Ne bih da palamudim o dotičnom - ne mogu da smislim ni njega, ni sve prodane duše koje su u "projektu". Ima zanimljivih lokacija na netu na temu njegovog akcijašenja i "dobrih" namera.
George Soros, Imperial Wizard (Part I)
George Soros, Imperial Wizard (Part II)
"Kati Marton is the wife of former Clinton administration UN ambassador and envoy to Yugoslavia, Richard Holbrooke. Marton lobbied for the Soros-funded radio station B-92, also a project of’ the National Endowment for Democracy (another overt arm of the CIA), which was instrumental in bringing down the Yugoslav government."
.
"According to Neil Clark (writing in the New Statesman):
(t)he conventional view, shared by many on the left, is that socialism collapsed in eastern Europe because of its systemic weaknesses and the political elite’s failure to build popular support.
That may be partly true, but Soros’s role was crucial. From 1979, he distributed $3m a year to dissidents including Poland’s Solidarity movement, Charter 77 in Czechoslovakia and Andrei Sakharov in the Soviet Union. In 1984, he founded his first Open Society Institute in Hungary and pumped millions of dollars into opposition movements and independent media.
- Clark, Neil. “Soros Profile” the New Statesman.
.
"Bogdan Denitch, who had political aspirations in Croatia, was active within the Open Society Institute, and received OSI funding. Denitch favoured the ethnic cleansing of Serbs from Croatia, NATO bombing of Bosnia and then Yugoslavia, and even a ground invasion of Yugoslavia. Denitch was a founder and chair man for many years of the Democratic Socialists of America, a leading liberal-left group in the U.S. He has also long chaired the prestigious Socialist Scholars Conference, through which he was key to manipulating the sympathies of many toward support for NATO expansion."
.
"Through OSI and HRW, Soros was a major supporter of the B-92 radio station in Belgrade. Soros funded Otpor, the organization that received those “suitcases of money” in support of the October 5, 2000 coup that toppled the Yugoslav government. Human Rights Watch helped legitimize the subsequent kidnapping and show trial of Slobodan Milosevic in The Hague by saying nothing about his rights.” Louise Arbour, who served as judge at that illegal tribunal, is presently on the Board of Soros’ International Crisis Group. The Open Society/Human Rights Watch gang has been working on Macedonia, calling it part of their “civilizing mission.” Expect that republic to be “saved” to finish the total disintegration of the former Yugoslavia."
George Soros, Imperial Wizard (Part III)
"Yugoslavia was targetted because the Slavs repeatedly elected the Socialist Party of Slobodan Milosevic. Then in 1991, Soros launched the Open Society Institute and pumped over $100 million to the anti-Milosevic opposition, publishing houses and ‘independent’ media like Radio B-92. When Milosevic was finally removed to The Hague tribunal, the charges of war crimes and genocide framed against him were collected (read made up) by the Soros-funded Human Rights Watch!
A few months after the military occupation of Kosovo, the International Crisis Group (ICG) (you know, the one that recently “suggested” that Greece should recognize “Macedonian” ethnicity and language!) a think tank supported by Financier George Soros, issued a paper on “Trepca: Making Sense of the Labyrinth ” which advised the United Nations Mission in Kosovo (UNMIK) “to take over the Trepca mining complex from the Serbs as quickly as possible and explained how this should be done”.
In September 2000, in a hurry to take the Trepca mines here, here, here before the Yugoslavian election, Kouchner stated that pollution from the mining complex was raising lead levels in the environment. This is incredible considering that he cheered when the 1999 NATO bombing of Yugoslavia rained depleted uranium on the country and released more than 100,000 tons of carcinogens into the air, water and soil. But Kouchner had his way, and the mines were closed for “health reasons.” Soros invested $150 million in an effort to gain control of Trepca’s gold, silver, lead, zinc and cadmium, which make the property worth $5 billion."
.
"When Sorosian organizations count, they seem to lose track of the truth. Human Rights Watch asserted that 500 people, not over 2,000, were killed by NATO bombers in the 1999 war in Yugoslavia."
.
"Human Rights Watch prepared the groundwork for the NATO attack on Bosnia in 1993 by the false rape-of-thousands and “genocide” stories. This tactic of creating political hysteria was necessary for the United States to carry out its Balkan policy. It was repeated in 1999 when HRW functioned as the shock troops of indoctrination for the NATO attack on Yugoslavia. All of Soros’ blather about the rule of law was forgotten. The U.S. and NATO made their own law, and the institutions of George Soros stood behind it."
Soros funds infiltration of 9/11 truth, “independent” journalism
George Soros, not everything that glitters is gold
Ako nekoga zanima ova tematika, a ima neki interesantan link, neka ostavi u komentaru. Hvala.
Showing posts with label globalizacija. Show all posts
Showing posts with label globalizacija. Show all posts
Sunday, 28 November 2010
Saturday, 20 November 2010
NYPD uhapšenima skenira zenice
Zatim sam nastavila da pretražujem na tu temu po netu. Na britanskom Daily Mail-u, pronašla sam članak koji nam objašnjava da je to procedura koju će njujorška policija da sprovodi kako ne bi došlo do greške u identitetu i kaže nam da će svaki osumnjičeni biti ponovo skeniran putem ručnog skenera pre nego što bude optužen, kako bi se utvrdilo da se zenice poklapaju. To je proces koji traje samo 5 sekundi i uređaj košta oko 23.000 dolara. Navodno ne oštećuje vid. Glavna policijska stanica na Menhetnu je već otpočela sa ovim Mengeleovskim metodama od 15. novembra ove godine. Između ostalog piše i da je aerodrom u Mančesteru (pretpostavljam da se misli na Boston airport), ove nedelje otpočeo isprobavanje ovih uređaja koji mogu da prepoznaju zenicu pojedinca dok se isti šeta unaokolo. I kaže, da će putnicima koji pristanu da učestvuju u ovoj "probi" zenica biti skenirana prilikom čekiranja, što će biti iskorišćeno kako bi bili identifikovani prilikom narednog skeniranja koje ih čeka pri ulasku u tzv. "security search area".
Ovo je užasno i nije noćna mora. Orvele, ustani iz groba u kome se prevrćeš i nastavi da pišeš.
Monday, 15 November 2010
PRC made in P.R.C.
Forsiranje plastičnih ambalaža, kesa, i svega ostalog je urnisalo životnu sredinu. To nam je svima poznato. Pričalo se već o tome kako opet treba da se vratimo na papirne kese, na staklenu ambalažu itd. Mada, najviše je u modi ono što se zove reciklirano, jer, zaboga tako se najviše doprinosi ekološkoj svesti i očuvanju prirode.
Danas je objavljen članak koji govori o torbama za kupovinu u lancima američkih supermarketa. U članku se pominje da te torbe u svom sastavu sadrže - olovo. Olovo je poznato kao visokotoksičan metal koji opasno narušava ljudsko zdravlje. Nekada su u grafičkoj industriji postojali ručni i mašinski slovoslagači, a glavni sastojak legure od koje su izlivana pojedinačna slova za slaganje ili redovi slova je bilo olovo (osim antimona i kalaja). Drugim rečima, jedinstveni naziv je - olovni slog. U to vreme radnici su bili izloženi visokim dozama olovnih isparenja (usled procesa izlivanja slova). Tada je svaki radnik, po definiciji, od firme dobijao dnevno po pola litre mleka da ublaži dejstvo toksičnosti olova. Naravno, o tome, koliko su tadašnji slovoslagači otrovani i kako se sve to odrazilo na njihovo zdravlje - podataka nema.
Mene ne bi čudilo da ubrzo ovakve torbe za kupovinu, kao "prava" alternativa plastičnim kesama osvanu i u našim prodavnicama - pod parolom "za zdraviju budućnost", jer mi smo ionako deponija za svu lošu robu koje gledaju da se otarase "razvijene" zemlje i oni koji ih proizvode. Pre 3 godine sa američkog tržišta povučeno je 18 miliona igračaka za decu koje su bojene bojom koja ima olovo u sebi, a tada je i vlasnik fabrike izvršio samoubistvo, pod i dan-danas nerazjašnjenim okolnostima. Preplavljeni smo kineskom robom, pre svega otrovnim kineskim igračkama. Kao što u članku piše, u Nemačkoj je utvrđeno da 80% igračaka za decu dobi od 2-3 godine sadrži u sebi olovo. S obzirom da je Nemačka uređena država, kakvo je realno stanje u Srbiji, da se samo pretpostaviti. A te pretpostavke ne mirišu na dobre ishode.
Takođe, danas je vrlo teško naći bilo šta što ne dolazi iz Kine, jer sve dolazi iz Kine i sve je očajno, sumnjivo, a neretko i kancerogeno. Jer, prepredeni i nedgovorni prodavci (a država je prva koja to dopušta) nisu zainteresovani ni za šta, osim svog profita. Kada danas pogledate deklaraciju bilo kog artikla, ono što ćete najčešće videti je da imamo zemlju porekla: Kina, zemlju izvoznika: Nemačka npr., zemlju uvoznika: Srbija npr. Tako sam mislila da sam kupila vagu za merenje koja je iz Nemačke, ali nije, ona je iz Kine. Npr. Gorenje usisivači se takođe proizvode u Kini. Primera je bezbroj. Susam u prodavnici na meru, gde mi je deklaracija sasvim slučajno upala u kesu je takođe iz Kine. Pa čak i beli luk dolazi iz Kine.
Nije vam nepoznato da su Kinezi i sopstvenu decu potrovali pre 2 godine tako što su ubacivali melamin u mleko za prehranjivanje odojčadi, ali i u obično mleko. Melamin je smola koju koriste kretenske kompanije koje se bave proizvodnjom prehrambenih proizvoda kako bi povećale nivo proteina u namirnicama - da li je potrebno da napomenem da je to ilegalna radnja i da je zabranjena?! Izaziva urinarne probleme, kamenje u bubrezima, čak i blokadu bubrežnih funkcija, što se i dogodilo kod kineskih odojčadi, a bilo je smrtnih ishoda.
U Kini jedu pse (što je i naziv filma Lasse Spang Olsena) i da ne ulazim u to koje sve ekstremitete i delove od kojih životinja, a poješće i celu planetu uskoro.
Prema tome, navalite u kineske radnje i tržne centre, na sopstvenu odgovornost, da ne kažem - štetu.
________________
Ovde sam prevela članak o ručno izrađenim kondomima iz Kine.
Mene ne bi čudilo da ubrzo ovakve torbe za kupovinu, kao "prava" alternativa plastičnim kesama osvanu i u našim prodavnicama - pod parolom "za zdraviju budućnost", jer mi smo ionako deponija za svu lošu robu koje gledaju da se otarase "razvijene" zemlje i oni koji ih proizvode. Pre 3 godine sa američkog tržišta povučeno je 18 miliona igračaka za decu koje su bojene bojom koja ima olovo u sebi, a tada je i vlasnik fabrike izvršio samoubistvo, pod i dan-danas nerazjašnjenim okolnostima. Preplavljeni smo kineskom robom, pre svega otrovnim kineskim igračkama. Kao što u članku piše, u Nemačkoj je utvrđeno da 80% igračaka za decu dobi od 2-3 godine sadrži u sebi olovo. S obzirom da je Nemačka uređena država, kakvo je realno stanje u Srbiji, da se samo pretpostaviti. A te pretpostavke ne mirišu na dobre ishode.
Nije vam nepoznato da su Kinezi i sopstvenu decu potrovali pre 2 godine tako što su ubacivali melamin u mleko za prehranjivanje odojčadi, ali i u obično mleko. Melamin je smola koju koriste kretenske kompanije koje se bave proizvodnjom prehrambenih proizvoda kako bi povećale nivo proteina u namirnicama - da li je potrebno da napomenem da je to ilegalna radnja i da je zabranjena?! Izaziva urinarne probleme, kamenje u bubrezima, čak i blokadu bubrežnih funkcija, što se i dogodilo kod kineskih odojčadi, a bilo je smrtnih ishoda.
U Kini jedu pse (što je i naziv filma Lasse Spang Olsena) i da ne ulazim u to koje sve ekstremitete i delove od kojih životinja, a poješće i celu planetu uskoro.
Prema tome, navalite u kineske radnje i tržne centre, na sopstvenu odgovornost, da ne kažem - štetu.
________________
Ovde sam prevela članak o ručno izrađenim kondomima iz Kine.
Tuesday, 19 October 2010
Duhovi Čilea nisu bili spašeni
Naslov originalnog teksta:
Chile's Ghosts Are Not Being Rescued
Napisao: John Pilger
Objavljeno na: NewStatesman, johnpilger.com,
Mapuche International Link, Dandelion Salad i
Truthout
13. i 14. oktobra 2010. godine
Spašavanje 33 rudara u Čileu je izuzetna drama puna patetike i junaštva. Ona je takođe medijski bum za čileansku vladu, čije je svako dobročinstvo snimljeno šumama kamera. Čovek ne može a da ne bude impresioniran. Međutim, kao i svi veliki medijski događaji, to je fasada.
Nesreća u kojoj su zarobljeni rudari nije neobična u Čileu i neizbežna je posledica nemilosrdnog ekonomskog sistema koji se jedva promenio od diktature generala Augusto-a Pinochet-a. Bakar je čileansko zlato, i učestalost rudarskih nesreća ide u korak sa cenama i profitom. Svake godine postoji, u proseku, 39 nesreća sa fatalnim ishodima u privatizovanim čileanskim rudnicima. Rudnik "San Jose", gde zarobljeni muškarci rade, postao je toliko nesiguran u 2007. i morao je da bude zatvoren – ali ne za dugo. 30. jula ove godine, izveštaj (Vladinog) Odeljenja za rad je ponovo upozorio na "ozbiljne sigurnosne nedostatke", ali ministar nije ništa preduzeo. Šest dana kasnije, muškarci su bili zarobljeni.
Za sav medijski cirkus na mestu spašavanja, savremeni Čile je zemlja neizgovorenog. U Vili Grimaldi (Villa Grimaldi), u predgrađu prestonice, Santiago, znak kaže: "Zaboravljena prošlost je puna sećanja". To je bio centar za mučenje gde je stotine ljudi ubijeno i nestalo, zbog suprotstavljanja fašizmu koji su general Pinochet i njegovi poslovni saveznici doneli u Čile. Njegova sablasna prisutnost nadvijena je lepotom Anda, a čovek koji otključava kapiju je nekada živeo u blizini i pamti krike.
Jednog zimskog jutra 2006. godine, tamo me je odvela Sara De Witt, koja je bila u zatvoru kao studentski aktivista i koja sada živi u Londonu. Bila je izlagana elektrošokovima i prebijana, ali je preživela. Kasnije, odvezli smo se do kuće Salvador-a Allende-a, velikog demokrate i reformiste koji je nestao kada je Pinochet preuzeo vlast 11. septembra 1973. godine – 11. septembar (9/11) Latinske Amerike. Njegova kuća je tiha bela zgrada bez znaka ili oznake.
Svuda, čini mi se, Allende-ovo ime je eliminisano. Samo na usamljenom spomeniku na groblju ugravirane su reči: "Predsednik Republike", kao deo sećanja na "ejecutados Politicos": oni koji su "pogubljeni zbog političkih razloga". Allende je digao ruku na sebe kada je Pinochet bombardovao predsedničku palatu britanskim avionima, dok je američki ambasador sve to posmatrao.
Danas, u Čileu je demokratija, mada se mnogi ne bi složili sa tim, naročito oni u barrios-ima (prim. prev. delovi grada gde žive siromašni ljudi, nama poznatiji pod nazivom favele) koji su prisiljeni da kopaju po kontejnerima da bi našli hranu i koji kradu struju. Tokom 1990. godine, Pinochet je zaveštao kompromitovani ustavnopravni poredak, kao uslov svog povlačenja i povlačenja vojske u političku pozadinu. Ovo je omogućilo da široko rasprostranjene reformističke stranke, poznate kao Concertación, budu stalno podeljene ili uvučene u legitimisanje ekonomskog dizajna naslednika diktatora. Na poslednjim izborima, desno orijentisana “Koalicija za promene”, kreacija Pinochet-ovog ideologa Jaime-a Guzman-a, preuzela je vlast pod vođstvom predsednika Sebastian-a Piñera-e. Krvavo izumiranje stvarne demokratije koje je počelo sa smrću Allende-a je, nevidljivo, završeno.
Piñera je milijarder koji kontroliše deo posla u rudarstvu, energetskom sektoru i industriji maloprodaje. On je stvorio svoje bogatstvo nakon Pinochet-ovog puča i tokom "eksperimenata" slobodnog tržišta fanatika sa Univerziteta u Čikagu, poznatih kao Čikaški momci (Chicago Boys). Njegov brat i bivši poslovni partner, Jose Piñera, ministar rada za vreme Pinochet-a, privatizovao je rudarstvo i državne penzije i uništio sindikate. To je pozdravljeno u Washingtonu kao "ekonomsko čudo", model novog kulta neoliberalizma koji će "pomeriti" kontinent i obezbediti kontrolu sa severa.
Danas, Čile je kritički nastrojen prema Obaminom vraćanju nezavisnih demokratija u Ekvador, Boliviju i Venecuelu. Piñera-in najbliži saveznik je glavni čovek Washington-a, Juan Manuel Santos, novi predsednik Kolumbije, „zemlje domaćina“ 7 američkih vojnih baza i zloglasnih ljudskih prava, poznatih Čileancima koji su trpeli za vreme Pinochet-ovog terora.
Čile posle Pinochet-a je zadržao sopstvene trajne zloupotrebe u senci. Porodice i dalje pokušavaju da se oporave od mučenja ili nestanka voljenih osoba podnoseći predrasude države i zaposlenih. Oni koji ne ćute su Mapuche narod, jedina autohtona nacija koju španski osvajači nisu porazili. Krajem 19. veka, evropski doseljenici nezavisnog Čilea vodili su svoj rasistički "Rat istrebljenja" protiv Mapuche naroda koji su ostavljeni kao osiromašeni autsajderi. Tokom 1000 dana Allende-ove vlasti, to je počelo da se menja. Pojedina zemlja koja je pripadala Mapuche-ima im je vraćena i dug pravde je prepoznat.
Od tada, žestok, u velikom obimu neprijavljen rat je bio vođen protiv Mapuche naroda. Šumarskim korporacijama je bilo dopušteno da uzmu njihovu zemlju, a njihov otpor je bio dočekan ubistvima, nestancima i proizvoljnim progonima pod "antiterorističkim" zakonima koje donosi diktatura. U svojim kampanjama građanske neposlušnosti, niko od Mapuche naroda nije povredio bilo koga. Puke optužbe vlasnika zemlje ili biznismena da je Mapuche "možda" nezakonito stupio na zemlju sopstvenih pradedova je često dovoljno za policiju da ih optuži za kaznena dela koja dovode do Kafkijanskih suđenja sa anonimnim svedocima i zatvorskim kaznama do 20 godina. Oni su, zapravo, politički zatvorenici.
Dok se svet raduje spektaklu spašavanja rudara, 38 Mapuche štrajkača glađu nisu vesti. Oni zahtevaju kraj Pinochet-ovih zakona koji se koriste protiv njih, kao što su "teroristička podmetanja požara", i pravdu stvarne demokratije. 9. oktobra, svi osim jednog štrajkača glađu završili su protest nakon 90 dana bez hrane. Mladi Mapuche, Luis Marileo, kaže da će nastaviti. 18. oktobra, predsednik Piñera treba da održi predavanje na temu "tekući događaji" na Londonskoj školi za ekonomiju (London School of Economics). On bi trebao da se podseti o njihovom iskustvu i zašto.
Chile's Ghosts Are Not Being Rescued
Napisao: John Pilger
Objavljeno na: NewStatesman, johnpilger.com,
Mapuche International Link, Dandelion Salad i
Truthout
13. i 14. oktobra 2010. godine
Spašavanje 33 rudara u Čileu je izuzetna drama puna patetike i junaštva. Ona je takođe medijski bum za čileansku vladu, čije je svako dobročinstvo snimljeno šumama kamera. Čovek ne može a da ne bude impresioniran. Međutim, kao i svi veliki medijski događaji, to je fasada.
Nesreća u kojoj su zarobljeni rudari nije neobična u Čileu i neizbežna je posledica nemilosrdnog ekonomskog sistema koji se jedva promenio od diktature generala Augusto-a Pinochet-a. Bakar je čileansko zlato, i učestalost rudarskih nesreća ide u korak sa cenama i profitom. Svake godine postoji, u proseku, 39 nesreća sa fatalnim ishodima u privatizovanim čileanskim rudnicima. Rudnik "San Jose", gde zarobljeni muškarci rade, postao je toliko nesiguran u 2007. i morao je da bude zatvoren – ali ne za dugo. 30. jula ove godine, izveštaj (Vladinog) Odeljenja za rad je ponovo upozorio na "ozbiljne sigurnosne nedostatke", ali ministar nije ništa preduzeo. Šest dana kasnije, muškarci su bili zarobljeni.
Za sav medijski cirkus na mestu spašavanja, savremeni Čile je zemlja neizgovorenog. U Vili Grimaldi (Villa Grimaldi), u predgrađu prestonice, Santiago, znak kaže: "Zaboravljena prošlost je puna sećanja". To je bio centar za mučenje gde je stotine ljudi ubijeno i nestalo, zbog suprotstavljanja fašizmu koji su general Pinochet i njegovi poslovni saveznici doneli u Čile. Njegova sablasna prisutnost nadvijena je lepotom Anda, a čovek koji otključava kapiju je nekada živeo u blizini i pamti krike.
Jednog zimskog jutra 2006. godine, tamo me je odvela Sara De Witt, koja je bila u zatvoru kao studentski aktivista i koja sada živi u Londonu. Bila je izlagana elektrošokovima i prebijana, ali je preživela. Kasnije, odvezli smo se do kuće Salvador-a Allende-a, velikog demokrate i reformiste koji je nestao kada je Pinochet preuzeo vlast 11. septembra 1973. godine – 11. septembar (9/11) Latinske Amerike. Njegova kuća je tiha bela zgrada bez znaka ili oznake.
Svuda, čini mi se, Allende-ovo ime je eliminisano. Samo na usamljenom spomeniku na groblju ugravirane su reči: "Predsednik Republike", kao deo sećanja na "ejecutados Politicos": oni koji su "pogubljeni zbog političkih razloga". Allende je digao ruku na sebe kada je Pinochet bombardovao predsedničku palatu britanskim avionima, dok je američki ambasador sve to posmatrao.
Danas, u Čileu je demokratija, mada se mnogi ne bi složili sa tim, naročito oni u barrios-ima (prim. prev. delovi grada gde žive siromašni ljudi, nama poznatiji pod nazivom favele) koji su prisiljeni da kopaju po kontejnerima da bi našli hranu i koji kradu struju. Tokom 1990. godine, Pinochet je zaveštao kompromitovani ustavnopravni poredak, kao uslov svog povlačenja i povlačenja vojske u političku pozadinu. Ovo je omogućilo da široko rasprostranjene reformističke stranke, poznate kao Concertación, budu stalno podeljene ili uvučene u legitimisanje ekonomskog dizajna naslednika diktatora. Na poslednjim izborima, desno orijentisana “Koalicija za promene”, kreacija Pinochet-ovog ideologa Jaime-a Guzman-a, preuzela je vlast pod vođstvom predsednika Sebastian-a Piñera-e. Krvavo izumiranje stvarne demokratije koje je počelo sa smrću Allende-a je, nevidljivo, završeno.
Piñera je milijarder koji kontroliše deo posla u rudarstvu, energetskom sektoru i industriji maloprodaje. On je stvorio svoje bogatstvo nakon Pinochet-ovog puča i tokom "eksperimenata" slobodnog tržišta fanatika sa Univerziteta u Čikagu, poznatih kao Čikaški momci (Chicago Boys). Njegov brat i bivši poslovni partner, Jose Piñera, ministar rada za vreme Pinochet-a, privatizovao je rudarstvo i državne penzije i uništio sindikate. To je pozdravljeno u Washingtonu kao "ekonomsko čudo", model novog kulta neoliberalizma koji će "pomeriti" kontinent i obezbediti kontrolu sa severa.
Danas, Čile je kritički nastrojen prema Obaminom vraćanju nezavisnih demokratija u Ekvador, Boliviju i Venecuelu. Piñera-in najbliži saveznik je glavni čovek Washington-a, Juan Manuel Santos, novi predsednik Kolumbije, „zemlje domaćina“ 7 američkih vojnih baza i zloglasnih ljudskih prava, poznatih Čileancima koji su trpeli za vreme Pinochet-ovog terora.
Čile posle Pinochet-a je zadržao sopstvene trajne zloupotrebe u senci. Porodice i dalje pokušavaju da se oporave od mučenja ili nestanka voljenih osoba podnoseći predrasude države i zaposlenih. Oni koji ne ćute su Mapuche narod, jedina autohtona nacija koju španski osvajači nisu porazili. Krajem 19. veka, evropski doseljenici nezavisnog Čilea vodili su svoj rasistički "Rat istrebljenja" protiv Mapuche naroda koji su ostavljeni kao osiromašeni autsajderi. Tokom 1000 dana Allende-ove vlasti, to je počelo da se menja. Pojedina zemlja koja je pripadala Mapuche-ima im je vraćena i dug pravde je prepoznat.
Od tada, žestok, u velikom obimu neprijavljen rat je bio vođen protiv Mapuche naroda. Šumarskim korporacijama je bilo dopušteno da uzmu njihovu zemlju, a njihov otpor je bio dočekan ubistvima, nestancima i proizvoljnim progonima pod "antiterorističkim" zakonima koje donosi diktatura. U svojim kampanjama građanske neposlušnosti, niko od Mapuche naroda nije povredio bilo koga. Puke optužbe vlasnika zemlje ili biznismena da je Mapuche "možda" nezakonito stupio na zemlju sopstvenih pradedova je često dovoljno za policiju da ih optuži za kaznena dela koja dovode do Kafkijanskih suđenja sa anonimnim svedocima i zatvorskim kaznama do 20 godina. Oni su, zapravo, politički zatvorenici.
Dok se svet raduje spektaklu spašavanja rudara, 38 Mapuche štrajkača glađu nisu vesti. Oni zahtevaju kraj Pinochet-ovih zakona koji se koriste protiv njih, kao što su "teroristička podmetanja požara", i pravdu stvarne demokratije. 9. oktobra, svi osim jednog štrajkača glađu završili su protest nakon 90 dana bez hrane. Mladi Mapuche, Luis Marileo, kaže da će nastaviti. 18. oktobra, predsednik Piñera treba da održi predavanje na temu "tekući događaji" na Londonskoj školi za ekonomiju (London School of Economics). On bi trebao da se podseti o njihovom iskustvu i zašto.
Wednesday, 6 October 2010
The Corporation
Dokumentarac The Corporation snimljen 2003. godine predstavlja prikaz nastanka institucije korporacije, čiji je jedini cilj - bogaćenje preko svake mere.
Film je nastao prema knjizi Joel Bakana - The Corporation: The Pathological Pursuit of Profit and Power i traje 145 minuta.
Oficijelni site filma sa brojnim podacima
Film je nastao prema knjizi Joel Bakana - The Corporation: The Pathological Pursuit of Profit and Power i traje 145 minuta.
Oficijelni site filma sa brojnim podacima
Tuesday, 28 September 2010
Seme zla
Šokantno otkriće o genetski modifikovanoj hrani i savremenom trovanju čovečanstva. Genetski modifikovana hrana rezultat je kratovidnog razmišljanja i nepoštovanja prirodnih zakona. Knjiga "Seme uništenja" pokazuje kako je promovisanje ove loše ideje utemeljeno na iskrivljenoj istini, ispuštanju podataka i zataškavanju. Otkrića navedena u ovoj moćnoj knjizi mogla bi pokrenuti revoluciju koju ova tema zaslužuje. (nastavak)
Naslov originala: Seeds of Deception by Jeffrey M. Smith
download na srpskom (.pdf file)
download in English (.pdf file)
Summary in English (.pdf file)
.
.
.
Priču o tome kako je početak eksperimentiranja s GMO doveo do histerije oko ptičje gripe, čemu smo svjedočili i u Hrvatskoj, zvuči kao najnapetiji kriminalistički roman. Prema Engdahlu, sve je počelo kada je privatna zaklada Rockefellerovih počela financirati istraživanje DNK radi kontrole stanovništva u nerazvijenim zemljama, . Zašto? Zato što se američki korporativni sistem još od sedamdesetih godina osjeća ugroženim od revolucija u zemljama tzv. Trećeg svijeta. I tu počinje priča koja zvuči kao znanstvena fantastika, o tome kako je američka vlada sterilizirala milijune žena diljem svijeta u sklopu službenog i javnog programa imunizacije. Pod vodstvom američke Agency for International Development, plan je bio sterilizirati 1/4 žena svijeta. (nastavak)
Naslov originala: Seeds of Destruction: The Hidden Agenda of Genetic Manipulation by F. William Engdahl
download na hrvatskom (.pdf file)
In English on Sribd
.
.
.
GMO crops: EU considers letting member states decide on cultivation
EU Ministers in charge of Agriculture meet on Monday 27 September to hold an exchange of views on the freedom for Member States to decide on the cultivation of genetically modified crops.
.
.
.
EU governments slam Brussels' GM crops plan (28 September 2010)
Naslov originala: Seeds of Deception by Jeffrey M. Smith
download na srpskom (.pdf file)
download in English (.pdf file)
Summary in English (.pdf file)
.
.
.
Priču o tome kako je početak eksperimentiranja s GMO doveo do histerije oko ptičje gripe, čemu smo svjedočili i u Hrvatskoj, zvuči kao najnapetiji kriminalistički roman. Prema Engdahlu, sve je počelo kada je privatna zaklada Rockefellerovih počela financirati istraživanje DNK radi kontrole stanovništva u nerazvijenim zemljama, . Zašto? Zato što se američki korporativni sistem još od sedamdesetih godina osjeća ugroženim od revolucija u zemljama tzv. Trećeg svijeta. I tu počinje priča koja zvuči kao znanstvena fantastika, o tome kako je američka vlada sterilizirala milijune žena diljem svijeta u sklopu službenog i javnog programa imunizacije. Pod vodstvom američke Agency for International Development, plan je bio sterilizirati 1/4 žena svijeta. (nastavak)
Naslov originala: Seeds of Destruction: The Hidden Agenda of Genetic Manipulation by F. William Engdahl
download na hrvatskom (.pdf file)
In English on Sribd
.
.
.
GMO crops: EU considers letting member states decide on cultivation
EU Ministers in charge of Agriculture meet on Monday 27 September to hold an exchange of views on the freedom for Member States to decide on the cultivation of genetically modified crops.
.
.
.
EU governments slam Brussels' GM crops plan (28 September 2010)
_____________________
Life Running Out of Control
Saturday, 11 September 2010
September 11 Anniversary
For almost a decade, this has been a day of solemn remembrance, private memories and shared sorrow for the relatives who gather to honour the nearly 3,000 people killed by al-Qaeda terrorists (???) on that dreadful day in 2001. (from America's agony: September 11 anniversary marked by anger and controversy)
.
.
.
Very few people in Afghanistan have been unaffected by the armed conflict there. Those with direct personal experience make up 60% of the population, and most others also report suffering a range of serious hardships. In total, almost everyone (96%) has been affected in some way – either personally or due to the wider consequences of armed conflict. (from War in Afghanistan)
Opium production in Afghanistan has been on the rise since the downfall of the Taliban in 2001. Based on UNODC data, there has been more opium poppy cultivation in each of the past four growing seasons (2004–2007) than in any one year during Taliban rule. Also, more land is now used for opium in Afghanistan than for coca cultivation in Latin America. In 2007, 93% of the opiates on the world market originated in Afghanistan (from Opium production in Afghanistan)
.
.
.
In December 2007, the Iraqi government reported that there were 5 million orphans in Iraq – nearly half of the country's children.
Some 60–70% of Iraqi children are suffering from psychological problems. (from Iraq War)
President Bush's Cabinet agreed in April 2001 that "Iraq remains a destabilizing influence to the flow of OIL to international markets from the Middle East' and because this is an unacceptable risk to the US 'military intervention' is necessary." (from Official: US Oil at the Heart of Iraq Crisis)
.
.
.
Very few people in Afghanistan have been unaffected by the armed conflict there. Those with direct personal experience make up 60% of the population, and most others also report suffering a range of serious hardships. In total, almost everyone (96%) has been affected in some way – either personally or due to the wider consequences of armed conflict. (from War in Afghanistan)
Opium production in Afghanistan has been on the rise since the downfall of the Taliban in 2001. Based on UNODC data, there has been more opium poppy cultivation in each of the past four growing seasons (2004–2007) than in any one year during Taliban rule. Also, more land is now used for opium in Afghanistan than for coca cultivation in Latin America. In 2007, 93% of the opiates on the world market originated in Afghanistan (from Opium production in Afghanistan)
.
.
.
In December 2007, the Iraqi government reported that there were 5 million orphans in Iraq – nearly half of the country's children.
Some 60–70% of Iraqi children are suffering from psychological problems. (from Iraq War)
President Bush's Cabinet agreed in April 2001 that "Iraq remains a destabilizing influence to the flow of OIL to international markets from the Middle East' and because this is an unacceptable risk to the US 'military intervention' is necessary." (from Official: US Oil at the Heart of Iraq Crisis)
Tuesday, 18 May 2010
Life Running Out of Control
Ovo je dokumentarac koji bi mogao da se definiše kao poslednji poziv na buđenje da se zaustavi (što se svakako neće desiti) najveći mengeleovski poduhvat današnjice - proizvodnja genetski modifikovane (GM) hrane. Čitav ljudski rod postaje maliciozan eksperiment sa verovatno jedinim ciljem - da se smanji broj populacije u nekoliko narednih generacija. U stvari, još uvek ne postoje precizni podaci o štetnosti uticaja GM-a na zdravlje ljudi.
Motivaciju da napišem koji red sam dobila kada sam pročitala članak o rezultatima istraživanja ruskih naučnika koji su podvrgli eksperimentu hrčkove koje su podelili u 4 eksperimentalne grupe, gde je jedna grupa hranjena isključivo GM hranom. Rezultati su više nego zabrinjavajući. Više o tome ovde. Izvor vesti na stranicama na engleskom Glasa Rusije je na ovoj lokaciji.
Film je na engleskom jeziku, ali postoji titl na slovenačkom jeziku, tako da je moguće da ljudi sa ovog govornog područja razumeju o čemu se radi.
Film Abstract
Length: 97:42 mins
Ubacivanje GM sojine sačme (za ishranu stoke koju posle mi jedemo) u Srbiju je počeo još 2001. godine kroz američke "donacije"
Srbija - Proizvođači genetski modifikovane soje će biti obeštećeni - soja će biti pretvorena u sojinu sačmu
Uskoro modifikovana hrana u Srbiji
Google this: Monsanto; Delta & Pine; DuPont; BASF; Dow Chemical GMO; sterile seed; Codex Alimentarius; GMO studies; GMO foods list
Dodatak
Zakon o genetički modifikovanim organizmima
Nov zakon o GMO?
Motivaciju da napišem koji red sam dobila kada sam pročitala članak o rezultatima istraživanja ruskih naučnika koji su podvrgli eksperimentu hrčkove koje su podelili u 4 eksperimentalne grupe, gde je jedna grupa hranjena isključivo GM hranom. Rezultati su više nego zabrinjavajući. Više o tome ovde. Izvor vesti na stranicama na engleskom Glasa Rusije je na ovoj lokaciji.
Film je na engleskom jeziku, ali postoji titl na slovenačkom jeziku, tako da je moguće da ljudi sa ovog govornog područja razumeju o čemu se radi.
Film Abstract
Length: 97:42 mins
Ubacivanje GM sojine sačme (za ishranu stoke koju posle mi jedemo) u Srbiju je počeo još 2001. godine kroz američke "donacije"
Srbija - Proizvođači genetski modifikovane soje će biti obeštećeni - soja će biti pretvorena u sojinu sačmu
Uskoro modifikovana hrana u Srbiji
Google this: Monsanto; Delta & Pine; DuPont; BASF; Dow Chemical GMO; sterile seed; Codex Alimentarius; GMO studies; GMO foods list
Dodatak
Zakon o genetički modifikovanim organizmima
Nov zakon o GMO?
Friday, 14 May 2010
RX Generation
RX Generation je dokumentarac koji tretira uticaj farma mafije na zdravlje dece, odnosno zloupotrebu dece, a sve u "naučne" svrhe. Budućnost ove planete je na deci, a šta farma mafija pravi od dece, e, to ćete da pogledate u ovom filmu.
Oficijelna stranica i sinopsis filma
Blog reditelja
Komentar gledaoca Perry Bee-ija sa IMDb-ija koji je na mene ostavio veoma snažan utisak, odnosno mislim da dobro može da dočara ugao gledanja na stvari iz ličnog iskustva.
Length: 80:47 mins
Oficijelna stranica i sinopsis filma
Blog reditelja
Komentar gledaoca Perry Bee-ija sa IMDb-ija koji je na mene ostavio veoma snažan utisak, odnosno mislim da dobro može da dočara ugao gledanja na stvari iz ličnog iskustva.
Here we go again, another documentary showing the wonderful world we live in, run by a group of very very powerful and rich group/ethnic bunch of people. Sure this documentary tells the story of the high risk of prescribed drugs, but what people need to know is whom these companies are run by. Use Google, do your research, other wise they will never be held accountable for all the pain and misery they spread amongst us. To counter their evil we need to get to the root of the evil first.
I myself was diagnosed with Bi-polar a few years ago, and went on a roller coaster ride filled with prescription drugs, that led to my private world collapsing. But after looking for why I was feeling ill (mentally and physical) I worked out that Aspartame (Google it) was the culprit, Aspartame the not so good for you drug that we all know as what makes our drinks taste sweet and will not make us fat! Wrong it is one of the major causes of the enormous increase of mental illness in the 20th century.
After removing Aspartame totally from my diet, and not taking med's for my so called metal illness, my mental and physical health started to improve, sure it was hard to do at first, but as time went along the improvement in mental state and physical well being has been nothing less then a 100% turn around, so I hope for any one that watches this documentary, and reads my story, Google Aspartame, it was the main reason for my so called Bi-polar, the drugs that were prescribed by my doctor were adding to the so called chemical in-balance, how wrong they were, it just made it worse.
Look at what we consume as so called food! What has been added to it to add flavor, to insure it will last longer and so on, that's where the problem is regarding mental illness for most people, we all know smoking is bad for you, it's bad due to the amount of chemicals you inhale, sure the smoke it self is bad, but chemicals is what's killing a lot of people and making them very ill, Aspartame is one of them that is used in lots and lots of products, so start there.
Healthy food, healthy mind!
Length: 80:47 mins
Monday, 26 April 2010
Smrt Jugoslavije
Smrt Jugoslavije je BBC-ijev dokumentarni serijal iz 1995. godine koji se sastoji od 6 celina. Nema potrebe da objašnjavam da je to serijal o raspadu naše nekadašnje domovine. Film je na engleskom (deo koji narator priča), a gde se pojavljuju političari i njima slični je na srpskom (oni koji pričaju srpski) sa titlom na engleskom koji je relativno loše urađen. Svaki deo traje oko 50 minuta.
Put u rat
Ratovi nezavisnosti
Kapije pakla
Sigurna oblast
Američki mir
Ulazak nacionalizma
Put u rat
Ratovi nezavisnosti
Kapije pakla
Sigurna oblast
Američki mir
Monday, 22 February 2010
Predrag (WHO Novartis Mišković) Kon
25. jul 2009. U toku velikog pandemijskog talasa na jesen i zimu očekuje se, na osnovu do sada registrovanih karakteristika virusa A H1N1, da će u Srbiji od novog gripa oboleti dva do tri miliona ljudi, najavio je juče epidemiolog dr Predrag Kon. On je objasnio da će primarna zdravstvena zaštita zbrinuti od 1,9 do 2,3 miliona obolelih, dok će između 100.000 i 200.000 ljudi sa umerenom kliničkom slikom biti smešteno u bolnicu radi lečenja.
Izvor i cela vest: U Srbiji do tri miliona obolelih od novog gripa
---------------------------------------------------------------------------
14. novembar 2009. Potpisan ugovor o nabavci vakcine
...Farmaceutska kuća "Novartis" koju zastupa "Jugohemija" i koja je jedina na tenderu imala kompletnu dokumentaciju, ponudila je vakcinu protiv virusa H1N1 po ceni od 799 dinara, odnosno osam evra po dozi...
---------------------------------------------------------------------------28. decembar 2009. "Ako se do kraja januara ne vakciniše više od milion ljudi, podneću ostavku", kaže za "Novosti" epidemiolog Predrag Kon.
.
.
.
Tek pelcovanjem bar 500.000 ljudi do polovine januara, i još toliko do kraja meseca, može da se ublaži veliki talas gripa. Vakcinu je dosad primilo više od 50.000 ljudi, uglavnom hroničnih bolesnika.
.
.
.
"To je moja moralna odgovornost. I oni koji su otvoreno vodili antikampanju protiv vakcinacije trebalo bi da preispitaju svoju odgovornost. Jer, pozivati ljude u vreme vanredne epidemiološke situacije da se ne vakcinišu na samoj je granici krivične odgovornosti. To treba razmotriti na više nivoa, prvenstveno na Sudu časti“, objašnjava Kon.
.
.
.
Ako nema masovne vakcinacije, strahuje Kon, imaćemo prirodnu selekciju i visoku smrtnost, koju vakcinacijom možemo da izbegnemo.
Izvor i cela vest: Kon: Milion vakcina ili ostavka
---------------------------------------------------------------------------
13 januar 2010. Najava moje ostavke u slučaju da se ne vakciniše milion građana bila je moralni čin, ali je Radna grupa bez razmatranja odbacila takvu mogućnost, što sam prihvatio. Smatram da to ne bi bilo odgovorno u ovakvoj situaciji, ističe za Danas epidemiolog Predrag Kon, šef Radne grupe za praćenje pandemije.
Izvor i cela vest: KON: Neću dati ostavku
---------------------------------------------------------------------------
27. januar 2010. SZO brani opravdanost odluke o proglašenju pandemije
---------------------------------------------------------------------------
2. februar 2010. U Srbiji vakcinisano 149.383 osoba
---------------------------------------------------------------------------
3. februar 2010. Virus H1N1 u sezonskoj vakcini
---------------------------------------------------------------------------
20. februar 2010. Svinjski grip: Bacamo 600.000 vakcina! "Ne mogu da vam kažem gde će završiti vakcine koje se ne upotrebe, niti ko će snositi troškove njihovog odlaganja i uništavanja" - dr Vladimir Petrović, epidemiolog
...U Srbiji ne postoji postrojenje za uništavanje farmaceutskog otpada, pa se zato taj otpad izvozi u inostranstvo i tamo uništava...
---------------------------------------------------------------------------
(1) Cena doze = 8 evra
(2) Aproksimativna škart količina = 600.000 doza
(3) = (1) x (2) = Bačenih para = 4.800.000,00 evra
(4) Troškovi uništavanja = nepoznata X
(5) Ukupni troškovi = (3) x (4) = nepoznata Y = više od 4.800.000,00 evra bačenih para poreskih obveznika
---------------------------------------------------------------------------
Tautologija tj. logika
Prvi iskaz (p): Ako se do kraja januara ne vakciniše milion ljudi, podneću ostavku.
Drugi iskaz (q): To je moja moralna odgovornost.
Samo pod pretpostavkom da su obe izjave istinite, to može da rezultira davanjem ostavke, a to se nije desilo.
U bilo kom drugom slučaju, bez obzira da li je prvi ili drugi iskaz netačan ili tačan, to rezultira ishodom da ostavke nema.
Matematičko objašnjenje: Konjunkcija dva iskaza p i q označava se sa p^q i tačna je samo ukoliko su oba iskaza koji je sačinjavaju tačna; dok je u protivnom netačna.
---------------------------------------------------------------------------
Addendum
26 January 2010 Novartis says swine flu vaccine boosts profit
Novartis izjavljuje da je vakcina protiv svinjskog gripa "podigla" profit
Saturday, 13 February 2010
Strancima odgovara Srbija kao "banana ekonomija"
O ekonomskoj krizi, lošoj privatizaciji i „socijalno odgovornoj“ vladi za NT govori dr Danijel Cvjetićanin
Priča o socijalno odgovornoj vladi, u to više niko valjda ne sumnja, bila je smišljena izborna prevara. Ko, makar sasvim površno, poznaje mehanizme tranzicije u bivšim socijalističkim zemljama, zna da je rezultat tranzicije produbljivanje socijalnih razlika i zaoštravanje socijalnih napetosti.
Ovo važi čak i u slučajevima uspešnih tranzicija, onih u kojima su privrede uspele da postanu efikasnije i konkurentnije, a kamoli u slučaju Srbije, čija je privreda zabeležila pad na rang-listi konkurentnosti i koja se usmerila na model zaduživanja, prodaje resursa i prekomerne potrošnje. Uostalom, zar bi u svetu neko rušio socijalizam zato da bi se uspostavio poredak sa većom socijalnom pravdom i ravnomernijom raspodelom? Istina je da su sa tom iluzijom mnoge zemlje ušle u tranziciju, ali je period otrežnjenja u njima bio relativno kratak. I bolan – kaže u intervjuu za Nedeljni telegraf dr Danijel Cvjetićanin, profesor na Univerzitetu „Singidunum“.
Kakvi su socijalni rezultati vlade Mirka Cvetkovića?
- Moglo bi se reći da su socijalni rezultati ove vlade katastrofalni, ako se ima u vidu stepen osiromašenja najširih slojeva stanovništva, povećanje nezaposlenosti, destrukcija sistema zaštite zdravlja i obrazovanja, kriminalizacija društva, bujanje korupcije i slično. Ali oni koji su ozbiljnije pratili predizborne aktivnosti stranaka, a naročito stvaranje posleizborne koalicije, pod uticajem evroatlantskih kontrolora, očekivali su ovakav ishod.
U Srbiji se trenutno odvijaju na desetine štrajkova. Zašto?
- I naši ljudi su, kao i drugi u socijalističkom svetu, imali iluzije o lagodnom životu u kapitalizmu. Zaboravljali su da kapitalističke zemlje nisu samo SAD, Kanada, Britanija, Nemačka i Francuska, nego i Kolumbija, Panama, Venecuela, Nikaragva... Blistavi i šareni izlozi tršćanskih i frankfurtskih robnih kuća i šoping centara imali su magnetsku privlačnost. Oduševljeni gastarbajteri i turisti iz socijalističkih zemalja jedva su čekali da se ta raskoš i mogućnost potrošačkog izbora doseli i kod njih. I dočekali su!
Podrazumevali su, međutim, da u bogatom društvu mora da postoji isto tako dobra zdravstvena zaštita, sigurnost radnog mesta i dostupnost obrazovanja za sve. U tome su se prevarili. Kao i u verovanju da privatna svojina i slobodno preduzetništvo, zajedno sa konkurencijom, sami po sebi obezbeđuju pravedno nagrađivanje onih koji najviše doprinose proizvodnji i efikasnosti. Ove su se iluzije, naročito u Srbiji, ali i drugde, brzo izgubile.
U procesu privatizacije firme su postajale jeftin plen gramzivih tranzicionih dobitnika, zatim su očerupane, a često, tako očerupane, vraćene državi i njenim agencijama, koje su i same bile saučesnici u grandioznom pljačkaškom pohodu. Očajni radnici su ostajali na ulici. Vlasnici su ih podsticali da se obrate za pomoć državi, ne bi li i sami od „državne pomoći“ ućarili još više. Državni funkcioneri su slegali ramenima i upućivali ih da se obrate novim vlasnicima, kako je to i uobičajeno u tržišnoj privredi.
Mnogi ističu da je toliko propalih preduzeća rezultat loše privatizacije. Gde su napravljene greške?
- Istina je! Monstruozni model privatizacije doprineo je bankrotu mnogih preduzeća. Država je preuzela na sebe odgovornost da, prodajući firme, sklopi ugovore sa novim vlasnicima. To nisu bili isključivo kupoprodajni ugovori. Oni su obavezivali novog vlasnika da, zato što je preduzeće kupio po „pristupačnoj“ ceni, što će reći skoro badava, nastavi sa zatečenom delatnošću, investira u dodatnu proizvodnju, obezbedi „socijalni program“, tj. otpremnine za otpuštene radnike, ili da ne smanji broj zaposlenih još nekoliko godina. Ali niko nije mislio o tome kako će država kontrolisati vlasnika. Kao ni o tome koliko će trajati sudski spor, ukoliko se ustanovi da se ugovor ne poštuje.
Poznato je da sudski sporovi traju po nekoliko godina, a izvršenje sudskih presuda najmanje još toliko. Preduzimljivi vlasnici, zajedno sa ekspertima iz državnih institucija, izračunali su da će radnici, u tom dugom periodu, ili sami naći neko rešenje van privatizovanih fabrika, ili poumirati od gladi i nemaštine. Tako će problem nestati „sam od sebe“. A novim gazdama ostaće zemljište, ili druge nekretnine, koje će prodati po tržišnim cenama i na tome, za nekoliko godina, zaraditi desetak puta više od uloženog kapitala. Ali kada se isti scenario ponovi stotinama puta, problem prestaje da bude individualizovan i postaje socijalna „bomba“. Mi danas gledamo svojim očima kako ta bomba preti da eksplodira, sa težim ili lakšim posledicama. Novine i Javni servis pokušavaju da javnost drže nedovoljno obaveštenom o oštrini problema, ili da poplavom ostalih vesti skrenu pažnju na nešto drugo. Do sada su u tome veoma uspešni!
Šta zamerate ekonomskoj politici ove vlade?
- Neopravdano bi bilo na leđa samo ove vlade tovariti sve kritike. Jeziva privredna stvarnost, koju svako vidi, najupečatljivija je kritika njenog rada. Ne treba, međutim, zaboraviti da je samostalnost vlade u donošenju odluka veoma ograničena. Strani savetnici, koji su transmisija evroatlantskih gospodara, međunarodne institucije, MMF, SB, ambasade moćnih zapadnih zemalja – ostavljaju našoj vladi uzak prostor za donošenje odluka. Dodajte tome i uticaj stranačkih prvaka i moćnih biznismena, čije interese ova vlast takođe mora da poštuje, jer setite se samo kako je sastavljena, pa ćete videti da je Vlada Srbije samo igračka u tuđim rukama. I to gnjecava igračka bez prepoznatljive fizionomije i razvojne filozofije. Takve igračke su danas u modi – na primer Sunđer Bob i njegov drug Lignjoslav!
Kada se razmišlja o ekonomskoj politici naše vlasti, važnije je šta će reći ambasada SAD, MMF, SB ili predsednici Dinkić i Tadić, kao najistaknutiji eksponenti evroatlantskih stranaka u Srbiji. Neko će reći da su mnoge zemlje u sličnom položaju, ali meni smeta što naši prestrašeni lideri ne dozvoljavaju čak ni da se javno prepoznaju ekonomski interesi Srbije, a kamoli da se usude da se za njih i bore na međunarodnoj i domaćoj sceni. Mnogo je primera koji potvrđuju ovu žalosnu istinu. Od stravičnog zaduživanja, liberalizacije uvoza, politike „sterilizacije“ deviznih priliva po ceni od nekoliko stotina miliona evra godišnje, pa do politike deviznog kursa i prekomerne potrošnje, i javne i privatne.
Kakve sve probleme privredi generiše sama vlast?
Najveća šteta koju privredi nanosi vlast sastoji se u tome što se neprestano i preterano upliće u privredni život. Umesto da štiti osnovne institucije slobodne privrede, ugovor i svojinu, i pusti privrednike i preduzetnike da u konkurentskoj borbi reše osnovne probleme privrednog razvoja, vlast neprestano smišlja sve novije „usrećiteljske“ aktivnosti.
Naravno, uvek na račun poreskih obveznika, a često u korist svojih „najpodobnijih“ privrednika i stranačkih miljenika, koji će umeti da „ispoštuju“ ruku koja ih hrani subvencijama. Tako se širom otvaraju vrata korupciji i kriminalu, a iz privrednog života se odstranjuju svi oni koji ne žele da prihvate ovakva „pravila igre“. Zato je broj investitora u Srbiji uglavnom sveden na one koji umeju da uspostave dobre odnose sa moćnim vladajućim strankama - zaštitnicama, kao i na strane investitore, koji strogo vode računa o mogućnostima brzog „izlaska“ iz nesigurnog ambijenta.
Šta se u Srbiji promenilo da bi se ublažile posledice svetske ekonomske krize?
- Moramo imati u vidu da brojne nevolje koje su zadesile privredu Srbije – nelikvidnost, nezaposlenost, deficit u razmeni sa inostranstvom, deficit u javnoj potrošnji, relativno visoka inflacija – nisu posledice svetske ekonomske krize, nego domaće politike zaduživanja, prodaje resursa strancima i prekomerne potrošnje.
Svetska kriza je samo prikazala ove probleme u jasnijem svetlu, pošto strani kapital nije imao dovoljno snage da, u kriznim uslovima, pritiče u Srbiju istim intenzitetom kao proteklih godina. Vlada je na krizu trebalo da odgovori merama štednje, ali je ipak prevladalo mišljenje da se problem može rešavati daljim zaduživanjem. Istina je da se na taj način kolaps može odložiti, ali će zato, u budućnosti, pad biti teži.
Sadašnja vlast ne želi da o tome misli, a inostrani eksperti je uveravaju da su mnoge zemlje u svetu u takvoj situaciji više od stotinu godina, pa opet u njima stranački prvaci, latifundisti i tajkuni žive veoma lepo, a i visoki državni činovnici žive pristojno.
Istina, s vremena na vreme, razgnevljene i krajnje osiromašene mase pobesne, izvrše juriš na samoposluge, opljačkaju radnje u centru grada, ali posle nekoliko dana jake policijske i vojne snage ponovo uspostave red i sve se nastavlja po starom. Uostalom, policija i vojska jedino i služe za te svrhe, pošto kriminal, prostitucija i korupcija neometano bujaju u takvim zemljama.
Ako se, ipak, socijalne napetosti preterano povećaju, nekoliko godina diktature, uz pomoć jakih vojnih snaga iz SAD, kao i nekoliko desetina hiljada „nestalih“ i nekoliko stotina hiljada pohapšenih, naučiće „divljačko stanovništvo“ pameti i civilizovanom ponašanju. Sudeći po brzini zaduživanja i prodaje privrednih resursa, kao i po mnogim drugim ekonomskim pokazateljima, izgleda da je naša politička elita prihvatila ovakav scenario za budućnost Srbije.
Da li mislite da ekonomski model u Srbiji može da se promeni, da se pređe sa potrošnje na štednju i proizvodnju, sa uvoza na izvoz, i šta je za to potrebno?
- Čovek se uvek nada da se najgori scenario neće ostvariti. Nažalost, mala je verovatnoća da se to izbegne, ako se ima u vidu interes evroatlantskog kapitala i sklonost naših stranačkih lidera, koja se gotovo graniči sa oduševljenjem, da izgrade model „banana privrede“.
Kako ocenjujete odnos između Narodne banke Srbije i Vlade?
- Ocenjujem ga kao simulirani sukob istomišljenika i ortaka u zajedničkom poduhvatu destrukcije domaće privrede. U suštini dominira politika „Ne diraj me – ne diram te! Meni NIP, tebi sterilizacija. Meni subvencije kamatnih stopa, tebi privatizacija. A pred javnim mnjenjem, hajde da se svađamo oko kursa.“ Ma mora da su se iskidali od smeha kada su „podelili stručnu javnost“, pa jedni podržavaju NBS, a drugi Vladu.
A kako ocenjujete pritisak Privredne komore Srbije i privrednika na NBS da drži kurs pod kontrolom?
- Razumljiva mi je želja privrednika da devizni kurs bude stabilan. U zemljama u kojima je bilans razmene sa inostranstvom uravnotežen, to se ogleda u stabilnom kursu domaće valute. U takvim uslovima su privrednici spokojni, pošto su dokazali svoju konkurentnost na međunarodnoj ekonomskoj pozornici. Ali Srbija ima, već duži niz godina, izrazite deficite u međunarodnoj razmeni. Meni je jako neobično da ta neravnoteža nikoga od privrednika nije brinula, a sigurno je da su znali da će jednoga dana, zbog nje, biti ugrožena stabilnost domaće valute. Primetićemo da dinar duguje svoju stabilnost prilivu stranih kredita, kao i prihodima od privatizacije. A to je već sasvim druga priča.
Da li je u svetu normalno da vlasnici privatnih preduzeća traže sastanke sa guvernerom centralne banke i da učestvuju u monetarnoj politici?
- Ne znam kakvi su običaji u svetu, ali smatram da je sasvim normalno da vlasnici preduzeća, kao i njihovi vrhunski menadžeri, održavaju, povremeno, sastanke sa guvernerom centralne banke. Poslovanje svih preduzeća zavisi od monetarne i kreditne politike, pa je prirodno da se za tu oblast interesuju više od godišnjih izveštaja Nacionalne astronomske opservatorije. Smatram da guverner treba da sasluša njihove analize i sugestije, ali ne mora da prihvati njihove predloge. Stabilnost valute je u zoni njegove odgovornosti, pa zato niko ne treba da se meša u njegov posao.
U poslednje vreme ponovo se čuju predlozi za prelazak na evro. Da li bi to rešilo probleme ekonomije i da li je uopšte izvodljivo?
- Pitam se da li postoje dovoljne rezerve konvertibilnih valuta i kakvog su kvaliteta, da bi bilo moguće konvertovati dinarsku novčanu masu u evro. Sledeći problem bio bi kako tu novčanu masu zadržati na potrebnom nivou, pošto bi svaki deficit u platnom bilansu generisao i smanjenje novčane mase.
U slučaju privrednog prosperiteta, a nadam se da i na to treba računati, kada je potrebno da se novčana masa poveća, morao bi se ostvarivati suficit u razmeni sa inostranstvom, ili se zaduživati. Postoji još niz problema, pa ne znam kako sinhronizovati sve te procese. Bojim se da bi problemi takve sinhronizacije bili veći od problema održavanja stabilnog kursa. A te bismo probleme morali da rešavamo bez pomoći monetarne politike.
Šta mislite o ulozi MMF-a u kreiranju ekonomske politike? Da li je Fond neophodan da drži naše političare pod kontrolom i da li prihvatanje njegovih zahteva može da izvuče zemlju iz krize?
- Eksperti MMF-a u svakoj prilici ukazuju na nesrazmeru između potrošnje i proizvodnje u Srbiji, a naročito na visok nivo javne potrošnje. Svi se ekonomisti slažu da su te konstatacije tačne. Ipak, Vlada ostaje privržena populističkoj politici i ne usuđuje se da ozbiljnije zagrize u ovaj problem. No, primetićete da eksperti MMF-a nikada ne ukazuju na ključne slabosti naše privrede – nedostatak čvršćeg pravnog poretka, prostornog reda i ekonomske slobode.
Nekada me je to zaista čudilo, ali mi danas postaje malo jasnije da naši evroatlantski prijatelji, iako su privrženi načelima ekonomske slobode, ipak više vole da u zemljama sličnim Srbiji ne vlada čvrst pravni poredak, nego autoritarni lideri, koji su iznad zakona. I koji evroatlantskim firmama mogu da obezbede zaštitu, povlašćen položaj, kao i brze i velike profite.
Da li je problem u modelu privatizacije, njegovom sprovođenju, ljudima...?
- Problem je u svemu. Ali niko ne treba da se čudi što defektni model daje defektne rezultate. I što ljudi koji taj proces sprovode - iz ministarstva, agencije, sudskih i drugih izvršnih organa - javnosti izgledaju monstruozno!
Da li se u Srbiji zloupotrebljava pojam svetska ekonomska kriza?
- Svetska ekonomska kriza došla je u pravi čas, kao dobar izgovor našim vlastima za porazne rezultate defektne ekonomske politike, kao i opravdanje za ambijent nesigurnosti. Izvesno je da bi do lančane reakcije nelikvidnosti i bankrotstva došlo čak i u slučaju da je u svetu nastavljen trend ekonomskog prosperiteta s početka milenijuma.
Autor: Miloš Obradović
Izvor: Nedeljni telegraf, Beograd
Intervju nedelje - broj 719
Priča o socijalno odgovornoj vladi, u to više niko valjda ne sumnja, bila je smišljena izborna prevara. Ko, makar sasvim površno, poznaje mehanizme tranzicije u bivšim socijalističkim zemljama, zna da je rezultat tranzicije produbljivanje socijalnih razlika i zaoštravanje socijalnih napetosti.
Ovo važi čak i u slučajevima uspešnih tranzicija, onih u kojima su privrede uspele da postanu efikasnije i konkurentnije, a kamoli u slučaju Srbije, čija je privreda zabeležila pad na rang-listi konkurentnosti i koja se usmerila na model zaduživanja, prodaje resursa i prekomerne potrošnje. Uostalom, zar bi u svetu neko rušio socijalizam zato da bi se uspostavio poredak sa većom socijalnom pravdom i ravnomernijom raspodelom? Istina je da su sa tom iluzijom mnoge zemlje ušle u tranziciju, ali je period otrežnjenja u njima bio relativno kratak. I bolan – kaže u intervjuu za Nedeljni telegraf dr Danijel Cvjetićanin, profesor na Univerzitetu „Singidunum“.
Kakvi su socijalni rezultati vlade Mirka Cvetkovića?
- Moglo bi se reći da su socijalni rezultati ove vlade katastrofalni, ako se ima u vidu stepen osiromašenja najširih slojeva stanovništva, povećanje nezaposlenosti, destrukcija sistema zaštite zdravlja i obrazovanja, kriminalizacija društva, bujanje korupcije i slično. Ali oni koji su ozbiljnije pratili predizborne aktivnosti stranaka, a naročito stvaranje posleizborne koalicije, pod uticajem evroatlantskih kontrolora, očekivali su ovakav ishod.
U Srbiji se trenutno odvijaju na desetine štrajkova. Zašto?
- I naši ljudi su, kao i drugi u socijalističkom svetu, imali iluzije o lagodnom životu u kapitalizmu. Zaboravljali su da kapitalističke zemlje nisu samo SAD, Kanada, Britanija, Nemačka i Francuska, nego i Kolumbija, Panama, Venecuela, Nikaragva... Blistavi i šareni izlozi tršćanskih i frankfurtskih robnih kuća i šoping centara imali su magnetsku privlačnost. Oduševljeni gastarbajteri i turisti iz socijalističkih zemalja jedva su čekali da se ta raskoš i mogućnost potrošačkog izbora doseli i kod njih. I dočekali su!
Podrazumevali su, međutim, da u bogatom društvu mora da postoji isto tako dobra zdravstvena zaštita, sigurnost radnog mesta i dostupnost obrazovanja za sve. U tome su se prevarili. Kao i u verovanju da privatna svojina i slobodno preduzetništvo, zajedno sa konkurencijom, sami po sebi obezbeđuju pravedno nagrađivanje onih koji najviše doprinose proizvodnji i efikasnosti. Ove su se iluzije, naročito u Srbiji, ali i drugde, brzo izgubile.
U procesu privatizacije firme su postajale jeftin plen gramzivih tranzicionih dobitnika, zatim su očerupane, a često, tako očerupane, vraćene državi i njenim agencijama, koje su i same bile saučesnici u grandioznom pljačkaškom pohodu. Očajni radnici su ostajali na ulici. Vlasnici su ih podsticali da se obrate za pomoć državi, ne bi li i sami od „državne pomoći“ ućarili još više. Državni funkcioneri su slegali ramenima i upućivali ih da se obrate novim vlasnicima, kako je to i uobičajeno u tržišnoj privredi.
Mnogi ističu da je toliko propalih preduzeća rezultat loše privatizacije. Gde su napravljene greške?
- Istina je! Monstruozni model privatizacije doprineo je bankrotu mnogih preduzeća. Država je preuzela na sebe odgovornost da, prodajući firme, sklopi ugovore sa novim vlasnicima. To nisu bili isključivo kupoprodajni ugovori. Oni su obavezivali novog vlasnika da, zato što je preduzeće kupio po „pristupačnoj“ ceni, što će reći skoro badava, nastavi sa zatečenom delatnošću, investira u dodatnu proizvodnju, obezbedi „socijalni program“, tj. otpremnine za otpuštene radnike, ili da ne smanji broj zaposlenih još nekoliko godina. Ali niko nije mislio o tome kako će država kontrolisati vlasnika. Kao ni o tome koliko će trajati sudski spor, ukoliko se ustanovi da se ugovor ne poštuje.
Poznato je da sudski sporovi traju po nekoliko godina, a izvršenje sudskih presuda najmanje još toliko. Preduzimljivi vlasnici, zajedno sa ekspertima iz državnih institucija, izračunali su da će radnici, u tom dugom periodu, ili sami naći neko rešenje van privatizovanih fabrika, ili poumirati od gladi i nemaštine. Tako će problem nestati „sam od sebe“. A novim gazdama ostaće zemljište, ili druge nekretnine, koje će prodati po tržišnim cenama i na tome, za nekoliko godina, zaraditi desetak puta više od uloženog kapitala. Ali kada se isti scenario ponovi stotinama puta, problem prestaje da bude individualizovan i postaje socijalna „bomba“. Mi danas gledamo svojim očima kako ta bomba preti da eksplodira, sa težim ili lakšim posledicama. Novine i Javni servis pokušavaju da javnost drže nedovoljno obaveštenom o oštrini problema, ili da poplavom ostalih vesti skrenu pažnju na nešto drugo. Do sada su u tome veoma uspešni!
Šta zamerate ekonomskoj politici ove vlade?
- Neopravdano bi bilo na leđa samo ove vlade tovariti sve kritike. Jeziva privredna stvarnost, koju svako vidi, najupečatljivija je kritika njenog rada. Ne treba, međutim, zaboraviti da je samostalnost vlade u donošenju odluka veoma ograničena. Strani savetnici, koji su transmisija evroatlantskih gospodara, međunarodne institucije, MMF, SB, ambasade moćnih zapadnih zemalja – ostavljaju našoj vladi uzak prostor za donošenje odluka. Dodajte tome i uticaj stranačkih prvaka i moćnih biznismena, čije interese ova vlast takođe mora da poštuje, jer setite se samo kako je sastavljena, pa ćete videti da je Vlada Srbije samo igračka u tuđim rukama. I to gnjecava igračka bez prepoznatljive fizionomije i razvojne filozofije. Takve igračke su danas u modi – na primer Sunđer Bob i njegov drug Lignjoslav!
Kada se razmišlja o ekonomskoj politici naše vlasti, važnije je šta će reći ambasada SAD, MMF, SB ili predsednici Dinkić i Tadić, kao najistaknutiji eksponenti evroatlantskih stranaka u Srbiji. Neko će reći da su mnoge zemlje u sličnom položaju, ali meni smeta što naši prestrašeni lideri ne dozvoljavaju čak ni da se javno prepoznaju ekonomski interesi Srbije, a kamoli da se usude da se za njih i bore na međunarodnoj i domaćoj sceni. Mnogo je primera koji potvrđuju ovu žalosnu istinu. Od stravičnog zaduživanja, liberalizacije uvoza, politike „sterilizacije“ deviznih priliva po ceni od nekoliko stotina miliona evra godišnje, pa do politike deviznog kursa i prekomerne potrošnje, i javne i privatne.
Kakve sve probleme privredi generiše sama vlast?
Najveća šteta koju privredi nanosi vlast sastoji se u tome što se neprestano i preterano upliće u privredni život. Umesto da štiti osnovne institucije slobodne privrede, ugovor i svojinu, i pusti privrednike i preduzetnike da u konkurentskoj borbi reše osnovne probleme privrednog razvoja, vlast neprestano smišlja sve novije „usrećiteljske“ aktivnosti.
Naravno, uvek na račun poreskih obveznika, a često u korist svojih „najpodobnijih“ privrednika i stranačkih miljenika, koji će umeti da „ispoštuju“ ruku koja ih hrani subvencijama. Tako se širom otvaraju vrata korupciji i kriminalu, a iz privrednog života se odstranjuju svi oni koji ne žele da prihvate ovakva „pravila igre“. Zato je broj investitora u Srbiji uglavnom sveden na one koji umeju da uspostave dobre odnose sa moćnim vladajućim strankama - zaštitnicama, kao i na strane investitore, koji strogo vode računa o mogućnostima brzog „izlaska“ iz nesigurnog ambijenta.
Šta se u Srbiji promenilo da bi se ublažile posledice svetske ekonomske krize?
- Moramo imati u vidu da brojne nevolje koje su zadesile privredu Srbije – nelikvidnost, nezaposlenost, deficit u razmeni sa inostranstvom, deficit u javnoj potrošnji, relativno visoka inflacija – nisu posledice svetske ekonomske krize, nego domaće politike zaduživanja, prodaje resursa strancima i prekomerne potrošnje.
Svetska kriza je samo prikazala ove probleme u jasnijem svetlu, pošto strani kapital nije imao dovoljno snage da, u kriznim uslovima, pritiče u Srbiju istim intenzitetom kao proteklih godina. Vlada je na krizu trebalo da odgovori merama štednje, ali je ipak prevladalo mišljenje da se problem može rešavati daljim zaduživanjem. Istina je da se na taj način kolaps može odložiti, ali će zato, u budućnosti, pad biti teži.
Sadašnja vlast ne želi da o tome misli, a inostrani eksperti je uveravaju da su mnoge zemlje u svetu u takvoj situaciji više od stotinu godina, pa opet u njima stranački prvaci, latifundisti i tajkuni žive veoma lepo, a i visoki državni činovnici žive pristojno.
Istina, s vremena na vreme, razgnevljene i krajnje osiromašene mase pobesne, izvrše juriš na samoposluge, opljačkaju radnje u centru grada, ali posle nekoliko dana jake policijske i vojne snage ponovo uspostave red i sve se nastavlja po starom. Uostalom, policija i vojska jedino i služe za te svrhe, pošto kriminal, prostitucija i korupcija neometano bujaju u takvim zemljama.
Ako se, ipak, socijalne napetosti preterano povećaju, nekoliko godina diktature, uz pomoć jakih vojnih snaga iz SAD, kao i nekoliko desetina hiljada „nestalih“ i nekoliko stotina hiljada pohapšenih, naučiće „divljačko stanovništvo“ pameti i civilizovanom ponašanju. Sudeći po brzini zaduživanja i prodaje privrednih resursa, kao i po mnogim drugim ekonomskim pokazateljima, izgleda da je naša politička elita prihvatila ovakav scenario za budućnost Srbije.
Da li mislite da ekonomski model u Srbiji može da se promeni, da se pređe sa potrošnje na štednju i proizvodnju, sa uvoza na izvoz, i šta je za to potrebno?
- Čovek se uvek nada da se najgori scenario neće ostvariti. Nažalost, mala je verovatnoća da se to izbegne, ako se ima u vidu interes evroatlantskog kapitala i sklonost naših stranačkih lidera, koja se gotovo graniči sa oduševljenjem, da izgrade model „banana privrede“.
Kako ocenjujete odnos između Narodne banke Srbije i Vlade?
- Ocenjujem ga kao simulirani sukob istomišljenika i ortaka u zajedničkom poduhvatu destrukcije domaće privrede. U suštini dominira politika „Ne diraj me – ne diram te! Meni NIP, tebi sterilizacija. Meni subvencije kamatnih stopa, tebi privatizacija. A pred javnim mnjenjem, hajde da se svađamo oko kursa.“ Ma mora da su se iskidali od smeha kada su „podelili stručnu javnost“, pa jedni podržavaju NBS, a drugi Vladu.
A kako ocenjujete pritisak Privredne komore Srbije i privrednika na NBS da drži kurs pod kontrolom?
- Razumljiva mi je želja privrednika da devizni kurs bude stabilan. U zemljama u kojima je bilans razmene sa inostranstvom uravnotežen, to se ogleda u stabilnom kursu domaće valute. U takvim uslovima su privrednici spokojni, pošto su dokazali svoju konkurentnost na međunarodnoj ekonomskoj pozornici. Ali Srbija ima, već duži niz godina, izrazite deficite u međunarodnoj razmeni. Meni je jako neobično da ta neravnoteža nikoga od privrednika nije brinula, a sigurno je da su znali da će jednoga dana, zbog nje, biti ugrožena stabilnost domaće valute. Primetićemo da dinar duguje svoju stabilnost prilivu stranih kredita, kao i prihodima od privatizacije. A to je već sasvim druga priča.
Da li je u svetu normalno da vlasnici privatnih preduzeća traže sastanke sa guvernerom centralne banke i da učestvuju u monetarnoj politici?
- Ne znam kakvi su običaji u svetu, ali smatram da je sasvim normalno da vlasnici preduzeća, kao i njihovi vrhunski menadžeri, održavaju, povremeno, sastanke sa guvernerom centralne banke. Poslovanje svih preduzeća zavisi od monetarne i kreditne politike, pa je prirodno da se za tu oblast interesuju više od godišnjih izveštaja Nacionalne astronomske opservatorije. Smatram da guverner treba da sasluša njihove analize i sugestije, ali ne mora da prihvati njihove predloge. Stabilnost valute je u zoni njegove odgovornosti, pa zato niko ne treba da se meša u njegov posao.
U poslednje vreme ponovo se čuju predlozi za prelazak na evro. Da li bi to rešilo probleme ekonomije i da li je uopšte izvodljivo?
- Pitam se da li postoje dovoljne rezerve konvertibilnih valuta i kakvog su kvaliteta, da bi bilo moguće konvertovati dinarsku novčanu masu u evro. Sledeći problem bio bi kako tu novčanu masu zadržati na potrebnom nivou, pošto bi svaki deficit u platnom bilansu generisao i smanjenje novčane mase.
U slučaju privrednog prosperiteta, a nadam se da i na to treba računati, kada je potrebno da se novčana masa poveća, morao bi se ostvarivati suficit u razmeni sa inostranstvom, ili se zaduživati. Postoji još niz problema, pa ne znam kako sinhronizovati sve te procese. Bojim se da bi problemi takve sinhronizacije bili veći od problema održavanja stabilnog kursa. A te bismo probleme morali da rešavamo bez pomoći monetarne politike.
Šta mislite o ulozi MMF-a u kreiranju ekonomske politike? Da li je Fond neophodan da drži naše političare pod kontrolom i da li prihvatanje njegovih zahteva može da izvuče zemlju iz krize?
- Eksperti MMF-a u svakoj prilici ukazuju na nesrazmeru između potrošnje i proizvodnje u Srbiji, a naročito na visok nivo javne potrošnje. Svi se ekonomisti slažu da su te konstatacije tačne. Ipak, Vlada ostaje privržena populističkoj politici i ne usuđuje se da ozbiljnije zagrize u ovaj problem. No, primetićete da eksperti MMF-a nikada ne ukazuju na ključne slabosti naše privrede – nedostatak čvršćeg pravnog poretka, prostornog reda i ekonomske slobode.
Nekada me je to zaista čudilo, ali mi danas postaje malo jasnije da naši evroatlantski prijatelji, iako su privrženi načelima ekonomske slobode, ipak više vole da u zemljama sličnim Srbiji ne vlada čvrst pravni poredak, nego autoritarni lideri, koji su iznad zakona. I koji evroatlantskim firmama mogu da obezbede zaštitu, povlašćen položaj, kao i brze i velike profite.
Da li je problem u modelu privatizacije, njegovom sprovođenju, ljudima...?
- Problem je u svemu. Ali niko ne treba da se čudi što defektni model daje defektne rezultate. I što ljudi koji taj proces sprovode - iz ministarstva, agencije, sudskih i drugih izvršnih organa - javnosti izgledaju monstruozno!
Da li se u Srbiji zloupotrebljava pojam svetska ekonomska kriza?
- Svetska ekonomska kriza došla je u pravi čas, kao dobar izgovor našim vlastima za porazne rezultate defektne ekonomske politike, kao i opravdanje za ambijent nesigurnosti. Izvesno je da bi do lančane reakcije nelikvidnosti i bankrotstva došlo čak i u slučaju da je u svetu nastavljen trend ekonomskog prosperiteta s početka milenijuma.
Autor: Miloš Obradović
Izvor: Nedeljni telegraf, Beograd
Intervju nedelje - broj 719
Wednesday, 20 January 2010
War Made Easy: How Presidents & Pundits Keep Spinning Us To Death
Film by: Media Education Foundation
Year: 2007
Length: 70 mins
This documentary explores how the same stories have been fed to the American public, to garner patriotic support for the many wars it has entered over the past 50 years. Narrator Sean Penn guides us through the general methodology which the US government and media have used to get the ball rolling in Vietnam, Kuwait, Korea, Iraq, Panama and Afghanistan, to name just a few, and a wealth of archived news footage is used to show how they keep the US public behind these wars.
Intro via Blatant Independent Media
Year: 2007
Length: 70 mins
This documentary explores how the same stories have been fed to the American public, to garner patriotic support for the many wars it has entered over the past 50 years. Narrator Sean Penn guides us through the general methodology which the US government and media have used to get the ball rolling in Vietnam, Kuwait, Korea, Iraq, Panama and Afghanistan, to name just a few, and a wealth of archived news footage is used to show how they keep the US public behind these wars.
Intro via Blatant Independent Media
Monday, 18 January 2010
HAITI
We don't have any strategic resources!
They've made US starving and dying from hunger!
They've made US their cheap and easily exchangeable labour force!
Thus, we are slaves again and again; even we are the first independent nation of African peoples -1804!
That is something we are not going to be forgiven for - ever and ever!
Now we're digging our graves and our lost homes are our cemeteries!
They are first to be in need and could it be possible to name them - saviours - indeed?
Monday, 14 December 2009
Thursday, 19 November 2009
Transkript intervjua sa Josephom Stiglitzom + Confessions of an Economic Hit Man
Intervju pomenut u naslovu, Joseph Stiglitz je dao za TV Bastilju u decembru prošle godine. Tada je bio u Beogradu, a tata Miško ga je ko mečku prošetao kao zvanično pozvanog gosta Delta Generalija.
Stiglitz je osim brojnih radova i članaka, koje je moguće pročitati korišćenjem njegovog website-a, objavio veoma zanimljive knjige, od kojih bih izdvojila Protivrečnosti globalizacije (Globalization and Its Disconents), koju je na srpskom jeziku teško naći u slobodnoj prodaji (a i da košta, košta), jer je tiraž bio više nego skroman i radi se o malom izdavaču. Nema veze, knjiga je dostupna, kako u Biblioteci grada Beograda, tako i u Univerzitetskoj biblioteci. Zanimljivo je da je Stiglitz radio u Svetskoj banci (The World Bank), i kao takav zaista iznosi informacije iz prve ruke.
Ipak, mislim da knjige, kada god je to moguće, treba čitati na izvornom jeziku, jer mnogo toga zavisi od umešnosti prevodioca. Međutim, neke knjige je teško naći, a razume se, da ih ne platiš. Trenutno tražim knjigu na netu, pa ako mi se posreći, prikačiću link ka stranici za download. Za sada, nailazim samo na kratke preglede knjige od najviše 6 stranica.
Ovde su hronološki poređane vesti, gde je Stiglitz imao šta da kaže.
Pre nego pređemo na transkript, pomenula bih i jednu veoma kvalitetnu knjigu - Confessions of an Economic Hit Man (Ispovesti ekonomskog plaćenika) Johna Perkinsa - knjiga pokazuje kako se to u stvari organizovano i sistematski uništava ekonomija jedne zemlje. Krajem prošle godine završeno je snimanje dokumentarca koji se sastoji iz Perkinskovih intervjua.
I konačno u narednih 5 shotova ide transkript Stiglitzovog intervjua.
Stiglitz je osim brojnih radova i članaka, koje je moguće pročitati korišćenjem njegovog website-a, objavio veoma zanimljive knjige, od kojih bih izdvojila Protivrečnosti globalizacije (Globalization and Its Disconents), koju je na srpskom jeziku teško naći u slobodnoj prodaji (a i da košta, košta), jer je tiraž bio više nego skroman i radi se o malom izdavaču. Nema veze, knjiga je dostupna, kako u Biblioteci grada Beograda, tako i u Univerzitetskoj biblioteci. Zanimljivo je da je Stiglitz radio u Svetskoj banci (The World Bank), i kao takav zaista iznosi informacije iz prve ruke.
Ipak, mislim da knjige, kada god je to moguće, treba čitati na izvornom jeziku, jer mnogo toga zavisi od umešnosti prevodioca. Međutim, neke knjige je teško naći, a razume se, da ih ne platiš. Trenutno tražim knjigu na netu, pa ako mi se posreći, prikačiću link ka stranici za download. Za sada, nailazim samo na kratke preglede knjige od najviše 6 stranica.
Ovde su hronološki poređane vesti, gde je Stiglitz imao šta da kaže.
Pre nego pređemo na transkript, pomenula bih i jednu veoma kvalitetnu knjigu - Confessions of an Economic Hit Man (Ispovesti ekonomskog plaćenika) Johna Perkinsa - knjiga pokazuje kako se to u stvari organizovano i sistematski uništava ekonomija jedne zemlje. Krajem prošle godine završeno je snimanje dokumentarca koji se sastoji iz Perkinskovih intervjua.
- Link ka stranici za download knjige - valja požuriti, jer se broj seedera značajno smanjuje
I konačno u narednih 5 shotova ide transkript Stiglitzovog intervjua.
Subscribe to:
Posts (Atom)
