Lizing je "pušing"

Freeze! I'm Ma Baker - put your hands in the air, gimme all your money!

Boney M - Ma Baker

Ovih dana potegla sa priča koju je smislio, a ko drugi nego, "genijalni" Mlađan Dinkić, a tiče se uzajmljivanja (lizinga) nekretnina. Naravno, sad će brzometno da izmene Zakon o finansijskom lizingu i da ubace priču o nepokretnoj imovini. Ja bih jako volela da ovo sranje ne prođe, ali bojim se da hoće.

Prvi nonsens koji se sreće je da lizing predstavlja prodaju nečega nekome. Greška i laž. Lizing je IZNAJMLJIVANJE za (novčanu) naknadu nečega nekome. Vlasništvo je uvek i samo u posedu davaoca lizinga (banke), a onaj ko ga prima je korisnik lizinga (budući iznajmljivač stana) - do otplate poslednje rate.

Kupovinu stana na lizing ne bih preporučila nikome, jer je to jednako (finansijskom) samoubistvu, a ni kupovina na kredit nije bolja solucija po sadašnjim kamatnim stopama i u državi u kojoj ne znate da li će sutra da vam uruče u ruke radnu knjižicu.

Ključna razlika između kupovine (u ovom slučaju) nepokretnosti na kredit u odnosu na lizing je što ulaskom u kreditni aranžman, kupac potpisivanjem Ugovora o kreditiranju kupovine nekretnine postaje - vlasnik. Zaloga ili hipoteka je najčešće na toj istoj nekretnini, ali može biti i na nekoj drugoj. U slučaju da kupac nema više sredstava da otplaćuje kredit, onda je redosled dešavanja sledeći:

1. banka (tj. službenik) na sve moguće načine pokušava da postigne (usmeni) dogovor sa klijentom oko roka kada će on opet biti solventan (platežno sposoban) da nastavi sa otplatama rata;
2. ukoliko klijent "probije" taj rok, banka mu upućuje pismenu opomenu, nakon čega se oni sastaju da bi pokušali da reše problem, odnosno da bi banka pismenim putem obavezala klijenta da potpiše saglasnost o nekoj budućoj dinamici otplata rata;
3. kad i to bućne u vodu, nastaje najteža situacija (i za kupca a pogotovo) za banku kojoj uopšte nije u interesu da aktivira hipoteku, jer je banka na čistom gubitku (proces je spor, postoje troškovi razni...); a banku zanima samo (brz) cash koji će ponovo da "utapa" u kredite i da prihoduje na (preskupim) kamatama;
4. banka pokreće utuženje dužnika pred sudom koji je nadležan (to piše u Ugovoru o kreditiranju);
5. pa onda sud treba da donese rešenje (ne lipši magarče do zelene trave), na osnovu koga se pokreće izvršni postupak;
6. sud je taj koji donosi rešenje o vrednosti nekretnine pod hipotekom, a ovlašćeni sudski veštak vrednuje tj. vrši procenu prema tržišnoj vrednosti;
7. konačno, tek onda se i oglašava prodaja nekretnine, u javnim glasilima i na oglasnoj tabli suda;
8. kada se nekretnina proda, moraju da se namire troškovi prodaje tj. spora (ovde odlazi obično trećina novca od prodaje), dug banci, pa na kraju, šta i ako preostane ide klijentu tj. kupcu tj. dužniku.

U proseku, ovaj proces u Srbiji traje oko 21 mesec i očigledno se traži "rešenje" kako da se stanovnici Srbije elegantno (ekonomski) dodatno potlače putem lizinga AKA pušinga nekretnina.

Super, nemaš da platiš ratu zakupa (lizinga), ćao, noga u dupe, marš napolje!!!

Razmišljajte ovako. Ovo je aproksimativna računica. Ugovarate sledeći aranžman sa bankom. Sada nema šanse da kupite / iznajmite (tj. lizingujete) gajbu ispod 1.500 evra / 1 kvm2 na iole civilizovanijoj lokaciji u Beogradu. Treba vam 60 kvm2. Dakle, potrebno vam je 90.000 evra za kupovinu stana. Morate da spremite minimum 10% za učešće, a može i bez učešća, pa ćete i učešće da otplaćujete sa kamatom. Uzimate kredit na 30 godina, po promenljivoj kamatnoj stopi od 8% godišnje. Juhu, vaša mesečna rata za narednih 360 meseci je 594.35 evra mesečno (to sve pod pretpostavkom da zarađujete duplo više od toga, i to ne u dinarima, što je SF). To znači da vi banci sa poslednjom isplaćenom ratom dajete ukupuno 213.965,75 evra. Banka je na ime kamate za 30 godina zaradila, tj. vi ste joj poklonili 132.965,75 evra.

1. Šta ako u međuvremenu cena nekretnina drastično padne, kao što se npr. desilo u Mađarskoj, u Budimpešti [link1] [link2] [link3]?
2. Šta ako, a biće i to u ne tako dalekoj budućnosti, vrednost EURIBOR-a (cena kapitala po kojoj se poslovne banke zadužuju, a koja je osnovica za formiranje promenljive kamatne stope) koji je danas na najnižoj tački od uvođenja evra - počne da raste (pa dostigne ponove svoje dosadašnje istorijske maksimume)?

Ovo je hipoteka na budućnost (vas i vaše dece). Ovo se zove dužničko ropstvo.

Koji god aranžman da potpisujete sa bankom, pročitajte 10 puta, pre nego što potpišete bilo šta, jer posle nema kajanja. I posavetujte se sa osobom (koja ima 3 čiste o tome a) u koju imate poverenja (a to nisu bankarski službenici, jer oni rade za kapitalistu). Otvorite oči kod onih sitnih napomena u dnu stranica Ugovora, jer ne dele lupe sa hemijskom olovkom, a obično tamo stoje penali po vas.

P. S. Srećan vam sv. Trifun!