Sećanje na sećanje

Pretpostavka je da samo prvo (?!) sećanje na neki događaj može biti autentično (?!)?!

Šta čovek uopšte dobija sećanjem? Sećanje može da bude beg (stvarni ili virtualni ili je svaki virtualni?!) u projektovana (željena ili ne) scenarija. Ako su sećanja na prošlost - uspomene, da li su sećanja na budućnost - projekcije ili to može i obrnuto da se predstavi?

Ako uplovimo u prošlost (putem sećanja) iz nje možemo da prizivamo (dobre i/ili loše - kako ih sami određujemo) uspomene.

Mi nemamo film (video zapis) na prošlost u sećanjima (u svojoj glavi). Imamo fragmente (slike) koje nam (po)/(od)mažu da se za njih (ne) zakačimo i da ojačamo slike o samima sebi (ili onim/a što ima/ju veze sa nama). Ono što se dešava je da mi odbacujemo "viškove" (neželjene delove delova) i prekrajamo prošlost. Sećanje na sećanje liči na opsenu koju stalno prizivamo i održavamo "živom".

Oni "progresivniji" gledaju u budućnost. Planiraju. Koliko puta ste imali prilike da uvidite da većina vaših planova nema veze sa stvarnošću (kakvom god)? Moguće je da je jedno objašnjenje da su ti planovi utemeljeni ni u čemu. U onome što vi očekujete (od sebe/drugih) i što drugi očekuju od vas. Suviše uprošćeno.

Planovi mogu da budu "pozitivne" i/ili "negativne" percepcije, uz napomenu da polaritete određujemo mi, jer ništa samo po sebi nije ni dobro, ni loše (i uopšte bilo koji dualitet). Svejedno, unutrašnja energija se crpi, troši - ni na šta.

U međuprostoru između onoga što je bilo i onoga što će biti postoji ono što je sada. To sada ili sadašnjost ume da bude (bar za većinu) nepodnošljivo, jer nekome se čini bolje/gore ono što je bilo, nekome se čini da će biti bolje/gore ono što će da bude. Dakle, ni sada čovek nema mira i spokoja da svoju energiju ne troši na ono na šta ne utiče. Ono na šta mislimo da utičemo smo mi sami. A kako utičemo?

Sluđujemo sami sebe tako što se utapamo u "drugim" svetovima i svetovima "drugih"; bilo čemu za šta mislimo da nas "definiše", bez obzira da li smo "poklonici" ove ili one literature, muzike, filmova i različitih fikcija (ideologija), poput pripadanja ovim ili onim pokretima itd. Ono što sami možemo da izmaštamo (o sebi/drugima/okruženju) je beskrajno.

Sećanje na bilo šta mi izgleda kao solidno retuširan (prepravljen da bi bio lepši, bolji) prikaz ili (ne)svesno potisnuta slika (koja negde čuči i čeka da je pokrene "kapisla").

Odbijanje da se bude sam sa sobom (bez prisustva drugih, tj. publike), da se neometano i necenzurisano razgovara sa sobom (sopstvom), da se ima vremena za sve to, znači bežanje i utapanje u "blagodeti" koje nam nudi projektovana stvarnost, putem npr. masovnih sluđivanja da je življenje u aktivnostima (koje su drugi kreirali), a koje mi treba da podržimo svojim (virtualnim) prisustvom (mitinzi, podrške ovom i onom), like-ovanjem na FB-u itd. i imanju i iznošenju sopstvenog mišljenja - uslovljenog projektovanom realnošću kroz "mislim svojom glavom" i "slobodu govora" bez mogućnosti individualnog doprinosa u smislu kvalitativnih (ličnih) pomaka - prdenje je u magli itd.

Mi nismo naš razum. Razum je lažljivi i kvarljivi ego oklop koji nas onemogućava da upoznamo sebe. Razum nam je odredio da razmišljamo u antipodima i da se batrgamo između arhetipova tj. između suprotnosti.

Kontroverze mamografije: rasprodaja žena?

Naslov originalnog teksta:
The Mammography Controversy: Selling Out Women?
Napisao/la: Cameron Salisbury
Objavljeno na: Dandelion Salad, Opedinfo.com i
Arthritis-Alternatives
5. oktobra 2010. godine 

Nedavno objavljena Švedska studija govori da mamogrami spašavaju žene u 40-tim godinama života. To je u suprotnosti sa brojnim studijama, izvedenim u proteklih 20 godina, kao i preporukama Američkog lekarskog koledža (The American College of Physicians) iz 2007. i stručnjaka iz Američke radne grupe za preventivne usluge (U.S. Preventive Services Task Force) iz 2009., koji su zaključili da dobrobit od mamografskih snimanja pre 50-te godine ne prevazilazi njene rizike; nešto što je široko priznato u javnim zdravstvenim krugovima, od kada je mamografija u kasnim 80-tim godinama prošlog veka postala unosan posao.

Prvo, Švedska studija (Swedish study). Nikada to ne biste saznali da slušate TV dokumentarce i njihovu navijačku sekciju, ali Švedsku studiju su naučnici naveliko kritikovali zbog nedostatka unutrašnje konzistentnosti. Istraživačka grupa kojoj je urađena mamografija nije slična sa uporednom grupom koja nije, i ne odvaja rizike od koristi. Nikakvi zaključci bilo koje vrste se ne mogu izvući iz takvih papazjanija.

Sledeće: navijačka sekcija. Razumljivo je da kanali koji 24 časa prenose vesti traže nešto da ispune etar i da će biti veoma zainteresovani za bilo šta što može da održi pažnju gledaoca. Nije tako razumljivo da bi ignorisali studiju koju je nedelju-dve ranije objavio Norway i Harvard (Norway and Harward) koja ne samo da potvrđuje otkrića Radne grupe, već ispituje da li mamogrami uopšte doprinose ženama bilo kog uzrasta. Drugačije rečeno, direktna kontradikcija Švedskoj studiji koja, takođe, izuzetno, ispituje vrednosti mamografskog skrininga za bilo koga i ne privlači nikakvu medijsku pažnju.

Najgori od vođe navijača Švedske studije je bio dr Richard Besser, bivši direktor Centra za kontrolu bolesti i prevenciju i sada stručnjak koji govori o svim medicinskim temama za ABC (prim. prev. američka televizijska mreža). U programu, njegovo mišljenje je bilo da treba da se rade mamogrami ženama u 40-tim godinama, zbog te očigledno “dobro urađene studije” koju on nikada nije pošteno ni pročitao, niti je proverena za njega. Rekao je da nema razloga da se dovode u pitanje saznanja švedskog članka i da žene treba da pitaju: “Zašto da ne? Zašto ja ne bih uradila mamogram?

U redu, doktore Besser. Hajde da pričamo o tome zašto ne.


Preuveličana dijagnoza (Overdiagnosis). Zato što su skrining testovi često zasnovani na nepreciznim merenjima i podložni su ljudskoj grešci, kao mamogram i PSA test za rak prostate, mnogo ljudi dobije pogrešne dijagnoze da im je život u opasnosti, a nije tako. Kada se dijagnostifikuje rak dojke, sledeći koraci su predodređeni. Ono što sledi je izuzetna uznemirenost pacijenta, razgovori sa radiolozima, onkolozima, hirurzima i drugim doktorima, kako da postupaju, redosled lečenja i nuspojave svakog koraka. U svaki nivo diskusije uključeni su i ogromni troškovi

I razmotrimo ovo: oko 1.300 žena preko 50 godina mora da bude podvrgnuto skriningu godinama, da bi se sprečila jedna smrt. U 40-tim godinama ta brojka iznosi 1.900 žena. To je na hiljade mamograma, stotine biopsija, i mnogo kancera tretiranih kao da ugrožavaju život, a nije tako.

Ono što niko neće reći pacijentkinji je da pojedini kanceri sporo napreduju, ili se neće proširiti, ili mogu da se očiste samostalno, kada imuni sistem žene priskače u pomoć. Takvi kanceri treba samo da se posmatraju, nikakva nepospredna akcija nije neophodna. Procenjeno je da 25-30% kancera dojke pronađenih na mamogramima predstavlja rezultat preuveličane dijagnoze. Dalje, kod oko 6% slučajeva detektovani kancer dojke na mamogramu je lažno pozitivan. Prevedeno, to znači da je više od 1-oj pacijentkinji od njih 20 rečeno da ima rak dojke, a nema ga.

Postoji veliki emocionalni i finansijski trošak povezan sa prekomernim i pogrešnim dijagnozama, deo obrazloženja Američke radne grupe za preventivne usluge iz 2009. Druga strana rizika povezanih sa mamogramima govori da su neodgovarajući za žene u 40-tim godinama koje ionako imaju nizak rizik da obole od raka dojke.

2. Zračenje: Svaka doza zračenja od RTG snimanja pluća, zuba, mamograma i ostalih izvora – je kumulativna. Kada govorimo o zračenju, ništa nije besplatno. Zračenje oštećuje DNK i poznato je po tome da uzrokuje ozbiljne bolesti, jer je i naučnica koja ih je otkrila, gospođa Curie, umrla od aplastične anemije. Promene koje nastaju u strukturi DNK, a posledica su RTG zraka mogu kasnije da prouzrokuju kancer. To je glavni razlog za duboku zabrinutost i kriticizam među mnogim naučnicima koji se tiče mamograma. To je razlog da se izbegne nepotrebno izlaganje RTG zracima (i da se eliminišu snimanja zuba kod rutinskih poseta zubaru). Jedna studija pokazala je mnogo veću incidencu invazivnog kancera dojke kod žena koje su bile izložene rutinskoj mamografiji u odnosu na žene koje nisu. Sumnja među pojedinim naučnicima je da je za to odgovorna mamografija.

Šta su stručnjaci rekli:

Dr Otis Brawley, medicinski direktor Američkog udruženja za kancer (American Cancer Society).

Ne želimo da ljudi paniče, ali priznajem da je američka medicina previše obećala kada govorimo o skriningu. Prednosti skrininga su preuveličane.

Dr Brawley je, pod pritiskom svog poslodavca, odmah povukao komentar, ali nije mogao da ga izbriše iz arhive.

Od doktora Epsteina (Kalifornijski univerzitet, Los Anđeles - UCLA) and Bertella, (Međunarodni doktori za humanitarnu medicinu - International Physicians for Humanitarian Medicine):

Činjenice o mamografiji su u potpunoj suprotnosti sa onim što je najviše objavljivano o skriningu, tj. da “mamografija spašava živote”.

Rutinska mamografija proizvodi nepriznato visoku dozu zračenja. Ako žena sledi tekuće smernice za zračenje u premenopauzi, tokom 10-godišenjeg perioda, primiće ukupnu dozu zračenja od 5 rada. To se približava nivou izloženosti zračenja Japanke koja je udaljena 1,6 kilometara od epicentra atomskih bombi bačenih na Hirošimu ili Nagasaki. (prim. prev. ovaj podatak treba proveriti)

Zašto jednostrani naglasak na skrining tako sumnjive vrednosti? Zato što je skrining unosan posao.

Ambulantni mamografi, i oni samostalni (prim. prev. putujući digitalni mamograf B92) i oni u bolnicama, generišu milijarde dolara svojim vlasnicima svake godine. Neke od ovih klinika mogu da pregledaju stotine hiljada žena godišnje. Zastupničke grupacije poput Američkog društva za kancer (American Society for Cancer - ACS) primaju značajna sredstva od proizvođača rentgena i mamograma i uporno odolevaju otporu za menjanjem preporuka za mamografske skrininge.

Doktori Epstein i Bertell, ponovo:

Mamografska industrija izvodi istraživanja za ACS i njihove stipendiste, služi u savetodavnim odborima i donira značajna sredstva.

DuPont (prim. prev. američki gigant za proizvodnju GMO hrane) je takođe značajan finansijer ACS-ovog programa za podizanje svesti o zdravlju dojki, sponzoriše televizijske emisije i druge medijske produkcije, nudeći ACS-ovu literaturu bolnicama, klinikama, medicinskim institucijama i doktorima, pravi obrazovne filmove i agresivno lobira (američki) Kongres za zakonodavstvo, promovišući opštenacionalnu dostupnost uslugama mamografije.”

Incidenca dijagnoze kancera dojke i smrt je u značajnom padu od 1999., oko 2% svake godine. Između 2000. i 2006., poslednja godina za koju mogu da pronađem podatke, stopa smrtnosti je pala za skoro 13%. Između 1990. i 2006., stopa mortaliteta je pala za skoro 30%.

Nekoliko stvari se desilo tokom tih godina koje su doprinele tome. Iako bi zastupničke grupacije volele da pripišu mamografiji ovakve trendove, činjenica je da je broj žena kojima su urađeni mamogrami u padu, u spoju sa promenom u dijagnozi i stopi smrtnosti. Tako nije moguće da je skrining uzrok pada mortaliteta. U stvari, stvarnost je možda sasvim suprotna, kao što pojedini naučnici veruju. Možda smanjen broj skrininga znači manje raka dojke.

Tokom 2002., glavna studija je objavljena, povezujući upotrebu hormonske supstitucione terapije (Hormone Replacement Therapy - HRT) sa rakom dojke, nakon čega je primena hormonske supstitucione terapije kod žena u menopauzi brzo opala. U tom trenutku, niko nije tačno znao kakve statističke efekte je ova promena imala na smrtne ishode kancera dojke, ali nema sumnje da je doprinela njenom padu.

Postoji i drugi značajan rizik i to je polikarbonatna plastika (polycarbonate plastics) koju srećemo kod flaširane vode, konzervirane hrane i na svakom drugom koraku. Neke od ovih plastika su kancerogene, a neke predstavljaju remetilačke faktore endokrinog sistema, izazivajući takve stvari kao što je pubertet kod naših ćerki koje imaju 7 godina, kao i rak dojke, i verovatno moguće reproduktivne probleme i ozbiljan pad u broju spermatozoida kod muškaraca, naročito u Sjedinjenim američkim državama.

Način da se pobedi rak dojke, izgleda mi, je da otklonimo iz naših života što više faktora koji uzrokuju rak, a to uključuje lekove, hemikalije iz prirodnog okruženja, kao što je plastika sa kojom živimo i nenamerno unosimo putem hrane i pića, kao i rentgenska zračenja iz svih izvora.

U ovom članku, postavio/la sam linkove ka svega nekoliko od mnogih izvora dostupnih na internetu koji diskutuju o mamografiji, raku dojke, polikarbonatima i razlozima za pad stope smrtnih ishoda. Nadam se da je poruka koju ćete poneti je da moramo da budemo oprezni sa poigravanjem osetljivog čuda, što je naše zdravo telo, i da odbijemo da dozvolimo drugima da potkopaju naše blagostanje.

Seme zla

Šokantno otkriće o genetski modifikovanoj hrani i savremenom trovanju čovečanstva. Genetski modifikovana hrana rezultat je kratovidnog razmišljanja i nepoštovanja prirodnih zakona. Knjiga "Seme uništenja" pokazuje kako je promovisanje ove loše ideje utemeljeno na iskrivljenoj istini, ispuštanju podataka i zataškavanju. Otkrića navedena u ovoj moćnoj knjizi mogla bi pokrenuti revoluciju koju ova tema zaslužuje. (nastavak)

Naslov originala: Seeds of Deception by Jeffrey M. Smith
download na srpskom (.pdf file)
download in English (.pdf file)
Summary in English (.pdf file)
.
.
.
Priču o tome kako je početak eksperimentiranja s GMO doveo do histerije oko ptičje gripe, čemu smo svjedočili i u Hrvatskoj, zvuči kao najnapetiji kriminalistički roman. Prema Engdahlu, sve je počelo kada je privatna zaklada Rockefellerovih počela financirati istraživanje DNK radi kontrole stanovništva u nerazvijenim zemljama, . Zašto? Zato što se američki korporativni sistem još od sedamdesetih godina osjeća ugroženim od revolucija u zemljama tzv. Trećeg svijeta. I tu počinje priča koja zvuči kao znanstvena fantastika, o tome kako je američka vlada sterilizirala milijune žena diljem svijeta u sklopu službenog i javnog programa imunizacije. Pod vodstvom američke Agency for International Development, plan je bio sterilizirati 1/4 žena svijeta. (nastavak)

Naslov originala: Seeds of Destruction: The Hidden Agenda of Genetic Manipulation by F. William  Engdahl
download na hrvatskom  (.pdf file)
In English on Sribd
.
.
.
GMO crops: EU considers letting member states decide on cultivation
EU Ministers in charge of Agriculture meet on Monday 27 September to hold an exchange of views on the freedom for Member States to decide on the cultivation of genetically modified crops.

.
.
.
EU governments slam Brussels' GM crops plan (28 September 2010)

_____________________

Life Running Out of Control

Halo, halo, stani malo, grickaj čipi čips!

Pojedini od večitih vladara "demokratskog" poretka zemlje Srbije, Mirko Cvetković (premijer Srbije, bivši ministar finansija u prethodnom sazivu Vlade, bivši direktor Agencije za privatizaciju koji je za vreme svog mandata dodeljivao bez tendera konsultantske poslove firmi 'CES Mecon' u kojoj je i sam bio angažovan sredinom 90-ih godina prošlog veka; bivši zamenik bivšeg ministra za privatizaciju Aleksandra Vlahovića; u javnosti poznat kao 'patrijarh konsultantskih poslova') i Mlađan Dinkić koji između ostalog bunca o svojoj nepresušnoj neostvarenoj želji da jednoga dana bude laureat Nobelove nagrade (zato što je uveo "zdravo" bankarstvo) su danas zajedničkim snagama, tj. mukom presekli na dva dela crvenu vrpcu u američkoj multinacionalnoj kompaniji PepsiCo koja je za debele pare kupila Marbo Produkt pre dve godine. Ako vlastodršcima prija čips, prijaće i vama.

Naročito je dirljivo što je Dinkić pomenuo kako će taj industrijski krompir koji se gaji po njivama Srbije da bude i naš izvozni adut?! I još jedna potpuno nebulozna izjava Cvetkovića: "Prehrambena industrija ima poseban značaj za Srbiju, koja može da postane lider te industrije, kao što u regionu već i jeste".

Inače, događaj je upriličen u pogonu Pepsija u Bačkom Magliću, gde su gorepomenuti "porodili" proizvodnu liniju za čips, gde je posao dobilo, hej ljudi, čitavih 100 radnika. E, pa je l' to malo? 100 po 100, pa vi vidite. To se zove strategija zapošljavanja tj. smanjenja siromaštva.

A sve povezano sa člankom: Srbija lider u proizvodnji hrane

Ideje za razmišljanje:

Šta je siromaštvo?

Porastao broj ljudi koji žive ispod (apsolutne) granice siromaštva

Sirotinjo Srbiji si teška

Prepolovljen stočni fond u Srbiji

Анкета о потрошњи домаћинстава – други квартал 2010. (diskutabilan uzorak od 1136 domaćinstava za celu Srbiju koja su vodila dvonedeljni dnevnik potrošnje)

Industrial potatoes are treated with quite massive amounts of pesticides, as these varieties have become very vulnerable to all sorts of pests. (Plant Profile: Potato (Solanum tuberosum))

In industrial potatoes that are used in the fry plants, quality is partly defined as size. This means that farmers who supply the fry industry have to use late varieties such as the Russet Burbank that have to be harvested in October too late for a cover crop. So the fields are bare over the winter. If there is not enough snow, we have what happened last winter - masses of topsoil blows off the field. The Russet Burbank has to have a large amount of fertilizer to reach the size needed for ideal fry production. Because it is in the field for such a long time it needs a lot of protection. Because it has to be harvested in a  two week window with a hard end of frost, it has driven a huge scale up in equipment - if you don't get them out of the ground in time- you lose the year. (It's really about the money - Food Trust and Valuable Potatoes)

PepsiCo Chooses to Continue Using GE Ingredients Despite Evidence of Harm

Basic Income

Basic Income

Basic Income Studies

Basic Income Earth Network

Lectures on Basic Income

Erich Fromm - The Psychological Aspects of the Guaranteed Income (.pdf file)

Erich Fromm - Imati ili biti (download)

Erich Fromm - Bekstvo od slobode (download)

Richard C. Cook - The Basic Income Guarantee and Monetary Reform: A Tale of Two Ideas

Cost of War Calculator - STWR - Share The World's Resources

Kritika Zakona o volontiranju

Skupština Srbije je 26. maja ove godine usvojila Zakon o volontiranju.

Ovaj zakon u čl. 2 definiše pojam volontiranja kao:

Volontiranje, u smislu ovog zakona, jeste organizovano dobrovoljno pružanje usluge ili obavljanje aktivnosti od opšteg interesa, za opšte dobro ili za dobro drugog lica, bez isplate novčane naknade ili potraživanja druge imovinske koristi, osim ako ovim zakonom nije drukčije određeno. (prim. autora: nije definisano drugačije)
Dugoročno volontiranje jeste volontiranje koje traje duže od 10 časova nedeljno, najmanje tri meseca bez prekida.
Odredbe ovog zakona primenjuju se na kratkoročno i dugoročno volontiranje

Dakle, prvi problem je što kod definicije dugoročnog volontiranja nigde nije određeno (ni u daljem tekstu zakona) koliki je to maksimalni vremenski period koji je moguće obavljati volontiranje. Zar zapravo veliki broj fiktivno zaposlenih u Srbiji ne radi prinudno volonterski?

Sad bi neko mogao da kaže da ja brkam pojmove i možda bi imao pravo na tu kritiku. Međutim, kada pročitate čl. 3 ovog zakona koji određuje šta volontiranje NIJE, moramo ipak biti svesni da je teorija jedno, a praksa sasvim nešto drugo.  Želim da kažem da čak i kada osoba potpiše Ugovor o volontiranju, ona će to da shvati kao nužno zlo i potencijalnu "ulaznicu" u neku kompaniju i tada će raditi sve (da ne kažem pristaće na sve) nadajući se da će jednog dana zasnovati radni odnos. Dakle, organizator volontiranja će biti formalno pokriven Ugovorom, a u stvari će volontera "koristiti" za ono što njemu najviše odgovara. U zakonu srećemo pojam da organizator volontiranja može biti pravno lice čiji cilj nije sticanje dobiti. Lepo. Npr., da se osvrnemo na EXIT festival. Oni su nedavno tražili 600 volontera. BTW, oni su šta? Neprofitna (humanitarna) organizacija? Da ne pričam o raznim NVO od kojih mi se povraća i kojih prema nekim statistikama u Srbiji ima preko 10.000. One su sve samo nisu neprofitne, gomila raznoraznih lobija kojima cilj sigurno nije tvoje i moje duševno ili pak materijalno blagostanje.

Iz člana 4. se vidi da praktično svako pravno lice, bilo državno ili privatno, može da bude organizator volontiranja, a da to sve lepo podvede kao da ne stiče nikakvu dobit od toga.

Iz načela volontiranja koja su zastupljena u drugom delu Zakona, evidentno je da se volontiranje promoviše kao jačanje razvoja demokratskog društva. Kog bre demokratskog društva? Ili je to ona spika da šljakaš u nekoj multinacionalnoj kompaniji koja maksimalno eksploatiše ljude i uništava prirodne resurse i tome sl., a tebe od nečiste savesti što pušiš trulom kapitalisti, nemirna savest navodi da je opereš kroz kolokvijalni komunistički naziv = društveno-koristan rad (u daljem tekstu, ako bude potrebe: DRKO rad).

U opštem smislu, u ovom Zakonu evidentno je da ne postoji ni donja ni gornja starosna granica za volontere. Odlično, divan namerni propust za zloupotrebu. Dakle od 7 do 77, navali narode, kad nemaš ništa pametnije u svom životu.

Hello, ovo nije organizovana država i društvo, ovo će biti samo legalizovan rad na crno. Mi smo u tzv. tranziciji koja je doduše tajkunizacija i duhovno i materijalno uništavanje države i naroda, ali to se zove - tranzicija. E, pa u takvom nazovi društvenom poretku, volontiranje će biti iskorišćeno da se pre svega mladi ljudi eksploatišu do besvesti, pod parolom jačanja građanske i lične svesti i sličnih blagoglagoljivih sranja. Ne bi me čudilo da mladi ljudi praktično budu uslovljeni da će na kurčev dan da dobiju posao, sa sve Ugovorom o radu, ako pre toga nisu volontirali tj. besplatno radili. Dakle, hoćeš posao, može, ali pre toga imaš da volontiraš i tačka. Eto nama Zapada i Amerike.

Zatim, ne treba se zavaraviti da će bilo ko bilo kada na kugli zemaljskoj progutati ovako nešto, a da ne zna na šta pristaje, odnosno da njeno ili njegovo volontiranje nema lični interes. To je utopistički i neodrživo, jer mi živimo u svetu novca, a ne u svetu razmene roba i usluga, bez materijalne naknade i koristi.

Samim tim, moj stav je da je volontiranje jedan odvratno licemeran pojam, jer ko hoće nekome da pomogne, a da ne dobije ništa zauzvrat, za to mu ne treba zakon kome će da se povinuje i da bude "dobar" i "plemenit" - po zakonu, već duboko razvijena lična svest i etika. Sve ostalo spada u domen žestoke eksploatacije i produbljivanja "demokratskih" robovlasničkih odnosa.

P. S. Smehotresno je da je kod "dugoročnog" volontiranja koje dakle može trajati do smrti individue zakonodavac predvideo da isti/a dobija džeparac (da, džeparac piše u Zakonu, čl. 10, st. 6) čiji mesečni iznos ne može biti veći od 30% od neto iznosa minimalne mesečne zarade za puno radno vreme u Republici Srbiji. Za statistiku konsultujte ovu lokaciju, pa sami preračunajte koliko su to samo "veliki" novci. Da skratim priču, to vam sad dođe oko 4.500 dinara mesečno. Smešno i žalosno.

Life Running Out of Control

Ovo je dokumentarac koji bi mogao da se definiše kao poslednji poziv na buđenje da se zaustavi (što se svakako neće desiti) najveći mengeleovski poduhvat današnjice - proizvodnja genetski modifikovane (GM) hrane. Čitav ljudski rod postaje maliciozan eksperiment sa verovatno jedinim ciljem - da se smanji broj populacije u nekoliko narednih generacija. U stvari, još uvek ne postoje precizni podaci o štetnosti uticaja GM-a na zdravlje ljudi.

Motivaciju da napišem koji red sam dobila kada sam pročitala članak o rezultatima istraživanja ruskih naučnika koji su podvrgli eksperimentu hrčkove koje su podelili u 4 eksperimentalne grupe, gde je jedna grupa hranjena isključivo GM hranom. Rezultati su više nego zabrinjavajući. Više o tome ovde. Izvor vesti na stranicama na engleskom Glasa Rusije je na ovoj lokaciji.

Film je na engleskom jeziku, ali postoji titl na slovenačkom jeziku, tako da je moguće da ljudi sa ovog govornog područja razumeju o čemu se radi.

Film Abstract

Length: 97:42 mins



Ubacivanje GM sojine sačme (za ishranu stoke koju posle mi jedemo) u Srbiju je počeo još 2001. godine kroz američke "donacije"

Srbija - Proizvođači genetski modifikovane soje će biti obeštećeni - soja će biti pretvorena u sojinu sačmu

Uskoro modifikovana hrana u Srbiji

Google this: Monsanto; Delta & Pine; DuPont; BASF; Dow Chemical GMO; sterile seed; Codex Alimentarius; GMO studies; GMO foods list

Dodatak
Zakon o genetički modifikovanim organizmima
Nov zakon o GMO?

RX Generation

RX Generation je dokumentarac koji tretira uticaj farma mafije na zdravlje dece, odnosno zloupotrebu dece, a sve u "naučne" svrhe. Budućnost ove planete je na deci, a šta farma mafija pravi od dece, e, to ćete da pogledate u ovom filmu.

Oficijelna stranica i sinopsis filma

Blog reditelja

Komentar gledaoca Perry Bee-ija sa IMDb-ija koji je na mene ostavio veoma snažan utisak, odnosno mislim da dobro može da dočara ugao gledanja na stvari iz ličnog iskustva.

Here we go again, another documentary showing the wonderful world we live in, run by a group of very very powerful and rich group/ethnic bunch of people. Sure this documentary tells the story of the high risk of prescribed drugs, but what people need to know is whom these companies are run by. Use Google, do your research, other wise they will never be held accountable for all the pain and misery they spread amongst us. To counter their evil we need to get to the root of the evil first.

I myself was diagnosed with Bi-polar a few years ago, and went on a roller coaster ride filled with prescription drugs, that led to my private world collapsing. But after looking for why I was feeling ill (mentally and physical) I worked out that Aspartame (Google it) was the culprit, Aspartame the not so good for you drug that we all know as what makes our drinks taste sweet and will not make us fat! Wrong it is one of the major causes of the enormous increase of mental illness in the 20th century.

After removing Aspartame totally from my diet, and not taking med's for my so called metal illness, my mental and physical health started to improve, sure it was hard to do at first, but as time went along the improvement in mental state and physical well being has been nothing less then a 100% turn around, so I hope for any one that watches this documentary, and reads my story, Google Aspartame, it was the main reason for my so called Bi-polar, the drugs that were prescribed by my doctor were adding to the so called chemical in-balance, how wrong they were, it just made it worse.

Look at what we consume as so called food! What has been added to it to add flavor, to insure it will last longer and so on, that's where the problem is regarding mental illness for most people, we all know smoking is bad for you, it's bad due to the amount of chemicals you inhale, sure the smoke it self is bad, but chemicals is what's killing a lot of people and making them very ill, Aspartame is one of them that is used in lots and lots of products, so start there.

Healthy food, healthy mind!

Length: 80:47 mins

The Truth About Violence

We think of ourselves as calm, peaceful, law-abiding creatures. But could we ever be driven to kill another person? To pull the trigger and end a life? Horizon discovers the terrifying violence that lies within us all.

From the role brain chemicals like dopamine and serotonin play in controlling our aggression to social conditioning discover what can make us aggressive. Find out why sleepless nights mean you are more likely to lose your temper. Uncover the surprising link between brain damage and domestic violence. And discover if are our morals and actions are dictated by those of the group we feel we belong to, or society in general? We consider murder unacceptable, but if we changed our codes of conduct and moral values, could we all be capable of killing? Are humans really more violent than we''d like to think? Given the right circumstances, could every one of us be driven to murder?

Intro taken from BBC

What is Tinku
Tinku: ritual combat in the Andes



Body pleasure and the origins of violence by James W. Prescott
Addiction and the Brain's Pleasure Pathway: Beyond Willpower by Nora D. Volkow




Sudan's child soldiers: forced into fighting (video)
Electric shock





Are we all capable of violence?

Dr Money and the Boy with No Penis

Dr Money i dečak bez penisa je potresan dokumentarac o Davidu Reimeru. David je rođen 1965. godine kao zdravo muško dete i kao jedan od blizanaca. Kada su David (ex Bruce) i njegov brat Brian bili bebe od 7 meseci upućeni su u bolnicu na rutinsko obrezivanje. Tada je Davidu "greškom" lekara spržen penis, jer je lekar mesto klasničnog noža koristio električni nož. Nakon te "greške" njegov brat Brian nije ni podvrgnut obrezivanju.

Nakon nekoliko meseci, gledajući televiziju, roditelji su na videli dr Johna Money-ija koji je proklamovao ideju da se deca rađaju bez polnog određenja i da su zapravo "bespolna"??? do svoje druge godine. Takođe, smatrao je da način podizanja deteta zapravo igra dominantnu ulogu nad prirodom - i da pobeđuje?!?!?! Roditelji su očigledno poverovali u tako nešto i svog sina bez penisa prepustili rukama Dr Money-ija. Rezultat je bio da su Davidu odstranjeni testisi u dobi od 22 meseca. Tada je Brian postao Brenda. Pomenuti dr Mengele rekao je roditeljima da nikada ne smeju da odaju tajnu Davidu da je rođen kao dečak, ukoliko misle da "operacija" uspe.  Međutim, priroda je tokom godina odrastanja izbijala na površinu i demantovala ih sve. U dobi od 13 godina, kada je Dr Money poslednji put ubeđivao Davida da treba da mu naprave veštačku vaginu, David se usprotivio i zapretio svojim roditeljima samoubistvom. Tada su roditelji shvatili da ne smeju više da ćute i otkrili su mu istinu, tj. otac mu je otkrio istinu. Istovremeno, majka je otkrila istinu Davidovom bratu blizancu Brianu, što je on jako teško podneo, a što je na njega ostavilo teške psihičke posledice, što će kasnije rezultovati u shizofreniji. Tada je Brenda postala David i po prvi put se u životu osećao srećno i shvatio da ne gubi razum, a kako se do tada osećao. Pošto je novčano "obeštećen" zbog neuspelog "obrezivanja", David je bio u prilici da taj novac iskoristi i ode na operaciju gde mu je napravljen penis. Kao veoma mlad oženio se ženom koja je imala svoje troje dece. Logično, s obzirom da su mu testisi bili uklonjeni kada je imao 2 godine, on nikada nije mogao da ima svoju decu.

Tokom vremena, bratski odnosi su se pogoršavali, jer je Davidov brat Brian imao osećaj da se Davidu dok je bio "žensko" uvek više pažnje posvećivalo i kao jedan od okidača (psihičkog poremećaja) je bilo i saznanje da ima brata, a ne sestru. S obzirom na psihičke probleme od kojih je patio, jer nije mogao da podnese "istinu" i dva neuspela braka za sobom, izvršio je samoubistvo 2002. godine, tako što se predozirao antidepresivima.

David je jako teško podneo gubitak brata blizanca. Istovremeno se borio i sa teškim odnosima koje je imao sa roditeljima, te činjenicom da je ostao bez posla i bez novca, jer je novac koji je dobio od ustupljenih prava na snimanje ovog filma poverio osobi koja je sav novac prokockala. Sve to je uticalo na početak propadanja njegovog braka, te činjenicu da je njegova supruga zatražila da se neko vreme razdvoje, što David nikako nije mogao da podnese. To su bili okidači da David presudi sebi, pucnjem u glavu 2004. godine.

Dr Money se nikada nije osećao krivim zbog svega što je "izazvao" i odbio je da učestvuje u snimanju ovog dokumentarca. On je zapravo smatrao da je sva "krivica" na Davidu, jer on nije "prihvatio" promenu pola. O tome, koliko je ovaj doktor bio duboko mentalno poremećen govori i njegovo mišljenje i izjava koji se tiču pedofilije: "Ako bih bio u prilici da vidim slučaj dečaka od 10 ili 11 godina koga je snažno erotski privukao muškarac u dvadesetim ili tridesetim godinama, ako je odnos obostran u potpunosti i vezivanje je uistinu potpuno uzajamno, onda ne bih mogao da ga nazovem patološkim ni na koji način."



Iz ove grozomorije možemo pre svega da se upitamo zašto je do obrezivanja uopšte došlo? To je pitanje koje, na žalost, ovaj dokumentarac nije postavio, niti tražio odgovor na njega.

Kada će konačno da se prestane sa običajem obrezivanja dečaka, a što je standardna procedura među narodima islamske veroispovesti, Jevrejima (8-og dana po rođenju deteta?!?!), ali i Amerikancima i Kanađanima? Takođe, žensko obrezivanje, tj. odsecanje klitorisa (te time nemogućnost doživljavanja orgazma ikad), ali i većeg dela spoljnih genitalija je i dalje zastupljeno u brojnim afričkim državama. Dokle?!?!?!

Ekonomija Destrukcije

Ako želite da makar pokušate da pobedite svog neprijatelja, prva stvar koju treba da uradite je da ga upoznate. To je bio razlog da uzmem u ruke i pročitam knjigu Mlađana Dinkića - Ekonomija destrukcije (velika pljačka naroda).

Od 1990. do 1993. godine Mlađan Dinkić je radio na Ekonomskom fakultetu kao asistent-pripravnik, a od 1993. do 2000. kao asistent na predmetu Teorija i planiranje privrednog razvoja. Digresija je sledeća, da bi pojedinac uopšte mogao da nosi zvanje asistenta on mora prethodno da upiše doktorske studije. Ako ih je i upisao, a taj podatak nigde ne može da se pronađe, on ih ni posle 17 godina nije završio. Odmah potom, sa mesta asistenta, on 2000. godine postaje guverner Narodne banke Jugoslavije bez ikakvog radnog i praktičnog iskustva u oblasti makroekonomije, kada je uništio srpske banke i doveo strane banke da ovde "peru" novac. Na tom mestu se zadržao do 2003. godine, da bi 2004. godine postao ministar finansija u sazivu vlade Vojislava Koštunice gde se zadržao do novembra 2006. godine. 2007. godine on postaje ministar izmišljenog za njega Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj. Tim potezom je anulirana uloga Ministarstva finansija (kao jednog od ključnih u svakoj državi), jer se ne pita ništa. Simpatična i blagoglagoljiva Diana Dragutinović samo figurira kao ministarka u tom ministarstvu. Zadatak Dinkića na ovoj poziciji je da do kraja satre srpski narod i srpsku privredu prodavanjem još nekoliko strateških kompanija, kao i da ovu zemlju regionalizuje, što bi drugim rečima moglo da se nazove separatizmom i mislim da će to biti njegov glavni cilj do kraja mandata 2012. godine, tj. cilj nalogodavaca za koje radi, kada će ova Vlada i pripremiti novi Ustav. 2008. godine on postaje potpredsednik trenutnog saziva Vlade na čelu sa unjkavim Mirkom Cvetkovićem, čime mu se automatski obnavlja i mandat ministra u već pomenutom izmišljenom ministarstvu.

Prvi pogled na korice knjige stvara jedan mučan osećaj. Zapravo na naslovnoj strani se nalazi prikaz Obreda žrtvovanja prvorođenčadi Molohu. Krajnje odvratno. Knjiga je prvi put izdata 1994. godine, da bi do 1996. godine doživela ukupno 4 izdanja. Logično, izdavač je firma Predraga Markovića Stubovi kulture; koji je i urednik knjige; kao i predsednik Političkog saveta G17+, kada je ova tzv. nevladina organizacija prerasla u ono što je i bila, tj. u političku stranku; kao i bivši predsednik Skupštine Srbije u sazivu Vlade Vojislava Koštunice.

Recenzenti ove knjige su Ljubomir Madžar (jedan od osnivača tzv. ekspertske mreže G17+ i prvi predsednik njihove Skupštine), Stojan Babić  i Mihail Arandarenko (obojica su profesori na Ekonomskom fakultetu u Beogradu).

U ovoj knjizi, Mlađan Dinkić "otvara" oči čitaocima senzacionalistčkim načinom pripovedanja o tome na koje je sve načine srpsku privredu uništio Slobodan Milošević sa svojim poslušnicima. Stoga, to jeste zanimljivo štivo za pročitati, ako izuzmemo pretencioznost autora. Međutim, suštinski posmatrano, ja ne vidim nikakvu razliku između onoga što je radio Milošević i ovoga što radi Dinkić već skoro punih 10 godina. Odnosno, preciznije rečeno, onoga što su radili komunisti koji su se kobajagi povampirili u socijaliste i ovoga što rade tzv. demokrate.

Da bih pokušala da dočaram oko čega se "vrti" ova knjiga preneću vam u celini deo koji se klasifikuje pod radnim nazivom Umesto uvoda, a što je u stvari dijalog između Monteskjea i Makijavelija na temu Demokratije i despotizma. Izgleda da se Dinkić krio iza Monteskjea, dok je u stvari Makijaveli i da je ovo njegov politički testament. Boldiranim crvenim slovima su istaknuti delovi koje je i sam Mlađan Dinkić boldirao u svojoj knjizi. Uživajte u pažljivom čitanju!

Demokratija i despotizam

Makijaveli: Dogod ljudi budu takvi kakvi su, despotizam je za njih jedini lek. Zlo je u ljudima jače od dobrog i nema među njima njednog koji ne bi bio tlačitelj samo kad bi mogao. Svi, ali gotovo svi, spremni su da zarad svojih interesa žrtvuju tuđa prava. Zato se nasiljem i strahovladom postižu mnogo bolji rezultati nego akademskim raspravama.

Monteskje: A jeste li sigurni da zemlje ne bi napredovale i bez uzurpatorskog i ubilačkog čina njihovih vladara? Kuda vodi Vaša tvrdnja da se može izdati kada je to potrebno, i ubiti, kada je to neophodno? Naravno, u Vašem sistemu ta pravila važe samo za vladaoce.  Ali, kako možete da dozvoljavate vladaocu ono što zabranjujete njegovom podaniku? I zar Vi zaista verujete da će podanik poštovati zakone kada zna da ih onaj koji mu ih je dao, sam krši? Mislite da će se on ustezati da isto tako krene putem nasilja i prevare, kad vidi da nime idu oni koji su zaduženi da ga vode? Svaka politička dvoličnost rađa društvenu dvoličnost. Svaka beskrupuloznost gore ozakonjuje i beskrupuloznost dole. Savremeni političar koji bi se poveo Vašim učenjem, ne bi ostao ni godinu dana na vlasti. 

Makijaveli: Mislite?

Monteskje:  U sadašnjem načinu života despotizam je, jednostavno, nemoguć.

Makijaveli:  Ne mogu da se načudim koliko iluzija o savršenosti demokratskog sistema mogu imati najveći umovi. Vaš sistem funkcioniše jedino na nivou teorije. U praksi je apsolutno neodrživ. Kada se ljudi zasite idejama i plamom revolucije, neminovno dolazi do hlađenja, razočaranja i do političke ravnodušnosti, a onda lični interes postaje jedina pokretačka snaga i nema drugog kulta, osim kulta zlata. Tada dolazi do neobuzdanih ambicija, mržnje, nesloge, dubokih unutrašnjih protivurečnosti, korupcija se uvlači u sve pore života i moral više praktično ne postoji, osim u kaznenom zakoniku.

Monteskje: Demokratsko društvo ne može opstati bez snage vrline. Ako je vlast nema, narod ima puno pravo da je opozove.

Makijaveli: To pravo razorno deluje na stabilnost države. Jer ako vlast, da bi opstala, treba da zadovolji interese svih, ona više nije u stanju da zaštiti interes države kao celine.

Monteskje: Ali, kako Vi mislite da zavedete despotizam kod naroda koji ima svoje predstavnike u svim državnim telima? Počev od Narodne skupštine čiji je rad izložen očima javnosti? U društvu gde postoji štampa, koja osvetljava i najskrivenija područja vlasti, ukazuje na zloupotrebu i samovolju pojedinaca, koja o svemu izriče svoj sud.

Makijaveli: Vi na despotizam gledate kao na već odavno prevaziđeni oblik orijentalne monarhije, a ja mislim da novo društvo traži samo nove pristupe i da bi se danas vladalo na apsolutistički način nije neophodno odsecati glave neprijateljima ili oduzimati podanicima njihova dobra. Te stvari mogu igrati tek drugorazrednu ulogu. Danas se više ne radi o tome da se ljudi pobede, nego razoružaju. A glavna tajna razoružanja sračunata je na spremnost ljudi da se zadovolje rečima. Dakle, treba ustanoviti formalne institucije koje savršeno odgovaraju isto tako formalnim raspravama i idejama, zatim omiliti ljudima slobodoumnu frazeologiju, a onda ih time toliko zaštiti da ime se na kraju sve to zgadi i da se od svega dobro umore. Mnogo se govori o snazi javnog mnenja, ali ja Vas uveravam da od njega možete dobidi štogod hoćete, smao ako dobro poznajete skrivene delokruge moći.

Dakle, da vidimo koji su uslovi neophodni da bi vladalac mogao da uspostavi apsolutističku vlast. Pre svega, moda da uništi partije, da rasturi kolektivne snage, a zatim da onemogući javno ispoljavanje bilo kakve individualne inicijative. To dovodi do potpunog sivila i jednoobraznosti i ruke same potonu u lance.

Monteskje: Ali tako nešto je gotovo nezamislivo u savremenim političkim zajednicama.

Makijaveli: Pretpostavimo da je izvršen državni udar i da su mene doveli na vlast. Odmah unosim u Ustav dva ključna prava. Prvo, da za spas naroda mogu da zavedem ratno stanje. Ja sam, naravno, vođa armije, sve odbrambene snage zemlje su u mojim rukama. A zatim ću izdati i nekoliko dekreta koji će jednim potezom ukinuti sve slobode i prava čija bi primena mogla biti opasna.

Monteskje: Samo, ne verujem da će narod dugo ćutati i da se neće pobuniti kad se suoči sa Vašim dekretima kojima ga lišavate svih prava. 

Makijaveli: Neće. Siti su buna, žude za mirom. A ja ću im odmah svečano obećati da će im ukinute slobode biti vraćene, čim zemlja dođe u stanje reda i mira.

Uostalom, zar Vi zaista verujete da su ljudi toliko željni slobode? Uzmite bilo kog pojedinca iz te narodne mase, koja živi isključivo u uskom krugu sebičnosti i svojih materijalnih interesa, i pitajte ga šta o tome misli, pa ćete gotovo uvek dobiti isti odgovor: "Šta me se tiče politika? Šta ja imam od slobode? Zar vlast nije uvek ista?"

Osim toga, narod je uvek gajio neku čudnu ljubav prema ličnostima izuzetne snage, pa i njihova najsurovija dela, kad su efektno izvedena, uvek prekriva val obožavanja koji potire sva negodovanja. Evo, ja ću od svog naroda tražiti čak i naknadnu saglasnost sa mojim državnim udarom. Reći ću im: "Kola su bila krenula nizbrdo. Sada su zaustavljena. Slobodni ste da me svojim glasom sada podržite ili kaznite." Podržaće me jednoglasno. 

Monteskje: Neće. Oni će svoj spas potražiti u demokratskim institucijama, a ne u Vama.

Makijaveli: Što se tiče demokratskih institucija, neću ih ukidati. Samo ću jednu po jednu dotaći gotovo nevidljivim pokretom ruke, tek toliko da im poremetim mehanizam.

Monteskje: Ali, danas postoji štampa. I neki pametni ljudi koji za nju pišu znaju da razlikuju privid od stvarnosti. Dakle, šta ćete tu preduzeti? Zabranićete listove koji ne odobravaju Vašu politiku?

Makijaveli: Ne, javnost je na to veoma osetljiva, a nju je opasno otvoreno izazivati. Samo ću doneti dekret po kome ubuduće neće izalizi nijedan list bez saglasnosti Vlade.

Monteskje: Ako ne mogu da Vas napadaju u Vašoj zemlji, činiće to napolju. Objavljivaće u stranim novinama ono što ne smeju ovde. Inostranu štampu, ipak, ne možete ućutkati.

Makijaveli: Ali mogu sprečiti njen prodor u moju zemlju.

Monteskje: U tom slučaju, ne preostaje Vam drugo nego da od svoje zemlje napravite ostrvo na kome se neće znati ništa od onog što se u svetu zbiva.

Makijaveli: Najvažnije je da mir u zemlji ne bude ničim narušen. Naravno, ja nipošto ne smem smetnuti sa uma da dobar deo javnog mnenja neće biti zainteresovan za novine koje suviše otvoreno brane moju politiku. Zato ću listove podeliti u nekoliko grupa. U prvoj će biti zvaničen vladine novine od kojih ne očekujem bogznakakav uticaj na javno mnenje. U drugoj će već biti nekoliko listova koji će imati poluzvaničan karakter i zastupati različitia opredeljenja. Naravno, i u njima ću imati svoje ljude. To je samo stvar dobre organizacije. Za celu izdavačku delatnost postojaće jedno vrhovno telo odakle će dolaziti sve inicijative i sva upozorenja. A postojaće čak i listovi koji će me napadati. Osnovna načela mog sistema ni u njima neće biti dovedena u pitanje, odnosno njihova kritičnost kretaće se u dozvoljenim granicama.

Monteskje:  I kakva će biti njihova svrha?

Makijaveli: Dovoljno je značajno već i to što će narod moći da kaže: "Pa vidite da smo slobodni, u ovom režimu se o svemu može otvoreno govoriti." Čak ni neprijatelji sistema neće moći da tome ne odaju priznanje.

Preko štampe treba stvoriti utisak da je Vlada zaokupljena mnogobrojnim problemima i da je u neprekidnoj, skoro grozničavoj aktivnosti. U stvari, Vlada treba stalno da privlači pažnju javnosti nekim novinama, iznenađenjima i neočekivanim obrtima. I zato ću narediti da se u oblasti industrije, trgovine, umetnosti i obrazovanja izrade raznovrsni novi projekti i planovi, zatim da se vrši njihova dorada i prerada, da bi se odmah zatim pokušalo sa novim kombinacijama, integracijama i amelioracijama - čija će gromoglasna jeka nadjačati sve drugo. Određenom broju listova staviću u dužnost da za greške u svetskoj politici okrive sve druge zemlje osim moje; tražiću da dobar deo njihovih komentara bude odjek na stranu štampu odakle ću prenositi članke, lažne ili prave - svejedno, čija će sadržina predstavljati nedvosmisleno priznanje mojoj politici.

Bilo da ja govorim, bilo da to čine moji najviši predstavnici ili moji ljudi od pera, uvek će se isticati veličina moje zemlje, njen napredak, značaj njene misije i njenih opredeljenja, a posebno će se skretati pažnja na velika načela ljudskih prava! 

Monteskje: Dakle, ugušili ste sve druge glasove osim svog. Svako javno ispoljavanje drugačijeg mišljenja praktično ne postoji. Ne čini li Vam se da to stvara odličan teren za nicanje tajnih organizacija?

Makijaveli:  Šaljem u progonstvo sve one za koje se pretpostavlja da bi mogli osnovati tajnu organizaciju. Ostali će živeti u stalnom strahu da se i njima isto može dogoditi.

Onaj ko ugrožava postojeći politički sistem isti je takav zločinac kao i onaj ko ugrožava nečiji život. Sa političkih prestupnika treba skinuti oreol časti i staviti ih na optuženičku klupu zajedno sa lopovima i ubicama. To je jedini način da se i javnost prema njima počne odnositi sa istim gnušanjem.

Monteskje: Nije dovoljno ustanoviti stroge kazne, treba naći i sudije koje će pristati da ih izriču, u tome je problem.

Makijaveli: Nema problema. Izvršiću i u sudstvu, ako i u svemu drugom, neophodna prestrojavanja. Zašto me tako gledate? Ja se oslanjam na ono na šta se danas svaki prosvećeni vladalac oslanja: na pravo.

Monteskje: Pravo jačeg.

Makijaveli: Pravo kome se pokoravaš uvek je pravo jačeg. Do mira se može doći samo upotrebom sile. Mir mora da plati određeni broj žrtvava i on će to platiti.

Monteskje: I tako ćete onemogućiti sve tajne organizacije?

Makijaveli: Ne unosite zabunu. Zabranjene će biti samo one tajne organizacije čija delovanja izmiču kontroli Vlade. A one čija obaveštenost može da bude od značaja, neće biti ukidane. Takve tajne organizacije predstavljaće neku vrstu aneksa moje policije. Policija će u mojoj zemlji biti tako razgranata da će praktično uvek jedna polovina ljudi imati uvid u delovanje druge polovine.

Monteskje: Služba Vaše unutrašnje bezbednosti je fenomenalna. Ali, zanimljivo je da Vi uvek i u svemu računate na poverenje naroda. Pitam se kako ćete proći sa tim poverenjem kad bude trebalo izvršiti izbore državnih funkcionera?

Makijaveli: Njihovo naimenovanje vrši Vlada.

Monteskje: I narodne poslanike ćete takođe Vi naimenovati?

Makijevali: Dobro znate da je to nemoguće.

Monteskje: Ali ako pustite da se njihov izbor slobodno odvija, u Skupštinu lako mogu ući i oni koji su neprijateljski raspoloženi prema Vama.

Makijaveli: Uopšte mi ne pada na pamet da dozvolim da se njihov izbor slobodno odvija. Kandidati mogu očekivati uspeh na izborima ako se unapred odluče da budu u mojoj službi. Meni je narod poverio da upravljam zemljom i ja sam njegov jedini pravni zastupnik. Ono što ja hoću i narod hoće; ono što ja činim i narod čini. Dobro usmereni birači uvek znaju za koga treba da glasaju.

Monteskje: Bilo bi pravo čudo kad bi u Vašem sistemu nikli sposobni i talentovani ljudi. 

Makijaveli:  Sistemu su manje potrebni talentovani, a više privrženi ljudi. Sistem se oslanja, pre svega, na radnike i vojnike.

Monteskje: Samo, Vi se ipak morate suočiti i sa nečim što do sada još niste dotakli: sa Crkvom, Univerzitetom, Akademijama... Evo, recimo, ako vladate katoličkom nacijom, i imate kler protiv sebe, propašćete kad-tad čak i da je ceo narod uz Vas. 

Makijaveli: A zašto da imam kler protiv sebe? U svim vremenima kler je predstavljao prirodan oslonac apsolutističke vlasti. Nećete mi, valjda, reći da u njima vidite pobornike slobode? 

Monteskje: A Univerzitet? 

Makijaveli: Što se Univerziteta tiče, sadašnje stanje je potpuno zadovoljavajuće. Univerzitet je izgubio autonomiju koju je nekada imao i sada još samo predstavlja neku vrstu servisa za obuku kadrova potrebnih državi. Rektore, kao i članove nastavnikčkih veća, postavlja Vlada, oni od nje zavise i to je dovoljno.

Jedino ću zahtevati da generacije rođene pod mojom upravom budu odgajane u duhu poštovanja mog sistema i ljubavi prema vladaocu. I zato će istorija moje vladavine biti predavana u školama još za mog života. 

Monteskje: Ostaje Vam sada da rešite i nateži od svih problema. Problem Vaših finansija. Jer čak i po cenu da se odreknete svakog luksuza, Vaš ogroman aparat vlasti toliko košta... 

Makijaveli: Uopšte mi ne pada na pamet da se odreknem luksuza.

Monteskje: Uvereni ste da su ljudi ravnodušni prema slobodi, ali oni to sigurno nisu kad je reč o njihovom materijalnom interesu. Kad su finansije u pitanju, Vaša Vlada tu ne može nikoga da prevari. Ceo složeni finansijski sistem počiva na dvema krajnje jednostavnim operacijama: prihodu i rashodu. Ravnoteža između dveju stavki postiže se pomoću državnog budžeta koji se na kraju svake godine objavljuje i izglasava, posle čega ima snagu zakona koga se morate i Vi držati. Na žalosti, Vaš način vladavine neumitno će proizvoditi višak rashoda nad prihodima...

Makijaveli:  A zar Vlada nema pravo da otvori dopunske ili specijalne kredite?

Monteskje: Jedino ako postoji novčano pokriće po već donetom zakonu skupštinskog veća. Ono mora da posreduje svojim odobrenjem.

Makijaveli: Nek' posreduje posle, kad je novac uložen.

Monteskje:  Novac ne može biti uložen bez njihovog posredovanja.

Makijaveli:  Očigledno je da je, posle političkog državnog udara, neizbežan i finansijski državni udar. Dakle, u slučaju kada je to potrebno donosim posebnu naredbu o budžetu, otvaram na svoju odgovornost neophodne kredite i dajem Državnom savetu da ih potvrdi.

Monteskje: A kasa prazna.

Makijaveli:  Onda ću uraditi ono što rade i sve druge Vlade. Pozajmiću. 

Monteskje:  A odakle mislite da vratite taj dug?

Makijaveli: A zašto biste Vi hteli da ga vratim?

Monteskje: Na žalost, doći će čas kad ćete to morati da uradite. I eto na čemu će se konačno slomiti sistem Vaše vlasti.

Makijaveli: Varate se. Sve počiva na temelju uspeha kod naroda. A i u toj finansijskoj zavrzlami ima izraza i fraza koje pozitivno deluju na narod, koje ga umiruju i ulivaju mu poverenje. Npr., kada se prekorače granice budžeta i ad treba pripremiti javnost na razočaranje, onda se znatno ranije u nekom izveštaju kaže narodu: "Sledeće godine treba očekivati toliko i toliko prekoračenje." Ako se dogodi da prekoračenje ispadne manje od predviđenog, onda je to pravi trijumf! Ako ispadne veće, onda kažete: "Deficit je veći no što se mislilo, ali se prošle godine popeo na cifru koja premašuje sadašnju, tako da je uopšte uzevši situacija sada bolja. Pogotovo kad se uzme u obzir da su ovog puta okolnosti izuzetno teške. Međutim, već sledeće godine uvećavanjem dohotka doći ćemo do željene ravnoteže, dug će biti smanjen i, samo ako ne bude nekih vanrednih okolnosti, naša finansijska situacija će se konačno stabilizovati". I možete to nraodu ponavljati koliko god hoćete, do iznemoglosti, a da on ne izgubi poverenje. Jer mom narodu je dobro. Stekao je mir, a zemlja - slobodu, dostojanstvo i snagu.

Osim toga, činim sve što mogu za poboljšanje života radničke klase. Trudim se da im obezbedim posao. Oslobađam zakonskih propisa dobar deo zanatskih delatnosti. Mesari, pekari i komedijanti su slobodni.

Monteskje: U kom smislu slobodni?

Makijaveli: Slobodni da peku hleb, prodaju meso i zabavljaju narod. Potrošačka strast raste iz dana u dan. Čulna pohlepa, takođe. To treba iskoristiti. Ugušiću političke strasti raspirujući gramzivost i ambiciju. Oni koji budu odoleli novcu, neće priznanjima; oni koji budu odoleli priznanjima, neće novcu. A javno mnenje, kada bude videlo da padaju i oni koji su važili za najčasnije, od svega će dići ruke. A i zašto da se bune? Ja ću progoniti samo one koji diraju u politiku. Svim ostalim porocima gledaću kroz prste.

Monteskje: Dakle, pošto ste uništili političku svest, pozabavićete se i uništenjem moralne svesti. Vaše namere su sada savršeno jasne.

Makijaveli: Moje namere neće nikada biti do kraja jasne, čak ni mojim najbližim saradnicima. Nikad neću raditi ono što kažem i nikada neću kazati ono što radim. A kakvu samo moć daje vladaru ta tajanstvenost kada se spoji sa snagom njegovog delovanja. Okružuje me kult obožavanja.

I tako ću vladati deset godina ništa ne menjajući, jer teški poklopac mora pritiskati grudi mog naroda sve dotle dok proces previranja ne bude konačno završen. A onda ću moći da popustim opruge i vratim neke slobode.

Monteskje: A Vaš narod će Vam tada reći: "Ne treba nam od Vas ništa. Uzećemo sami ono što nam pripada". 

Makijaveli:  Neće. Cilj je postignut, ljudi su razoružani, dovedeni su do potpune nezainteresovanosti. za ideje i načela revolucije. Osim toga, oko mene će već biti čitava škola političara koji su naučili da misle samo na moj način. Mogu da se kladim da će se na najmanji zvuk slobode tako uplašiti, preklinjaće me da u ime spasa države preduzmem nešto protiv toga.

Monteskje: A zar Vi ne shvatate da čitava Vaša doktrina počiva na tome što u narodu gledate samo ravnodušne posmatrače i zaplašene žrtve, a ne vidite žive ljude, ljude koji misle svojom glavom, ljude koji imaju svoju želje, svoje potrebe, svoje moralne vrednosti, a iznad svega, sposobnost i snagu da otkriju i osujete svaku igru koja se igra protiv njihovog zdravog razuma. Ljudi će se uvek boriti za ljudskost. Protiv manipulisanja. Protiv laži o nužnostima. Protiv progona u ime slobode i neslobode u ime očuvanja mira. Neuomorno i uprkos svemu.

Makijaveli: Pa makar to bila i dobrovoljna zaludnost ili izazov beznađu? Zar ne, poštovani Monteskje?

*   *   *

Srpski Davos 2010 

Zajam za privredni "preporod" Srbije (ponovo)?

U vreme raspada Saveza komunista Jugoslavije (SKJ) i raspada Socijalističke federativne republike Jugoslavije (SFRJ), 1990-te godine koja je inače slavljena za poslednju godinu "blagostanja", tadašnje rukovodstvo socijalističke republike Srbije je intenzivno pljačkalo sopstveni narod pod (vremenski produženom) akcijom koja se zvala Zajam za privredni preporod Srbije.

Naime, ova pljačka naroda je otpočela u junu 1989. godine, u jeku jačanja ekstremnog nacionalizma (Milošević na Gazimestanu na Vidovdan tačno na 600-godišnjicu Kosovskog boja viđen očima gulije koja je pevala: "Car Lazare, nisi im'o sreće, da se Slobo pokraj tebe šeće."), kada je Skupština Srbije donela Odluku o raspisivanju Zajma za privredni preporod Srbije. Tada je "ideja" bila da se za majku Srbiju do kraja 1989. godine prikupi 225 miliona nemačkih maraka u dinarima i 1 milijarda dolara (u devizama). Ko je dao dinare na zajam, to je pojela maca koja se zove hiperinflacija i nikom ništa. Licitira se da je odziv bio jako slab i da je do kraja 1989. godine prikupljeno tek oko 3% planiranog, te je "akcija" nastavljena i u narednoj godini.

Sledeći tekst se nalazio na desnoj strani u antrfileu naslovne strane Politike na dan 29. maja 1990. godine i glasio je ovako:

Nadnaslov: Upis deviznog zajma za privredni preporod Srbije

Naslov: Novi talas velikih uplata

Tekst: Posle kraćeg zatišja, poslednjih dana maja ponovo se sustižu vesti o velikim deviznim uplatama na ime zajma za privredni preporod SR Srbije. Tako je Ratomir Jušković - Dragiša uplatio 270.000 američkih dolara, a Beograđanin, biznismen iz SR Nemačke, 300.000 australijskih dolara. Jedan od direktora u Energoprojektu uplatio je 100.000 zapadnonemačkih maraka, a dvojica Trsteničana koji su želeli da za javnost ostanu anonimni, 277.000 američkih dolara, odnosno 242.000 maraka. (Opširnije na 18. strani)

Baš je to bio navlakački EPP, zar ne? I u to vreme se mnogo novca pokralo od tzv. dobrovoljnih dnevnica zaposlenih koje su trebale da se pridruže Zajmu. Ništa tu nije bilo dobrovoljno, ljudima su se oduzimale dnevnice od plata po definiciji.

Na samom kraju te 1990-te godine su tadašnje srpske vlasti napravile monetarni udar u (jedinstvenom) monetarnom sistemu još pravno egzistirajuće SFRJ. Skupština republike Srbija je donela odluku o sklapanju Ugovora o zajmu SR Srbije sa NBS, kao i Odluku o odobravanju kredita za likvidnost poslovnih banaka. To je značilo da je SR Srbija iz primarne emisije uzela 5 milijardi dinara (1 dojče marka = 9 dinara, tada) da bi pokrila isplatu penzija, jer tada su bili aktuelni prvi višestranački izbori, a penzioneri su vrlo stabilno glasačko telo, ako ih se "podmaže" pravilno. Zatim, uzela je 8 milijardi dinara da bi "potpomogla" likvidnost bankarskog sistema. Narodna banka Vojvodine je imala isti "zadatak", da iz primarne emisije upumpa kredit bankama od 5.24 milijarde dinara. Kad sve to saberemo imamo cifru od 18.24 milijarde dinara (= preko 2 milijarde dojče maraka). Ta cifra je realno bila veća u dojče markama, ako uzmemo u obzir da je depresirani dinar devalvirao sa 7 na 9 dinara za jednu DM prvog januara 1991. godine.  Time je "pojedena" polovina planiranih kredita za 1991. godinu i finansijski sistem je krenuo da se urušava. Depoziti građana su potpuno zamrznuti, ubrzo sledi dalje pljačkanje (posle neuspele pljačke kroz Zajam) kroz otvaranje Jugoskandika i Dafiment banke, te slede godine hiperinflacije kada se radilo za 1-5 nemačkih maraka, pa je opet moralo da se troši iz slamarica. Danas više nema odakle da se uštedi, jer smo sistemski finansijski uništeni.

Mene zanima koliko je novca pokradeno od naroda ovom prilikom i kako to da i posle 10 godina od kako živimo u "demokratiji" se nigde ne poteže pitanje "prebijanja" salda koliko je realno uzeto, tj. koliko novca nikada nije vraćeno narodu?!?!?! Jedan deo jeste vraćen (valjda?), ali koliki je taj deo? Preostao je novac koji treba da se vrati narodu.

U međuvremenu, bili su vidljivi novi pojavni oblici delovanja NBS tj. države, kao zajmoprimca kroz emitovanje blagajničkih zapisa tj. državnih (dugoročnih - sa višegodišnjim rokom dospeća) obveznica. To je ono što je mainstream u zemljama navodno razvijenih ekonomija. Tako se npr. finansira deficit američkog budžeta. Većinu blagajničkih zapisa (obveznice trezora tj. FED-a) kupuje npr. Kineska centralna banka i ostale centralne banke azijskih zemalja. Jednostavnim rečnikom, to se zove kupovina duga u papiru (koji ovi kasnije preprodaju) i za čiju isplatu "garantuje" FED. Šta bi se desilo kada bi oni prestali da finansiraju deficit?! To je, dakle, rezervisano za države sa jakim rejtingom, što Srbija svakako nije. Ovde je satić duga koji je povezan sa američkim trezorom. A ovde je statistički bilten FED-a, sa puno zanimljivih podataka, za one koje ova tematika dublje interesuje.

Sada, koliko vidim je situacija gora, jer se sve intenzivnije uzimaju krediti od stranih poverilaca koji moraju da se vrate. Za šta se sve koriste ti krediti? E, to stoji u bilansima koji nama nisu dostupni. I u jednom trenutku više ni zaduživanje države neće biti moguće. Ono što nije normalna situacija u vođenju monetarne ekonomije je intervencija NBS na međubankarskom tržištu koja se odvija kroz prodavanje deviza (evra) kako bi se održala veštačka stabilnost vrednosti dinara. To odgovara samo uvoznicima, tj. tajkunima i time se guši izvoznički potencijal koji je ionako na veoma niskim granama. Jer čak i kada postoji izvoz (gotovi proizvodi), on je u disproporciji sa uvozom (sirovine, repromaterijal), tj. neto izvoz je u minusu. Takođe, nije normalno da država subvencioniše kamatne stope (jer je to novac poreskih obveznika) koji se plasiraju kroz poslovne banke u vidu kredita sa povoljnim kamatnim stopama, i to upravo uvoznicima i dužnicima. Znači, logika je obrnuta, što više duguješ, to ćeš više moći da uzmeš od države, tj. poreskih obveznika. To će morati da ide na štetu recimo penzionera (kroz dalje smanjenje penzija), socijalnih davanja, infrastrukturnih ulaganja, itd. To je naš problem, naša unutrašnja finansijska kriza tj. kolaps i zato je sramno što se svi vlastodršci pozivaju na to da je naš (ra)spad posledica svetske ekonomske krize. Srbija je prezadužena država i samim tim u ropskom položaju.

Šta činiti? Neko ko u ovoj podeli vlasti nije totalno korumpiran (a plašim se da takvih nema) mora da izađe pred narod i da kaže da kod nas postoji velika dužnička kriza i da je jedini način da se ovo propadanje zaustavi pad vrednosti dinara. To znači da će kupovna moć građana da opadne, jer će njihove realne zarade opasti. Rate kredita koje su stanovnici i privreda uzeli u zajam bi rasle, jer su indeksirane u evrima, što bi takođe bio dodatni, ali neophodni jaram. Time bi se otvorila bankarska kriza, jer bi bilo sve manje onih koji mogu da otplaćuju kredite, a sve više onih koji bi povukli svoje depozite u slamarice. Samo tada bi NBS bila prinuđena da sprovede sanaciju bankarskog sektora. Ove odluke moraju da podele svi, i država, i bankarski sektor, i dužnici, jer oni su ti koji su donosili loše odluke. Drugim rečima, to je preduslov da se promeni privredna struktura ove zemlje, jer ne može da se živi od trgovine (uvoznim dobrima) i da se skoro ništa ne proizvodi. To je teško rešenje, ali bi ubrzalo rasplet toka događaja i prema mom mišljenju povelo ovu državu ka izlazu iz njene unutrašnje finansijske krize.

Prividni udar na visinu kursa evra će verovatno biti postignut prodajom Telekoma Srbije Deutsche Telekom-u (DT) na jesen po početnoj ceni od 1 milijarde evra za 30% akcijskog kapitala + 1 akcija (20% akcijskog kapitala u Telekomu DT ima kao većinski vlasnik grčkog OTE-a) , kada će nakratko biti oboren kurs evra prema dinaru. Ovoj vlasti (kao i svakoj drugoj) je u interesu lopovluk i održavanje na pozicijama do kraja mandata. Vlasti su prolazne, narod nije.

Nemojte da nasedate na jedan od mogućih scenarija koji Mlađan Dinkić sprema za jesen, a to je podsticanje potrošnje stanovništva kroz uzimanje novih kredita (sa možda primamljivijim kamatnim stopama) od poslovnih banaka. Štedite, ako imate od čega, a ako i nemate puno, ne rasipajte svoj novac. Teška su vremena. Nikako ne uzimajte kredite, ako niste prinuđeni. Ne postoji čarobni štapić koji će ovu situaciji promeniti. Državi nije u interesu pojedinac. Pojedinac je kolateral u bezumnom sistemu. Mislite na sebe i svoje bližnje, jer niko drugi neće misliti na vaše opšte dobro.

+Kolaps Grčke kao upozorenje