Dr Money i dečak bez penisa je potresan dokumentarac o Davidu Reimeru. David je rođen 1965. godine kao zdravo muško dete i kao jedan od blizanaca. Kada su David (ex Bruce) i njegov brat Brian bili bebe od 7 meseci upućeni su u bolnicu na rutinsko obrezivanje. Tada je Davidu "greškom" lekara spržen penis, jer je lekar mesto klasničnog noža koristio električni nož. Nakon te "greške" njegov brat Brian nije ni podvrgnut obrezivanju.
Nakon nekoliko meseci, gledajući televiziju, roditelji su na videli dr Johna Money-ija koji je proklamovao ideju da se deca rađaju bez polnog određenja i da su zapravo "bespolna"??? do svoje druge godine. Takođe, smatrao je da način podizanja deteta zapravo igra dominantnu ulogu nad prirodom - i da pobeđuje?!?!?! Roditelji su očigledno poverovali u tako nešto i svog sina bez penisa prepustili rukama Dr Money-ija. Rezultat je bio da su Davidu odstranjeni testisi u dobi od 22 meseca. Tada je Brian postao Brenda. Pomenuti dr Mengele rekao je roditeljima da nikada ne smeju da odaju tajnu Davidu da je rođen kao dečak, ukoliko misle da "operacija" uspe. Međutim, priroda je tokom godina odrastanja izbijala na površinu i demantovala ih sve. U dobi od 13 godina, kada je Dr Money poslednji put ubeđivao Davida da treba da mu naprave veštačku vaginu, David se usprotivio i zapretio svojim roditeljima samoubistvom. Tada su roditelji shvatili da ne smeju više da ćute i otkrili su mu istinu, tj. otac mu je otkrio istinu. Istovremeno, majka je otkrila istinu Davidovom bratu blizancu Brianu, što je on jako teško podneo, a što je na njega ostavilo teške psihičke posledice, što će kasnije rezultovati u shizofreniji. Tada je Brenda postala David i po prvi put se u životu osećao srećno i shvatio da ne gubi razum, a kako se do tada osećao. Pošto je novčano "obeštećen" zbog neuspelog "obrezivanja", David je bio u prilici da taj novac iskoristi i ode na operaciju gde mu je napravljen penis. Kao veoma mlad oženio se ženom koja je imala svoje troje dece. Logično, s obzirom da su mu testisi bili uklonjeni kada je imao 2 godine, on nikada nije mogao da ima svoju decu.
Tokom vremena, bratski odnosi su se pogoršavali, jer je Davidov brat Brian imao osećaj da se Davidu dok je bio "žensko" uvek više pažnje posvećivalo i kao jedan od okidača (psihičkog poremećaja) je bilo i saznanje da ima brata, a ne sestru. S obzirom na psihičke probleme od kojih je patio, jer nije mogao da podnese "istinu" i dva neuspela braka za sobom, izvršio je samoubistvo 2002. godine, tako što se predozirao antidepresivima.
David je jako teško podneo gubitak brata blizanca. Istovremeno se borio i sa teškim odnosima koje je imao sa roditeljima, te činjenicom da je ostao bez posla i bez novca, jer je novac koji je dobio od ustupljenih prava na snimanje ovog filma poverio osobi koja je sav novac prokockala. Sve to je uticalo na početak propadanja njegovog braka, te činjenicu da je njegova supruga zatražila da se neko vreme razdvoje, što David nikako nije mogao da podnese. To su bili okidači da David presudi sebi, pucnjem u glavu 2004. godine.
Dr Money se nikada nije osećao krivim zbog svega što je "izazvao" i odbio je da učestvuje u snimanju ovog dokumentarca. On je zapravo smatrao da je sva "krivica" na Davidu, jer on nije "prihvatio" promenu pola. O tome, koliko je ovaj doktor bio duboko mentalno poremećen govori i njegovo mišljenje i izjava koji se tiču pedofilije: "Ako bih bio u prilici da vidim slučaj dečaka od 10 ili 11 godina koga je snažno erotski privukao muškarac u dvadesetim ili tridesetim godinama, ako je odnos obostran u potpunosti i vezivanje je uistinu potpuno uzajamno, onda ne bih mogao da ga nazovem patološkim ni na koji način."
Iz ove grozomorije možemo pre svega da se upitamo zašto je do obrezivanja uopšte došlo? To je pitanje koje, na žalost, ovaj dokumentarac nije postavio, niti tražio odgovor na njega.
Kada će konačno da se prestane sa običajem obrezivanja dečaka, a što je standardna procedura među narodima islamske veroispovesti, Jevrejima (8-og dana po rođenju deteta?!?!), ali i Amerikancima i Kanađanima? Takođe, žensko obrezivanje, tj. odsecanje klitorisa (te time nemogućnost doživljavanja orgazma ikad), ali i većeg dela spoljnih genitalija je i dalje zastupljeno u brojnim afričkim državama. Dokle?!?!?!
Tuesday, 30 March 2010
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
Naježio sam se čitajući ovaj tekst. Toliko da ne verujem da ću pogledati dokumentarac. Čitao sam malo obrezivanju žena, što mi je još monstruoznije, ali izgleda da ova tema nije široj javnosti dovoljno zanimljiva da se konačno pokrene hajka protiv ovako monstruoznog kasapljenja dece. inače,zbog obrezivanja dolazi iz verovanja da se svako ljudsko biće rađa sa delom polnog organa suprotnog pola i da taj muški/ženski organ mora da se odstrani. Pa sad vidi koliko je tek besmisleno to što su jadnom dečaku uradili - želeći da mu odseku ženski deo organa, pokušali su da ga pretvore u ženu.
ReplyDeleteNije doc ni sa kakvim jezivim scenama. Priča je sama po sebi takva. Odvratna.
ReplyDeletepriča je baš jeziva :(
ReplyDeleteNego, obrezivanje iz religioznih razloga potiče od Avrama (praktično začetnika tri monoteističke religije: judaizma, hrišćanstva i islama), gde je to navodno bio znak "pakta sa Bogom". U islamu se ne daje takvo objašnjenje, tj. ne daje se nikakvo posebno i čak u određenim malobrojnim krugovima se smatra da obrezivanje nije poželjno kao ni bilo kakva druga modifikacija tela, koje nam je dato.
Uzgred, obrezivanje kod žena ama baš nikakve veze nema sa izvornim islamom, ne spominje se u Kur'anu, niti se to praktikovalo u doba Muhameda - što je jedino relevantno u kritici usmerenoj ka religiji - takva praksa je zaostatak nekih bolesnih plemenskih običaja, kao i još mnogo štošta što se u nekim delovima Bliskog Istoka provuklo do danas.
Na Zapadu se praktikuje jer se pokazalo da ima higijensku korist i to rade, koliko znam, i Šveđani. Dakle to je prosto norma u nekim zemljama iz razloga koji ama uopšte nisu religiozne prirode.
Ja vala ne bih to, barem ne sad kad mogu da biram.
Zdravo Koneyn i dobrodošao! Usput, hvala ti na dodatnim informacijama koje si napisao u komentaru. Ima i ono kad mladići doguraju dotle sa fimozom, da hteli ne hteli "moraju" da idu pod nož, a to je opet u dosta slučajeva posledica toga što im kao malima roditelji nisu "dovoljno" ili pak "adekvatno" "natezali" kožicu.
ReplyDeleteZdravo i hvala :)
ReplyDelete