Naime, ova pljačka naroda je otpočela u junu 1989. godine, u jeku jačanja ekstremnog nacionalizma (Milošević na Gazimestanu na Vidovdan tačno na 600-godišnjicu Kosovskog boja viđen očima gulije koja je pevala: "Car Lazare, nisi im'o sreće, da se Slobo pokraj tebe šeće."), kada je Skupština Srbije donela Odluku o raspisivanju Zajma za privredni preporod Srbije. Tada je "ideja" bila da se za majku Srbiju do kraja 1989. godine prikupi 225 miliona nemačkih maraka u dinarima i 1 milijarda dolara (u devizama). Ko je dao dinare na zajam, to je pojela maca koja se zove hiperinflacija i nikom ništa. Licitira se da je odziv bio jako slab i da je do kraja 1989. godine prikupljeno tek oko 3% planiranog, te je "akcija" nastavljena i u narednoj godini.
Sledeći tekst se nalazio na desnoj strani u antrfileu naslovne strane Politike na dan 29. maja 1990. godine i glasio je ovako:
Nadnaslov: Upis deviznog zajma za privredni preporod Srbije
Naslov: Novi talas velikih uplata
Tekst: Posle kraćeg zatišja, poslednjih dana maja ponovo se sustižu vesti o velikim deviznim uplatama na ime zajma za privredni preporod SR Srbije. Tako je Ratomir Jušković - Dragiša uplatio 270.000 američkih dolara, a Beograđanin, biznismen iz SR Nemačke, 300.000 australijskih dolara. Jedan od direktora u Energoprojektu uplatio je 100.000 zapadnonemačkih maraka, a dvojica Trsteničana koji su želeli da za javnost ostanu anonimni, 277.000 američkih dolara, odnosno 242.000 maraka. (Opširnije na 18. strani)
Baš je to bio navlakački EPP, zar ne? I u to vreme se mnogo novca pokralo od tzv. dobrovoljnih dnevnica zaposlenih koje su trebale da se pridruže Zajmu. Ništa tu nije bilo dobrovoljno, ljudima su se oduzimale dnevnice od plata po definiciji.
Na samom kraju te 1990-te godine su tadašnje srpske vlasti napravile monetarni udar u (jedinstvenom) monetarnom sistemu još pravno egzistirajuće SFRJ. Skupština republike Srbija je donela odluku o sklapanju Ugovora o zajmu SR Srbije sa NBS, kao i Odluku o odobravanju kredita za likvidnost poslovnih banaka. To je značilo da je SR Srbija iz primarne emisije uzela 5 milijardi dinara (1 dojče marka = 9 dinara, tada) da bi pokrila isplatu penzija, jer tada su bili aktuelni prvi višestranački izbori, a penzioneri su vrlo stabilno glasačko telo, ako ih se "podmaže" pravilno. Zatim, uzela je 8 milijardi dinara da bi "potpomogla" likvidnost bankarskog sistema. Narodna banka Vojvodine je imala isti "zadatak", da iz primarne emisije upumpa kredit bankama od 5.24 milijarde dinara. Kad sve to saberemo imamo cifru od 18.24 milijarde dinara (= preko 2 milijarde dojče maraka). Ta cifra je realno bila veća u dojče markama, ako uzmemo u obzir da je depresirani dinar devalvirao sa 7 na 9 dinara za jednu DM prvog januara 1991. godine. Time je "pojedena" polovina planiranih kredita za 1991. godinu i finansijski sistem je krenuo da se urušava. Depoziti građana su potpuno zamrznuti, ubrzo sledi dalje pljačkanje (posle neuspele pljačke kroz Zajam) kroz otvaranje Jugoskandika i Dafiment banke, te slede godine hiperinflacije kada se radilo za 1-5 nemačkih maraka, pa je opet moralo da se troši iz slamarica. Danas više nema odakle da se uštedi, jer smo sistemski finansijski uništeni.
Mene zanima koliko je novca pokradeno od naroda ovom prilikom i kako to da i posle 10 godina od kako živimo u "demokratiji" se nigde ne poteže pitanje "prebijanja" salda koliko je realno uzeto, tj. koliko novca nikada nije vraćeno narodu?!?!?! Jedan deo jeste vraćen (valjda?), ali koliki je taj deo? Preostao je novac koji treba da se vrati narodu.
U međuvremenu, bili su vidljivi novi pojavni oblici delovanja NBS tj. države, kao zajmoprimca kroz emitovanje blagajničkih zapisa tj. državnih (dugoročnih - sa višegodišnjim rokom dospeća) obveznica. To je ono što je mainstream u zemljama navodno razvijenih ekonomija. Tako se npr. finansira deficit američkog budžeta. Većinu blagajničkih zapisa (obveznice trezora tj. FED-a) kupuje npr. Kineska centralna banka i ostale centralne banke azijskih zemalja. Jednostavnim rečnikom, to se zove kupovina duga u papiru (koji ovi kasnije preprodaju) i za čiju isplatu "garantuje" FED. Šta bi se desilo kada bi oni prestali da finansiraju deficit?! To je, dakle, rezervisano za države sa jakim rejtingom, što Srbija svakako nije. Ovde je satić duga koji je povezan sa američkim trezorom. A ovde je statistički bilten FED-a, sa puno zanimljivih podataka, za one koje ova tematika dublje interesuje.
Sada, koliko vidim je situacija gora, jer se sve intenzivnije uzimaju krediti od stranih poverilaca koji moraju da se vrate. Za šta se sve koriste ti krediti? E, to stoji u bilansima koji nama nisu dostupni. I u jednom trenutku više ni zaduživanje države neće biti moguće. Ono što nije normalna situacija u vođenju monetarne ekonomije je intervencija NBS na međubankarskom tržištu koja se odvija kroz prodavanje deviza (evra) kako bi se održala veštačka stabilnost vrednosti dinara. To odgovara samo uvoznicima, tj. tajkunima i time se guši izvoznički potencijal koji je ionako na veoma niskim granama. Jer čak i kada postoji izvoz (gotovi proizvodi), on je u disproporciji sa uvozom (sirovine, repromaterijal), tj. neto izvoz je u minusu. Takođe, nije normalno da država subvencioniše kamatne stope (jer je to novac poreskih obveznika) koji se plasiraju kroz poslovne banke u vidu kredita sa povoljnim kamatnim stopama, i to upravo uvoznicima i dužnicima. Znači, logika je obrnuta, što više duguješ, to ćeš više moći da uzmeš od države, tj. poreskih obveznika. To će morati da ide na štetu recimo penzionera (kroz dalje smanjenje penzija), socijalnih davanja, infrastrukturnih ulaganja, itd. To je naš problem, naša unutrašnja finansijska kriza tj. kolaps i zato je sramno što se svi vlastodršci pozivaju na to da je naš (ra)spad posledica svetske ekonomske krize. Srbija je prezadužena država i samim tim u ropskom položaju.
Šta činiti? Neko ko u ovoj podeli vlasti nije totalno korumpiran (a plašim se da takvih nema) mora da izađe pred narod i da kaže da kod nas postoji velika dužnička kriza i da je jedini način da se ovo propadanje zaustavi pad vrednosti dinara. To znači da će kupovna moć građana da opadne, jer će njihove realne zarade opasti. Rate kredita koje su stanovnici i privreda uzeli u zajam bi rasle, jer su indeksirane u evrima, što bi takođe bio dodatni, ali neophodni jaram. Time bi se otvorila bankarska kriza, jer bi bilo sve manje onih koji mogu da otplaćuju kredite, a sve više onih koji bi povukli svoje depozite u slamarice. Samo tada bi NBS bila prinuđena da sprovede sanaciju bankarskog sektora. Ove odluke moraju da podele svi, i država, i bankarski sektor, i dužnici, jer oni su ti koji su donosili loše odluke. Drugim rečima, to je preduslov da se promeni privredna struktura ove zemlje, jer ne može da se živi od trgovine (uvoznim dobrima) i da se skoro ništa ne proizvodi. To je teško rešenje, ali bi ubrzalo rasplet toka događaja i prema mom mišljenju povelo ovu državu ka izlazu iz njene unutrašnje finansijske krize.
Prividni udar na visinu kursa evra će verovatno biti postignut prodajom Telekoma Srbije Deutsche Telekom-u (DT) na jesen po početnoj ceni od 1 milijarde evra za 30% akcijskog kapitala + 1 akcija (20% akcijskog kapitala u Telekomu DT ima kao većinski vlasnik grčkog OTE-a) , kada će nakratko biti oboren kurs evra prema dinaru. Ovoj vlasti (kao i svakoj drugoj) je u interesu lopovluk i održavanje na pozicijama do kraja mandata. Vlasti su prolazne, narod nije.
Nemojte da nasedate na jedan od mogućih scenarija koji Mlađan Dinkić sprema za jesen, a to je podsticanje potrošnje stanovništva kroz uzimanje novih kredita (sa možda primamljivijim kamatnim stopama) od poslovnih banaka. Štedite, ako imate od čega, a ako i nemate puno, ne rasipajte svoj novac. Teška su vremena. Nikako ne uzimajte kredite, ako niste prinuđeni. Ne postoji čarobni štapić koji će ovu situaciji promeniti. Državi nije u interesu pojedinac. Pojedinac je kolateral u bezumnom sistemu. Mislite na sebe i svoje bližnje, jer niko drugi neće misliti na vaše opšte dobro.
+Kolaps Grčke kao upozorenje
Edukativno, nema šta. Dosta toga je već poznato,ali si vrlo lepo objedinila te informacije i spakovala ih za ekonomski ne baš mnogo pismene (kao što sam ja). Jedno znam - igranje sa deviznim kursom žmurki već godinama nije nam ništa dobro donelo, niti će. Zalud upozorenja sa svih strana, važne su fotelje (kao i uvek).
ReplyDeleteŠteta što se ne razumem baš toliko u ekonomiju, ali sam poentu shvatio! Hvala ti na ovakvim tekstovima, moramo i mi koji se malo manje razumemo u materiju da se obrazujemo...
ReplyDeleteSlažem se sa tobom da je potrebno da neko izađe pred narod i kaže ono da nam predstoji kriza. Samo ja takve na sceni ne vidim...
Evo ja predlažem tebe za tako nešto ... Nama jeste potrebna Retka Zverka da nas izvuče iz ovog gliba.
Dakle Zverka za Predsednika!
P.S. Samo da znaš ako postaneš kao svi ovi na vlasti prvi ću da te pljujem!
@Kajzeru, ono kad pogledaš mnogo toga izgleda kao prežvakavanje jednog te istog. Ali, čini mi se da je neophodno. Da, slažem se, skoro sva upozorenja se ignorišu, upravo iz razloga oko koga se oboje slažemo.
ReplyDelete@Srdjane, moje mišljenje je da niko neće izaći i reći tako nešto, jer to ima svoju političku cenu, tj. brisanje sa te scene. Lepo je to što ti predlažeš mene, međutim, daleko sam ja od svega toga, a i ne bih dozvolila sebi da budem neodgovorna i latim se posla u kome nemam praktičnog iskustva. Reklo bi se, pa šta, ni mnogi drugi ga nisu imali, pa su se dočepali funkcija. To je problem. Sve i da hoću nešto da promenim na bolje, ja to ne mogu da uradim sama, jer su mi potrebni ljudi koji dele slična uverenja i koji kada zagrizu neće odustati od tog cilja. Takve ljude, kao ni sebe, uostalom, ne vidim u politici, već kao neku vrstu, izlizano i arhaično rečeno, narodnog pokreta. Predlažem ti da pročitaš (ukoliko već nisu) dijalog između Makijavelija i Monteskjea koji se odnosi na "Demokratiju i despotizam". Tu su praktično dati "recepti" za diktaturu i vidim da političari to bogato primenjuju.
ReplyDeleteVolim tvoje analize, tako su detaljne u obradi i pokrivaju sva suštinska pitanja, teme koju odabereš.
ReplyDeleteJa se slažem sa Srđanom - Zverka za predsednika, bar na lokalu za početak. Biće podrške.
Drago mi je da voliš moje analize. Moja želja je da sagledamo stvari zajedno. Eto, znači i tvoj glas je ZA. Dobro je, množite se. Ne treba Zverki titula, ne pali se ona na to. :-)
ReplyDelete