Smrt Jugoslavije je BBC-ijev dokumentarni serijal iz 1995. godine koji se sastoji od 6 celina. Nema potrebe da objašnjavam da je to serijal o raspadu naše nekadašnje domovine. Film je na engleskom (deo koji narator priča), a gde se pojavljuju političari i njima slični je na srpskom (oni koji pričaju srpski) sa titlom na engleskom koji je relativno loše urađen. Svaki deo traje oko 50 minuta.
Poslednji intervju premijera dr Zorana Đinđića, 20 dana pre atentata, dat 21. februara 2003. godine, gde je izneo svoj stavove o načinima rešavanja pitanja Kosova i Metohije, odnosno gde je promenio politički kurs prema Zapadu po pitanju vođenja odbrane nacionalnog i državnog identiteta. Ko je ubio premijera dr Zorana Đinđića?
TRANSKRIPT INTERVJUA
"...bude faktički nezavisno, a da nam ga onda, kao mlinski kamen, kao takvo albansko nezavisno Kosovo, prikače na nogu i kažu "vi ste odgovorni za njega, i dok ne harmonizujete odnose, vi ne možete da idete dalje". To znači, za sva vremena smo isključeni iz istorije. I da nam kažu sutra "naravno, pošto ste ista država, vi morate da dozvolite da albanski biznismeni kupuju po Srbiji, da, ne znam ni ja, učestvuju u privatizacijama i tako dalje. To što vi ne možete da odete tamo ni da popijete kafu u Prištini ili u Prizrenu, pa to su incidenti. To su pojedinačni ljudi, ekstremisti, ali vi niste takvi, vi ste razumni. Neka kupe Terazije svojim narko-dolarima i milijardama koje imaju, neka kupe elektroprivredu i neka sutra Srbija bude praktično albanska država". To je ono - što neće se desiti, to je ono što ćemo mi sprečiti.
Znači, mi tražimo da se pitanje učešća države Srbije na Kosovu i Metohiji međunarodno reši. Međunarodna zajednica pokušava da to pitanje svede na pitanje prava Srba kao proteranih lica i nacionalne manjine. I podmeće jedno za drugo, kao da se time rešava državno pitanje.
Čak i da Srbi, što nije moguće, imaju sva prava na Kosovu i Metohiji, time se još pravo Srbije nije ni pomenulo. Znači, mi želimo na oba koloseka da imamo napredak. Na jednoj strani, naravno, da se vrate proterani Srbi, i naravno, oni malobrojni koji još nisu proterani da imaju bezbednost. Ali, takođe, i država Srbija da ima jasno definisana svoja prava. Ili da nema svoja prava, pa da onda Savet bezbednosti kaže: "Nema Srbija nikakva prava, Savet bezbednosti je dodelio nezavisnost Kosovu". Mi nećemo voditi rat sa Savetom Bezbednosti, ali ćemo znati na čemu smo.
Pa ja sam rekao, znate, ako ne važi za Srbiju ono što je važilo u Dejtonu, a to je da su nacionalne zajednice dobile svoj kolektivni status i da su granice nepromenljive, i da je ono što je bilo smatrano svetinjom, da se kaže - u redu, te republike iz Titove Jugoslavije, one su države. Ako to ne važi za Srbiju, pa ja mislim da unazad neće važiti više ni za koga. Jer kako objasniti sada da je jedini presedan napravljen upravo na Srbiji. I onda sam rekao - znate šta, nemojte misliti da je - ja jesam za očuvanje Dejtona, u tom smislu da se kaže to što jeste, jeste, dajte da nađemo neki kompromis, i da kroz regionalnu saradnju, kroz bilateralnu saradnju albanskog dela Kosova sa Albanijom, srpskog dela Kosova sa Srbijom, Republike Srpske sa Srbijom, hrvatskog dela Bosne sa Hrvatskom, bez menjanja granica, bez postavljanja pitanja suvereniteta, ljudi, biznis, da se tu kreće - možemo u toj opciji da rešimo to pitanje. ... Ali, ako vi želite da sada stvorite albansku državu u 21. veku, na teritoriji koja pripada državi Srbiji, onda ćete otvoriti ponovo proces kojim ste mislili da ste Dejtonom zatvorili. I to nije moja želja, to je opis stanja.
Ne treba propustiti tu istorijsku šansu da su narodi na ovom prostoru prihvatili jedan princip, i da je to princip nepromenljivosti granica, kolektivnih prava. Znači, ne svođenja na nacionalne građane, i ne znam ni ja, manjine i grupe građana, nego priznavanje činjenice da su na ovim prostorima nacionalne zajednice jedan kolektivi koji sebe tako razumeju, koji žele da se štite na takav način i da će izvesno vreme to biti realnost.
Mislim da je to jedan, jedan, vrlo, kako da kažem, konstruktivan moj pristup koji je izazvao u Sarajevu, po mom mišljenju, vrlo neopravdano nervozne reakcije; koji je, naravno, u Vašingtonu izazvao, možda, opravdano vrlo nervozne reakcije; i koji u Briselu nije dobro primljen. Ali je to istina.
Naravno, ja sam mnogo više izgubio lično nego što sam dobio, ali vrlo svesno. Znači, ja sam onaj svoj kredit koji imam za ovih poslednjih desetak godina, kao jedan demokratski političar na Balkanu, stavio na tas, za jednu stvar za koju mislim da je od državnog i nacionalnog interesa.
Ako moji prijatelji u svetu kažu, e sada si nas razočarao, onda oni nisu moji prijatelji. Jer, ako ja kažem, meni je jedna stvar važna, i za moju zemlju je važna i podržite me u tome; a oni kažu - ne, mi te podržavamo samo u onome što je za nas važno, onda to nisu prijatelji. I to je jedan dobar test na kome će se videti ko nas zapravo podržava, a ko nas podržava samo zato što misli da će tako da nas uljuljka i da onda nas odvrati od toga da rešavamo svoje probleme.
O Srbiji će se odlučivati u srpskom parlamentu i organima koji su za to nadležni. I sve te ranije priče i ti raniji, ranije krizne grupe i krizni štabovi - to je prošlost. I nema šanse da mi pristanemo na bilo šta što nije u našem interesu. I postoji ona mala mistifikacija i u našim medijima. Otprilike, ja se čudim kad to čitam svakoga dana, otprilike, koga podržavaju Amerikanci, koga podržava Evropa, koga podržava Rusija, koga... Kakve to ima veze? Pitanje je koga podržavaju ljudi koji žive u toj zemlji. Kakve to ima veze za neku političku realnost neke zemlje, koga sad neko sa strane podržava.
Vi možete i treba da imate dobre odnose sa svima koji su bitni za vas. Ali to da vi sada strance uključujete kao deo svoje unutrašnje politike - to je bolesno. Jer mi imamo tu bolest još uvek u Beogradu. Mi imamo ambasadore nekih zemlja koji se ponašaju kao da su šefovi stranaka u Srbiji; kao da su izabrani na izborima; koji pozivaju ministre, koji pozivaju moj kabinet i čude se što ih ja neću da primim. Ja kažem, zamislite da ambasador moj u vašoj zemlji pozove vašeg premijera, pa ga pita da sa njim ruča. Ovaj bi mislio da je to, da je to neka šala; skrivena kamera.
Pa, mi smo isto tako zemlja kao što je i vaša zemlja. I nemojte misliti da vi možete da radite u našoj zemlji nešto što naš ambasador u vašoj zemlji ni slučajno ne bi mogao da radi. Ali, mi moramo sami, kao građani, i ljudi, da taj stav zauzmemo; da poštujemo sebe, poštujemo i druge, ali da poštujemo sebe i da ne dopustimo da se tu niko sa strane mešaju u naše odnose. Jer, da mi to ne tražimo, ne bi oni to ni radili.
Jer da imamo ministre koji na takav poziv hladno kažu - izvinite, ja nemam vremena za to; posle dva ili tri puta oni bi odustali. Ali, pošto imamo još uvek taj, taj kompleks niže vrednosti, mislim da i mi pomalo generišemo tu jednu nezdravu situaciju, da se o našoj zemlji mnogo više raspravlja u inostranstvu nego što se raspravlja o sličnim zemljama kao što su Rumunija, kao što je Hrvatska, kao što je Grčka.
Ja ne vidim zašto bi, zašto bi Srbija bila u drugačijem položaju nego te druge zemlje..."
Vidim, prema mnogim komentarima na svim mestima gde su objavljene svekolike vesti o ustoličenju novog patrijarha, da se idolopoklonici zahvaljuju Bogu, Ocu, Sinu i Svetom Duhu, što su nas pogledali i poslali nam čoveka koji će da nas 'vodi'.
Mi možda jesmo prema Ustavu, sa sve preambulom o Kosovu - sekularna država, međutim, Crkvena administracija je ta koja se pita.
Pitanje je da li se Sveti Duh prikazao arhimandritu Gavrilu, kao u nekoj od mnogobrojnih igara na sreću (za punjenje državnog budžeta ili narodski rečeno - mazanju zadnjice debeloj guski - ko što je Bingo, Loto i sl.), i ukazao mu koju kovertu da uzme u ruke?!
Koincidentno, radi se o Gavrilu, kako prema onome što se smatra zvaničnom Biblijom kazuje - Gavrilo je glasnik vesti - od Boga. A on je prorekao rođenje Jovana Krstitelja i Isusa Hrista. Da li je i to slučajno?
Nije li čudno što se poslednjih dana pred izbor partijarha, episkop Irinej Gavrilović najviše pojavljivao u novinama i na televiziji, i da su najviše bile propraćene njegove izjave?!
Bi, šta bi, rečeno = učinjeno. Regularno ili neregularno - alea iacta est!
Dužina klipa: 01:38 minuta
01:03 Irinej Bulović (PR Srpske pravoslavne crkve): 'Neka Bog da, ja verujem da smo dobili dostojnog naslednika blažene uspomene na patrijarha Pavla; da i mi svi, i u svojoj molitvi, i u svojim mislima, i u svojim osećanjima budemo oni koji ćemo pomoći, jer zaista se radi o veoma odgovornoj i uzvišenoj službi, službi duhovnog očinstva.'
01:32 Tom prilikom će, prema rečima vladike Irineja, biti iznet i Program njegovog budućeg rada na čelu Srpske crkve.
Pošto sve novine (po diktatu) netačno citiraju šta je novoustoličeni patrijarh izjavio tim povodom u Sabornoj crkvi u Beogradu, mi moramo iznova i iznova da pogledamo snimak i pokušamo da ispratimo šta je on u stvari rekao. Ali pre toga da primetimo ko je sve bio prisutan.
Dužina klipa: 3:28 minuta
00:12Prisutni organi vlasti iz Srbije i Republike Srpske, ali i pretendenti na vlast:
1. predsednica Skupštine Srbije; neuropsihijatar; redovni profesor na kragujevačkom medicinskom fakultetu; ali i vanredni u Kosovskoj Mitrovici; pružalac usluga stručnih ekspertiza 'Galenici', ali i drugim stranim farmaceutskim kućama među kojima je 'Novartis'; ovih dana se najčešće spominje zbog svoje sekretarice Branislave Parezanović koja je za privatne potrebe službenim vozilom putovala u Zaječar da polaže ispit na Fakultetu za menadžment i čiji je vozač tom prilikom automobilom prešao preko tela mrtvog čoveka - što se u javnosti navodi kao 'ometanje istrage'; supruga Ranka Dejanovića - jednog od osnivača ogranka JUL-a u Rači, koji je pod pritiskom javnosti septembra 2009. obećao da će da 'ustupi' 77% vlasništva preduzeća radnicima 'Zastava Elektro' iz Rače, pošto je prethodno uništio firmu - statistika vlasništva nije vidljiva na sajtu Agencije za privredne registre; verni član SPS-a od osnivanja partije pre 20 godina kao legitimnog naslednika Saveza komunista Jugoslavije čiji je član bila - Slavica Đukić-Dejanović;
2. premijer Srbije, bivši ministar finansija u prethodnom sazivu Vlade, bivši direktor Agencije za privatizaciju koji je za vreme svog mandata dodeljivao bez tendera konsultantske poslove firmi 'CES Mecon' u kojoj je i sam bio angažovan sredinom 90-ih godina prošlog veka; bivši zamenik bivšeg ministra za privatizaciju Aleksandra Vlahovića; u javnosti poznat kao 'patrijarh konsultantskih poslova' - Mirko Cvetković;
3. po drugi put premijer Republike Srpske, vlasnik skromne vile na Dedinju od 442 kvm2 koju mučenik rentira da bi otplatio kredit i aktuelni predlagač pitanja pokretanja referenduma u republici Srpskoj pod radnim nazivom: "Da li treba poštovati Dejtonski sporazum?" - Milorad Dodik (koji se toliko često pojavljuje svuda, da se zapitaš da nije možda premijer ili predsednik Srbije);
4. gradonačelnik Beograda, u narodu poznat kao tajkun, jedan od vlasnika firme 'Multikom Group' koja se bavila i bavi se monopolskom preprodajom oglasnog prostora u medijskom etru Srbije, ali i na prostorima nekih od članica bivše SFRJ; 'Multikom Group D.O.O.' je zapravo mreža firmi od otprilike 15 povezanih pravnih lica, a to su: Multikom Rent – ogranak Multikom Group-a; Bella Team D.O.O. – društvo obrisano iz privrednog registra, jer je pripojeno 'Multicom Group-u'; Direct Media Z.A.D. Beograd; Direct Media Public Relations Beograd D.O.O.; Direct Media D.O.O. Skopje; Direct Media D.O.O. Sarajevo; Direct Media D.O.O. Podgorica; Spark Event Promotion D.O.O.; Dm Marketing International D.O.O. - vlasnička struktura sada prekrojena na 2 verne saradnice; Sports Add D.O.O.; Big Print D.O.O.; Frendee D.O.O.; Emotion Production D.O.O. i Ovation Advertising D.O.O.; bivši ministar bez portfelja zadužen za sprovođenje Nacionalnog investicionog plana; bivši direktor tzv. Narodne kancelarije predsednika Srbije Borisa Tadića; bivša supruga je Milica Delević, koja kao i ex joj ima 25% vlasničkog udela u 'Multikom Group'-u; za manje od 6 godina bitisanja u Demokratskoj stranci odma' se probio u sam vrh zahvaljujući svojim sposobnostima, a nekako se ta sudbinska 2004. godina i poklapa sa osnivanjem već pomenute firme - Dragan Đilas;
5. potpredsednik Vlade Srbije i Ministar unutrašnjih poslova Srbije; čovek bez dana radnog staža u privredi; iz studentske klupe sa FON-a i prosečnom ocenom 10 na studijama, ušao je pravo u politiku, te davne 1990. godine, kada je i postao prvi predsednik Mladih socijalista Beograda; glasnogovornik Socijalističke partije Srbije bio je punih 8 godina, sve do godine kada nam se 'dogodio narod'; pomaknućem pokojnog ili ne Slobodana Miloševića njegov uspon zapravo kreće munjevitom brzinom; između ostalog, kao izrazito sportski tip, bio je jedno vreme predsednik KK 'Partizan' i potpredsednik JOK-a; Socijalističkom partijom Srbije predsedava već 4-tu godinu; inače je zemljak Svetlane Veličković-Ražnatović a.k.a. CECA, što će valjda istoj garantovati imunitet dok je on u policiji - Ivica Dačić;
6. po drugi put ministar vera, a bio je prvi put ministar kad je još postojala SRJ; redovni profesor iz filozofije na Pravoslavnom bogoslovskom fakulteta u Beogradu; član Krunskog saveta; voli da nosi leptir mašne, a Marina Rajević-Savić aka 'Dok anđeli spavaju'; prijateljica supruge Joce Amsterdama; inače žena Duleta Savića, bivše Partizanove 9-ke vrlo je nadahnuto govorila o ovom svekolikom intelektualcu; čak kako kaže, nikad se ispunjenija nije vratila kući, nego posle emisije sa njim - Bogoljub Šijaković - ko je ovaj čovek iz senke i čemu služi to ministarstvo, ako nije produžena ruka Srpske pravoslavne crkve?
i drugi...
i princ prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević tj. pretendent na presto tj. Njegovo Kraljevsko Veličanstvo Prestolonaslednik Aleksandar II, koga mnogi već sada nazivaju kraljem; mada njemu i gospođi mu, takođe prisutnoj, što njime uspešno rukovodi, Katarini Batis ni sada ništa ne nedostaje - jer žive na našoj grbači već punih 10 godina.
Patrijarh se obraća pastvi: 00:45 Ja sam svestan sve težine i odgovornosti ovih počasti. Počast traži žrtvu. A da li smo sposobni za žrtvu? Treba da budemo sposobni.Obično kad se patrijarh bira i uvodi u ovaj sveti tron, izlaže svoj Program. ---dramska pauza--- Ja nemam svoj Program. Moj Program je Program crkve. ??????? u Jevanđelju, gde Gospod kaže: 'Idite propovedajte Jevanđelje. Činite znamenja jevanđeljska.' 01:43 Kosovoje naša sveta zemlja. Naš Jerusalim. ??????? Neka bude ???? i desnica moja ????? I mi ako zaboravimo Kosovo, zaboraviće i nas Kosovo. Tragično je što moždaposle ovog svečanoga čina treba da pođemo u Peć, da ovaj čin obavimo tamo, jer tamo je glavno ustoličenje u tron srpskih patrijaraha. Da l' ćemo moći? 'Oćemo li otići u tuđu zemlju, tamo gde je zenica oka našeg?!
A šta vernici očekuju od novog patrijarha? 02:47 Slede izjave pastve, a najbolja je 02:52 Očekujemo da se vratimo prvo mi molitvi koji smo bili kod patrijarha Pavla, a on će nas sigurno pokupiti kao ovce iz planine pogubljene.
03:22 Prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević maše pastvi sa balkona Patrijaršije, ko da je ustoličen za kralja u monarhiji, a inače je sve vreme, što je vidljivo stajao sa leve strane Irineja Gavrilovića, od trenutka pojavljivanja na balkonu.
Dužina klipa: 9:53 minuta
09:10I mi možemo da budemo sa Hristom i u Hristu. Ponoviti i činiti ista dela. Imamo mnogo zadataka. Možda jedan od prvih nesrećnih zadataka da kao crkva sačuvamo naše, naše sveto mučeničko Kosovo. Da pomognemo našoj državi koja se trudi i sve čini da odbrani od onih koji hoće da ga prigrabe. I Crkva mora u tom pomoći, ne žaleći ni truda, ako treba - čak i stradanja?!?!?!?!?!?!?
Živeo Patrijarh! Dostojan! Pomiritelj! Vreme će da pokaže svoje! Amin!