Jugohemija Case Study - Deltina ćerkica ljubimica

O istorijatu pogledati ovde - mada "pobednik" piše istoriju, je l' tako?

Dakle, nas zanima period za koji koliko-toliko imamo dostupne informacije, a to je od privatizacije do današnjih dana.

Ono što mene zanima da pogledam, za početak je kako je tekao proces svojinske transformacije. Na sajtu Agencije za privatizaciju tih podataka nema, što me u navodi na pomisao da je na drugi način Mišković kupio kontrolni paket akcija. O tome nešto više ovde.

Krećemo od ukrštanja podataka dostupnih na sajtu Agencije za privatizaciju (APR).

Dakle, gledajte, upit pravim danas, a to nije prvi put, i nailazim na sledeće: LJUDI, NEMA PODATAKA KO STOJI IZA OVE FIRME!!! Samo piše Akcijski kapital je toliki i toliki. Šta reći?!?!?!

To ne može biti slučajno. Inače su podaci koji se nalaze na ovom sajtu diskutabilne prirode, kao uostalom i rad APR-a.

Prema mojim prethodnim upitima, od kojih je poslednji rađen 6. februara ove godine, stajao je podatak da je Delta Star d.o.o. jedan od vlasnika, ali ključni, sa učešćem od 68,11737%.

Ono što je isto, kao što je i bilo je ko je to generalni direktor Jugohemije a.d. To je Smiljka Mileusnić-Adžić.
Dotična je rođena mlađa sestra Milke Forcan. Dakle, Mileusnić je devojačko prezime obema - nešto kasnije nešto više o tome.

Ostaje nam da uradimo upit na sajtu Centralnog registra hartija od vrednosti. Odatle proizlazi da je na današnji dan, vlasnik 77,08048% akcija Delta Star d.o.o.

Kako je ta cifra narasla sa prethodnih 68,11737%? Evidentno je da su se od početka februara do današnjeg dana, dešavale promene, što možete da pogledate na sajtu Beogradske berze. Ono što je zanimljivo je da je u prethodnih 10 meseci Akcijski fond Republike Srbije utopio svojih poslednjih 11,79155% udela u vlasništvu Jugohemije, u korist Miroslava Miškovića, jer više nema ni promila vlasništva države. Jedini podatak kojim raspolažem je ovaj - a koji kaže da je to samo oko 1/3 vlasništva države od preostalih nepunih 12%. Šta se sve dešavalo "na terenu", to mi nije dostupno. "Istorija" seže od 2002. godine, a pre toga ne postoji!

Dakle, da se vratimo na Smiljku Mileusnić-Adžić. Osim što je rođena sestra Milke Forcan, ništa manje nije zanimljiv podatak da je njihov otac Jovan Mileusnić 25 godina bio direktor Jugohemije. Kakva slučajnost, hahahahaha. Ovaj intervju je tako "dirljiv". Uspešna poslovna žena, jebote.

Predsednica Upravnog odbora Jugohemije a.d. je pogađate već ko, Milka Forcan. Istovremeno, Milka Forcan je i direktor Delta Star d.o.o. koje se nalazi u 60% vlasništvu Delta Holdinga d.o.o.  i 40% vlasništva ima Form Communication LLC, 25 Greystone Manor Lewes, Delaware, SAD. Treba obratiti pažnju da je Delta Star d.o.o. prema kriterijumu razvrstavanju preduzeća po veličini, klasifikovana kao srednje preduzeće u 2007. i 2008. godini, iako je tada imala 1, tj. 2 zaposlena.

Nas zanima kako to posluje Jugohemija a.d. u poslednje 3 godine.

Struktura ukupnih prihoda
Ako se naslonimo na klasičnu teoriju Analize bilansa, svaki privredni subjekt treba da ima dominantno učešće poslovnih prihoda (preko 90%) u ukupnim prihodima - izuzev ako se radi o banci ili nekoj drugoj finansijskoj instituciji. Vidljivo je da kod Jugohemije a. d. ovo nije slučaj i da ona ima učešće poslovnih prihoda u ukupnim prihodima: 2006. (34%), 2007. (48%), 2008. (65%). To govori da se firma ne izdržava od svoje osnovne delatnosti, tj. trgovine na veliko farmaceutskim proizvodima (šifra delatnosti: 51460).

Preduzeće ima relativno visok udeo finansijskih prihoda (što je opet karakteristično za banke ili druge finansijske institucije). S jedne strane, ova pojava može da se tumači kao visoka finansijska snaga preduzeća. Tada preduzeće investira u druga preduzeća (to su dugoročni finansijski plasmani) ili pak kratkoročno pozajmljuje višak likvidnih sredstava (to su kratkoročni finansijski plasmani - rok vraćanja je do godinu dana). Udeo ovih sredstava u ukupnoj aktivi u 2007. godini iznosi 26%, a u 2008. godini to je 24%, s tim da je dominantno učešće u kapitalu drugih pravnih lica u obe godine, što je i logično jer je isto osnivač najmanje 5 privrednih subjekata koja su povezana lica. S druge strane, ova pojava može da se tumači i kao relativno visoka prodaja na robni kredit, te otuda ta prividna finansijska snaga, na račun kupaca.

Udeo ostalih prihoda u ukupnim prihodima kod tipičnog preduzeća treba da bude zanemarljivo nizak, tj. manji od 1%. Ako to nije slučaj, onda najveći deo ostalih prihoda potiče pre svega iz neurednog poslovanja (prihodi od viškova, ostvareni prihodi u tekućoj godini iz prethodne godine, itd.). Evidentno je da Jugohemija a. d. ima abnormalno visoko učešće ostalih prihoda u ukupnim prihodima, koji doduše opadaju iz godine u godinu: 2006. (43%), 2007. (13%) i 2008. (10%). Svejedno, to nam ukazuje na aljkavo i "kreativno" poslovanje.

Struktura ukupnih rashoda
Bilo bi logično da poslovni rashodi najviše opterećuju ukupne prihode kod tipičnog preduzeća. Međutim, kod Jugohemije a. d. to je samo uslovno rečeno tako.

Ukoliko pogledamo opterećenje ukupnog prihoda finansijskim rashodima, mi vidimo da je to znatno veća cifra od jednocifrenog procenta, što se smatra za neki standard u finansijama. Po godinama to iznosi: 2006. (12%), 2007. (21%) i 2008. (31%). To nam govori da se iz godine u godinu preduzeće zadužuje po sve nepovoljnijim kamatnim stopama i da generalno posmatrano nivo zaduženja preduzeća raste.

Ostali rashodi kod tipičnog preduzeća terete ukupan prihod neznatno, tj. ispod 1%. Kod Jugohemije a. d. to takođe nije slučaj, odnosno raspodela je sledeća: 2006. (24%), 2007. (3%) i 2008. (8%). Kao što sam već pomenula reč je o neurednom poslovanju, što se ogleda u manjkovima i naknadno utvrđenim troškovima iz prethodne fiskalne godine, ali i na slabu ili nikakvu brigu o kreditnom bonitetu dužnika, što se konačno ogleda u otpisu potraživanja. Takva situacija se može kreirati i na veštački način i to može biti jedan od načina da se izvlači cash iz preduzeća preko povezanih lica.

Opšti zaključak je da su sukcesivno posmatrano, poslovni prihodi stabilno rasli iz godine u godinu, međutim, učešće finansijskih rashoda u ukupnim prihodima je imalo potpuno nenormalan rast.

Takođe, treba se zapitati kako je moguće da za 1 godinu (tj. ako posmatramo 2007. u odnosu na 2006.) preduzeće uveća svoju dobit preko 30 puta, odnosno preko 3000%. To nema nigde na svetu!!! A pri tom je preduzeće zaduženo do guše i sve manje solventno, odnosno na dugi rok sposobno da izmiruje sopstvene obaveze. To zaključujem iz podataka dostupnih u prospektu Jugohemije a. d.

Stepen zaduženosti = Ukupne obaveze / Ukupna aktiva

Ovaj odnos pokazuje u kojoj meri je preduzeće sposobno da pokrije svoje obaveze svojom imovinom. To znači da je svaka cifra od 50% i više učešća ukupnih obaveza u ukupnoj aktivi signal za povlačenje ručne kočnice. Preduzeće se neracionalno mnogo zadužuje iz godine u godinu. Drugim rečima preduzeće nije u stanju da pokrije svoje ukupne obaveze, bez dodatnih zaduživanja, što je začarani krug.

Još dva pokazatelja nam govore o nivou zaduženosti Jugohemije a. d.

Odnos sopstvenog kapitala i ukupne aktive = Sopstveni kapital / Ukupna aktiva

Da bi ovde stvari štimale i da bi govorili o finansijskom zdravlju preduzeća sopstveni kapital treba da učestvuje sa najmanje 50%, što nije slučaj. Ovde imamo situaciju da iz godine u godinu nivo sopstvenog kapitala u odnosu na ukupnu aktivu rapidno opada - dakle opet ukazuje na značajnu zavisnost od spoljnih faktora.

Odnos duga i glavnice = Ukupne obaveze / Sopstveni kapital

Odnos ove dve veličine ne treba da prelazi odnos 1 : 1. U prevodu, nijedno preduzeće ne treba da se zadužuje preko vrednosti sopstvenog kapitala. Podaci iz tabele govore sve. Preduzeće je zaduženo preko svake racionalne mere, sa tendencijom sve većih disproporcija.

to be continued...

1984.

1984 - George Orwell - online verzija knjige na engleskom jeziku

Važno obaveštenje za nezaposlena lica sa teritorije Beograda koja su na evidenciji NSZ

Od ponedeljka, 14. decembra startuje novi princip redovnog (mesečnog (za korisnike novčane nadoknade) ili tromesečnog javljanja) Nacionalnoj službi za zapošljavanje na teritoriji Beograda.

Naime, zaključno sa sutrašnjim danom, nezaposlena lica koja se nalaze na evidenciji NSZ su se javljala prema kriterijumu zanimanja (tj. struke) (koje imaju evidentiranu u radnoj knjižici) po filijalama NSZ.

Od ponedeljka, pravila igre su sledeća: nezaposlena lica treba da se jave filijali koja ih kači po mestu prebivališta (tj. opštini na kojoj su u ličnoj karti prijavljena da stanuju), bez obzira na njihovo zanimanje.

Dakle, podela je sledeća:

• nezaposlena lica sa prijavom boravka na opštinama Stari grad, Vračar, Savski venac i Palilula od 14. decembra javljaće se NSZ u službi Beograd centar, Gundulićev venac 23-25, tel.: 2929-000;
• sa prijavom boravka u opštini Novi Beograd, u službi Novi Beograd, Goce Delčeva 42, tel.: 2606-790 i 2696-095;
• sa prijavom boravka u opštini Zemun, u službi Zemun, Prvomajska 8, tel.: 2611-590
• sa prijavom boravka u opštini Voždovac, u službi Voždovac, Koste Abraševića 10, tel.: 2411-487 i 2412-721;
• sa prijavom boravka u opštini Zvezdara, u službi Zvezdara, Vojvode Šupljikca 31a, tel.: 2447-047;
• sa prijavom boravka u opštini Rakovica, u službi Rakovica, Bogdana Žerajića 24a, tel.: 3510-533;
• sa prijavom boravka u opštini Čukarica, u službi Čukarica, Turgenjevljeva 12, tel.: 3541-886 i 3541-850;
• sa prijavom boravka u opštini Mladenovac, u službi Mladenovac, Kralja Petra 188, tel.: 8240-130 i 8230-121;
• sa prijavom boravka u opštini Lazarevac, u službi Lazarevac, Karađorđeva 38, tel.: 8123-276 i 8121-951;
• sa prijavom boravka u opštini Obrenovac, u službi Obrenovac, Vojvode Mišića 190, tel.: 8721-120 i 8720-608;
• sa prijavom boravka u opštini Grocka, u službi Grocka, Bulevar oslobođenja 22, tel.: 8500-982;
• sa prijavom boravka u opštini Sopot, u ispostavi Sopot, Kneza Miloša 78, tel.: 8251-402;
• sa prijavom boravka u opštini Barajevo, u ispostavi Barajevo, Miodraga Vukovića 2, tel.: 8301-380 i
  
• sa prijavom boravka u opštini Surčin, u ispostavi Surčin, Kosovska 2, tel.: 8443-501

Draga Saveta vam ovo piše, jer misli da ova promena nije slučajna baš na kraju jedne kalendarske godine, tj. samo 2 nedelje do njenog isteka.

Pretpostavimo da na teritoriji Beograda ima evidentiranih 100.000 nezaposlenih lica. Pretpostavimo da se ta lica u više od 80% slučajeva javljaju NSZ-u jednom u 3 meseca. Tri meseca imaju u proseku 65 radnih dana. To znači, u grubim pretpostavkama, da se svakog dana NSZ-u radi produženja evidencije javi nešto više od 1500 ljudi.

Pretpostavimo da će se desiti sledeća situacija. U ponedeljak će se bar 1/3 ljudi javiti u "pogrešnu filijalu" i zbog npr. nedostatka vremena neće stići da odu u filijalu na drugi kraj grada. Time se oni automatski brišu iz evidencije naredna 3 meseca. I tako, iz dana u dan, dok se ljudi ne informišu i ne odu gde treba. Šta je poenta priče?

Poenta je našminkana statistika koja će da kaže da se u decembru mesecu smanjio broj nezaposlenih lica za toliko i toliko, što je u odnosu na decembar prošle godine toliko i toliko i za celu godinu toliko i toliko. I? Time establishment dobija potporu da nešto čini i da naša privreda zaista oživljava. Jedino što niko neće pomenuti da je posledica smanjenja broja nezaposlenih njihovo brisanje iz evidencije. Mislite o tome.

P. S. Isti princip važi i za poslodavce, dakle prema sedištu firme.

Peticija za pokretanje javne rasprave o vakcinaciji protiv gripa H1N1

Ovde možete da pogledate kako izgleda Poziv na javnu raspravu o vakcinaciji protiv gripa H1N1. Ukoliko želite možete da se priključite svojim glasom i da podržite ovu peticiju.

P. S. Mali tip: kod registrovanja tražiće vam ime i prezime koje može ali i ne mora da bude prikazano. Naravno da ne morate da upišete ime i prezime, osim ako to zaista ne želite. Ja sam se potpisala kao Retka Zverka. Zemlja iz koje dolazimo je još uvek Srbija i Crna gora, ali avaj, šta da se radi. Od podataka koje treba da popunite biće vam traženo (po algoritmu) da unesete adresu i grad u kome živite. Moj topli savet je da tu napišete bilo šta, jer niko nema pravo da do te mere zadire u vaše lične podatke. Ja sam u polje adresa unela "None of your business", a u polje grad "Same as above". Poštanski kod očigledno nije if po algoritmu, tako da će vas aplikacija "pustiti" da se registrujete i bez tog podatka.

H1N1 Addendum

30. novembra je na HRT-u2 u okviru emisije Na rubu znanosti emitovan intervju sa novinarkom Jane Burgermeister. Nekoliko klipova Janenih intervjua već postoje u okviru posta H1N1, ali smatram da treba pogledati narednih 5 klipova, s obzirom da je sve što je Jane rekla titlovano na hrvatski jezik. Stoga je i razumljivije za sve ljude koji ne vladaju dobro engleskim jezikom. Pogledajte.

Lament nad H1N1

Besomučno čitam sve i svašta a pro po H1N1 virusa. I u jednom trenutku mi padne na pamet, a što ne bih pogledala kada je TV Bastilja (RTS) poslednji put pravila neki okrugli sto na tu temu. Naravno, ispostavilo se da je to bilo u emisiji Oko još 27. aprila ove godine, kada su tek počele priče na tu temu (prilog). Mene zanima da baš TV Bastilja ponovo pokrene priču, iz razloga što to gleda cela Srbija (manje ili više).

I tako, naletim na blog Zorana Stanojevića na sajtu RTS-a i užasno me iznervira post Ko je jači od novog gripa, a posebno nekoliko nedotupavnih rečenica koje (blago je reći) podilaze establishmentu.

Naravno, a kao i obično, nisam odolela, a da ne napišem komentar. Naravno da moj komentar TV Bastilja nije objavila, iako niti vređa, niti ima nepristojnog govora, rasne i nacionalne mržnje i bilo koje vrste netolerancije. Netolerancija je jedino u tome što su dobrodošli samo komentari koji su dupeuvlakačkog karaktera.

Ovo je moj komentar:

Poštovani gospodine Stanojeviću,

citat: "Иако је потврдио да је Х1Н1 доминантан, није се сложио да га сигурно имам, односно објаснио ми је да то може само лабораторијски да се докаже, а и то се ради само у тежим случајевима, искључиво на Торлаку." - kraj citata

Kao vrsnom novinaru, zar Vam nije palo na pamet da postavite pitanje: "Na osnovu čega uopšte lekari donose zaključke da je neko oboleo ili nije oboleo od H1N1 virusa?"

Nezvanično sam saznala da je ministar zdravlja Tomica Milosavljević upravo taj koji je zaslužan (čitajte: naredio) da se ne rade laboratorijske analize na Torlaku (pošto to konačno pada na teret zdravstvenog osiguranja!!!), kada se posumnja na prisustvo virusa H1N1 kod pacijenata. Prema tome?

citat: То значи да ако немате лабораторијску потврду да сте имали и прегрмели вирус, не би било лоше да се ипак вакцинишете, неће бити штете све и да сте претходно стекли имунитет. - kraj citata

Ovakva izjava je apsolutno neprihvatljiva. Uz dužno poštovanje, Vi niste kompetentni da delite savete da li neko treba ili ne treba da se vakciniše.

Od sveg srca Vam želim da se u najskorije vreme potpuno oporavite. A onda, zasučete rukave, napravite jedan okrugli sto i pitate nadležne npr. sledeće:

1. Zašto u Ugovoru sa Novartisom postoji klauzula koja proizvođača oslobađa od svake odgovornost za sve eventualne komplikacije nakon vakcinacije?

2. Zašto se stanovnicima Srbije plasiraju netačne statističke informacije o broju obolelih? (ako nema analiza, onda nema ni potvrda o broju obolelih i sve se svodi na puko nagađanje), itd.

Mislim da gosti ne treba da budu samo oni koje država plaća! Bilo bi zanimljivo videti u studiju i nekog (relativno) nezavisnog stručnjaka koji ima drugačiji ugao gledanja na stvari. A, zašto da ne npr. i direktora predstavništva Novartisa za Srbiju.

Srdačan pozdrav i svako dobro Vam želim!

P. S. Citat: За разлику од здравих, ни у шта не сумњате, ни у фармацеуте, ни у медије, ни у лекаре, ни у вакцине. - kraj citata

Futura Plus Case Study III

Čačanin prekinuo protest u kiosku "Future plus"

Autor: Beta | 29.11.2009 - 13:42

Predsednik Nezavisnog sindikata "Future plus" Zoran Zatežić prekinuo je protest u kiosku u Čačku, u koji se juče zaključao i polio ga benzinom.

Zatežić, koji je protestovao jer je dobio otkaz, prekinuo je protest pošto ga je stečajni upravnik kompanije pozvao na razgovor.
Zatežić je rekao da je u subotu kasno uveče policija, koju je pozvao stečajni upravnik "Future plus" Budimir Mrdović, došla pred kiosk i da je on posle dužeg pregovaranja sa njima pristao da napusti kiosk i ode kući. On je naveo da je policija bila korektna i da su u toku noći obilazili kiosk.

Zatežić je rekao da mu je stečajni upravnik zakazao razgovor za utorak i da očekuje da će njegov otkaz tada biti povučen, a da će u suprotonom nastaviti protest. On i danas radi u kiosku, kako kaže, po rasporedu svog radnog vremena i navodi da do rešavanja njegovog problema neće nikome predati ključeve od kioska.
Zatežić se juče u popodnevnim satima, pošto mu je uručeno rešenje o otkazu, zaključao u kiosk koji se nalazi u čačanskom naselju Atenica, kod Gradske bolnice, polio ga benzinom i pretio da će se zapaliti ako otkaz ne bude povučen.

Zatežić, koji ima 28 godina radnog staža, radi u "Futuri plus" od njenog osnivanja. On je jedan od prvih radnika koji je javno protestovao zbog stanja u toj firmi. On je u septembru ove godine osnovao Nezavisni sindikat zaposlenih u "Futuri plus" koji, prema njegovim rečima, okuplja oko 300 radnika u više gradova u Srbiji.
Čačanski sindikat "Future plus" je prvi zatražio od rukovodstva kompanije obezbeđivanje posla, isplatu zaostalih zarada i rešavnje problema u kompaniji, koja je u stečaju pošto joj je u avgustu blokiran račun zbog velikih dugovanja.

Zbog otkaza preti da će se zapaliti

Autor: Tanjug | 28.11.2009 - 18:58

Od prvih popodnevnih časova radnik i predsednik Nezavisnog sindikata "Future plus" Zoran Zatežić, posle jutros dobijenog otkaza,zatvorio se u trafiku kod čačanske bolnice i preti da će se zapaliti ukoliko otkaz ne bude povučen.

Zatežić je večeras rekao da je ovo bio jedini način da javnost upozna s maltretiranjima koje zaposleni prodavci u ovoj firmi trpe od dela njenog rukovodstva koje, kako tvrdi, predstavlja produženu ruku Stanka Subotića.

"Kao predsednik sindikalne organizacije koja ima više od 300 clanova više puta molio sam sam Ministarstvo ekonomije i druge državne organe da sagledaju pravo stanje u "Futuri plus", gde nestaju pare, šta rade pojedini rukovodioci poput Srdjana Kostovića, direktora Centra u Kragujevcu i stečajnog upravnika i preduzmu mere za zaštitu radnika koji primaju bedne plate i stalno su u strahu od otpuštanja", rekao je on.

"Zbog toga sam i ja danas dobio otkaz bez obrazloženja i naredjenje da napustim prodavnicu", kazao je Tanjugu Zatežić, koji je benzinom polio unutrašnjost trafike, uz pretnju da će je i zapaliti ako neko pokuša da ga odatle silom izbaci.

Nema šta nema, navali narode, kondomi hand made by P. R. C. + AIDS gratis!

Iskidala sam se od smeha, ali i od strave i užasa kada sam pročitala sledeći članak koji u prevodu glasi ovako:

11. novembar 2009.
Kineska policija izvršila racije u radionicima koje prave lažne kondome
Jane Macartney u Pekingu

Siguran seks ne mora biti tako siguran u Kini. Policija je otkrila nelegalne radionice koje su masovno proizvodile lažne kondome, u najnovijem otkriću kineske plagijatorske industrije.

Širenje lažnih kondoma je osiono, izjavio je državni medij. Korisnici mogu da očekuju malu ili nikakvu zaštitu, iako pomenuti kondomi nose nazive najpoznatijih brandova.

Skandal se pojavio kada je policija upala u radionicu u centralnoj pokrajini Hunan, koja je proizvodila lažne kondome. Policija je upozorila da su kondomi već bili distribuirani širom zemlje, i mnogi ljudi su verovatno već kupili i koristili proizvode lošeg kvaliteta, rizikujući i trudnoću i bolest.

Policija još uvek traži čak milion kondoma proizvedenih u ilegalnoj fabrici.

Četiri osobe su uhapšene u toj "kondom akciji", i policija je opisala operaciju kao dobro organizovanu, u radionici od 20 kvm.

Do pojasa goli zaposleni su pronađeni kako pomoću biljnog ulja podmazuju kondome kako bi bili glatki i sjajni, pre nego što su ih direktno stavljali u vlaknaste vrećice, bez gnjavaže sa sterilizacijom.

Od marta 2009. godine, radionica je proizvela 2,16 miliona nesterilisanih kondoma, označenih kao "Jissbon", "Durex", "Rough Rider", "Six Sense" i "Love Card". Radionica je zaradila oko 80.000 juana (£ 7.000).

Jedan policajac je rekao: "Ovo je najveći slučaj koji uključuje proizvodnju i prodaju lažnih kondoma u provinciji Hunan."

On je upozorio kupce da je cena bila dobar trag da je kondom lažan. Jedna online prodavnica sa sedištem u provinciji Hunan je nudila "Durex" i "Six Sense" kondome po ceni od 15 juana (£ 1,30) za paket od 12 komada. Normalna tržišna cena za "Durex" kondome u supermarketima i apotekama je 49 juana po paketu.

Vlasnik je branio svoje proizvode, pre nego što je spustio telefonsku slušalicu. "Svi moji proizvodi su originalni i potiču od ovlašćenih agencija proizvođača."

Iskušenje da se otkriju lažnjaci je visoko u Kini – bez obzira da li su to DVD-ijevi, Louis Vuitton torbe ili BMW automobili - zbog niske cene radne snage i sirovina, i teškoća za policiju u pronalaženju tako ogromnih i raširenih radionica.

Zvaničnici procenjuju da je trećina svih kondoma u nekim područjima lažnjak. Tržište kondoma u Kini je četvrto po veličini u svetu, sa godišnjom prodajom od oko dve milijarde. Tržište je važno u zemlji sa strogom politikom planiranja porodice, koja ograničava gradske porodice na jedno dete po paru.

Prevedeni izvor

P. S. Lepo je vreme ovih dana, a biće i lepo vreme za vikend shopping kod Kineza u bloku 70. :-P

Transkript intervjua sa Josephom Stiglitzom + Confessions of an Economic Hit Man

Intervju pomenut u naslovu, Joseph Stiglitz je dao za TV Bastilju u decembru prošle godine. Tada je bio u Beogradu, a tata Miško ga je ko mečku prošetao kao zvanično pozvanog gosta Delta Generalija.

Stiglitz je osim brojnih radova i članaka, koje je moguće pročitati korišćenjem njegovog website-a, objavio veoma zanimljive knjige, od kojih bih izdvojila Protivrečnosti globalizacije (Globalization and Its Disconents), koju je na srpskom jeziku teško naći u slobodnoj prodaji (a i da košta, košta), jer je tiraž bio više nego skroman i radi se o malom izdavaču. Nema veze, knjiga je dostupna, kako u Biblioteci grada Beograda, tako i u Univerzitetskoj biblioteci. Zanimljivo je da je Stiglitz radio u Svetskoj banci (The World Bank), i kao takav zaista iznosi informacije iz prve ruke.

Ipak, mislim da knjige, kada god je to moguće, treba čitati na izvornom jeziku, jer mnogo toga zavisi od umešnosti prevodioca. Međutim, neke knjige je teško naći, a razume se, da ih ne platiš. Trenutno tražim knjigu na netu, pa ako mi se posreći, prikačiću link ka stranici za download. Za sada, nailazim samo na kratke preglede knjige od najviše 6 stranica.

Ovde su hronološki poređane vesti, gde je Stiglitz imao šta da kaže.

Pre nego pređemo na transkript, pomenula bih i jednu veoma kvalitetnu knjigu - Confessions of an Economic Hit Man (Ispovesti ekonomskog plaćenika) Johna Perkinsa - knjiga pokazuje kako se to u stvari organizovano i sistematski uništava ekonomija jedne zemlje. Krajem prošle godine završeno je snimanje dokumentarca koji se sastoji iz Perkinskovih intervjua.

• Link ka stranici za download knjige - valja požuriti, jer se broj seedera značajno smanjuje
  

I konačno u narednih 5 shotova ide transkript Stiglitzovog intervjua.

 

 

 

 

25 miliona funti

Odličan film Adam Curtisa o Nick Leesonu i kolapsu Barings banke iznosi neke od problema u bankarstvu koji su bili aktuelni pre 15-ak godina. Takođe nam prikazuje kako je naše verovanje, da se svaka cifra na svakom računu pažljivo posmatra, potpuno u diskoraku sa time šta momci koji prave veliki novac rade sa našim novčanim depozitima. Leesonu je bilo "dopušteno" da generiše gubitke u iznosu od 400 miliona britanskih funti, zato što je stalno ponavljao da on u stvari generiše profit. To je bilo tako jednostavno. I njihove profitne marže (dobit), iako imaginarne, su bile sve što je te ljude zanimalo. Ovo je istovremeno tužna priča o jednom čoveku koji je napravio tragične greške, a da to jednostavno nije smelo da bude dopušteno. Na kraju, Leesonovi gubici su se preko noći udvostručili na skoro 1 milijardu britanskih funti, što je dovelo do bankrotstva Barings banke.

Robert Knight, dopisnik Blatant Newsa

Nick Leeson se priključuje Barings banci
Neposredno pre zaposlenja u Barings banci, Nick Leeson je radio kao računovođa, za američke investicione bankare Morgan Stanley u londonskom finansijskom kvartu. Prijavio se da radi kao trgovac (trader) 1989. godine, ali je bio odbijen, što je bio razlog da napusti Morgan Stanley. Zaposlio se kao službenik u najstarijoj britanskoj trgovačkoj banci Barings, kojom su upravljala braća Barings preko 200 godina. U to vreme banka je bila ikona britanskog bankarstva, čak je pružala usluge i britanskoj kraljici, a za Barings banku se vezuje jasan snobizam, što joj je omogućilo elitni status u finansijskoj zajednici. U suštini, banka je posmatrana kao neprikosnovena u svojoj grani, ali iza kulisa bila je staromodna banka sa zastarelom praksom koja je obogaljivala sopstvene finansije. To je bio savršen ambijent za mladog go-gettera, kao što je bio Leeson, da napreduje i on se brzo prilagodio i pozitivno startovao.

Dolazak Nicka Leesona u Barings, njegov brak i njegovo unapređenje
Kada je Leeson stigao u Barings banku, počeo je da radi u odeljenju koje se zvalo "Barings hartije od vrednosti" (Barings Securities), koje je donosilo oko polovinu ukupne dobiti Baringsa u to vreme, ali koje je bilo loše finansirano i organizovano. Radio je kao knjigovođa za njih, i pokazivao je obećanja da će da pronađe skriveni neplaćeni novac (potraživanja) unutar njihovih računa, pa je poslat u inostranstvo kako bi to i uradio. Na jednom putovanju u Baringsovu poslovnicu u Jakarti otkrio je procenjenih 100 miliona britanskih funti u neplaćenim računima. Barings je kupio akcije u tom iznosu za svoje klijente, poslao im je račune, ali oni ih nisu platili i niko nije preduzimao nikakve radnje kako bi pokušao da naplati dugovanja klijenata. Ova jednostavna "opravka" dovela je do toga da je Leeson povratio ovaj krupni "zalogaj" banci, tako da je brzo postao zvezda u Baringsu. Dok je boravio u Jakarti, upoznao je koleginicu Lisu Simms, sa kojom se venčao 1992. godine, i na njegovo oduševljenje samo 10 dana pre njihovog vjenčanja, ponuđena mu je pozicija trgovca (tradera), nešto za čim je žudeo godinama da će postići. Barings je zatražio od njega da upravlja njihovim "fjučers" (futures) ogrankom u Singapuru, pa su Lisa i Nick zajedno otišli u Singapur.

Kada je sve krenulo pogrešno
Malo je nejasno kako je sve počelo da ide pogrešnim tokom, ali u ovom filmu Leeson objašnjava da su neki od novih trgovaca napravili manje propuste, i da je on pokušao da ih zataška. Na primer, kupovali su pogrešne iznose "terminskih ugovora" (futures contracts), što nije moglo da ispadne dobro, i on je završio pokušavajući da prikrije njihove gubitke, ili da ih nadoknadi. Rečeno nam je da je 1992. godine tržište u Singapuru imalo burne oscilacije i da je to takođe moglo timu da napravi velike gubitke. Njihova glavna roba (commodity), "fjučers", u osnovi je opklada na to koliko bi mogla da iznosi vrednost akcije ili tržišta u određenom trenutku u budućem vremenu. U osnovi, to je vrsta kockanja, koja je u to vreme bila relativno nova u finansijskom svetu, te samim tim malo neshvaćena, naročito od strane stare garde. Oni koji su se nalazili u vrhu Baringsa nisu imali predstavu kako je to funkcionisalo, i to je evidentno tokom filma. Leesonova metoda za skrivanje tih gubitaka bila je putem korišćenja računa pod nazivom "88888", ili kako se obično naziva u ovom filmu račun "pet 8-ica." To je bio jedan od "privremenih računa za smeštanje sredstava koji su uključeni u finansijske transakcije" (error accounts) koji su korišćeni za ispravku bilo kojih grešaka u trgovanju, a na ovaj račun je sakrio sve greške svog tima. Kako bi obezbedio da plan bude sigurniji, "prilagodio" je softver računu, kako centrala banke u Londonu ne bi imala pristup, ali kaže da je verovao da će biti uhvaćen za nekoliko dana. Mada, takođe, kaže da nakon što bi proteklo nekoliko dana, on više nije brinuo mnogo o tome.

Kako je funkcionisala Nickova prevara
Ukoliko klijent želi da kupi "terminski ugovor" (futures contract), Leesonu je bilo potrebno da dobije malu svotu novca iz centrale u Londonu koja će se koristiti kao kapara, obično 10% od ukupne vrednosti. Ovo se zove plaćanje margine [margin-payment = plaćanja koja imaju za cilj da zadovolje margin call (maržni poziv)] i ogranak u Singapuru bi obično svakodnevno poslao zahtev centrali u Londonu za sva plaćanja margine koja su potrebna za naredni (trgovački) dan. Ova plaćanja margine u stvari treba da plate klijenti kada im Barings ispostavi fakturu. Kako bi finansirao svoje gubitke, Leeson bi pitao London za plaćanja margine za fiktivne kupce, i ubrzo se dogodilo da oni nisu ni primetili da li su fiktivni klijenti izmirili svoja dugovanja. Leeson je nastavio svakodnevno da šalje naloge za plaćanje margine, a centrala Baringsa je nastavila da šalje novac, iako nije primala natrag novac od (finansiranja) klijenata. To je zato što je Leeson govorio da je ostvario profit, i samo je prebacivao ostvareni gubitak na račun "pet 8-ica". U ovom trenutku, veruje se da je račun imao gubitke u iznosu od nekoliko miliona funti, skrivenih, ali Barings hartije od vrednosti, ogranak u kome su Leeson i njegov tim radili je akumulirao ukupne gubitke u iznosu od 39 miliona funti, pa je Barings doveo Petera Norrisa, bankara sa više tradicionalnog bankarskog iskustva, da sredi probleme. On je preuzeo kontrolu nad običnim gubicima, ali nikada nije otkrio račun "pet 8-ica". Barings braća su tada preuzela na sebe kontrolu nad poslovanjem, postavivši Norrisa za izvršnog direktora.

Gubici su počeli da rastu
Tokom 1992. godine tržište nije išlo u korist (bilo je u padu) Lessonu i njegovi gubici su počeli da se akumuliraju do oko 6 miliona funti. On je takođe objavljivao velike dobitke, te je na taj način ovo bilo samo dodatno opterećenje računa "pet 8-ica", jer je bilo potrebno da traži sve veća plaćanja margine iz centrale, kako bi prikrio svoje gubitke. Jasno je da je u igru bilo uključeno puno ponosa vezano za stalno objavljivanje profita, ali tip je morao da bude lud da bi dozvolio nastavak ovakve šarade. On nikada nije mogao da dobije ovu igru, ali izgleda da je mislio da je imao šansu. On je tada počeo da podiže vrednost uloga, i kockao se sa još većim iznosima, pokušavajući da povrati ono što je izgubio. Do proleća 1993. godine tržišta su počela ponovo da rade u njegovu korist (da idu gore odnosno da rastu), i u julu je otklonio sve gubitke na računu "pet 8-ica". U filmu on opisuje kako su tog vikenda on i neki prijatelji imali zabavu u njegovoj kući, i tada je rekao svojoj supruzi da je proneverio 1 milion britanskih funti, ali da je ta sredstva uspeo da povrati. To je bila razvodnjena varijanta, ali bilo mu je potrebno da to izbaci iz sebe. To je bio jedini put da je govorio iskreno o svojoj prevari, sve dok nije bio otkriven, i u ovom razgovoru uverio je Lisu da to neće uraditi ponovo. Sledećeg ponedeljka ujutru otišao je na posao i počeo ponovo da rizikuje bančin novac.

Druga runda je daleko više koštala Barings
U ovom trenutku očekujete da je Leeson naučio neku vrstu lekcije, ali od sada je on, koliko je mogao, zapravo povećao svoju tražnju za rizikom i još uvek to niko nije dovodio u pitanje, jer je on publikovao sve veće profite. Tada je počeo da koristi račun "pet 8-ica" za finansiranje prodaje izuzetno jeftinih fjučersa klijentima. Ove gubitke je beležio na računu "pet 8-ica" i tokom 1993. godine oni su se akumulirali na ukupnih 93 miliona britanskih funti. Pojedinih dana, kao što je u filmu rečeno, izgubio je po milion dnevno. U to vreme, odeljenje računovodstva u centrali primetilo je da (fiktivni) klijenti nisu izmirivali svoje obaveze za plaćanja margine koje je centrala upućivala Leesonu u Singapuru, pa su odlučili da urade reviziju, i uputili su se tamo iz Londona. Uradili su nekvalitetnu reviziju, ne proverivši ništa kako treba, jer je, kako Leeson ukazuje, račun "pet 8-ica" zahtevao mnogo papirologije, a ako bi ovaj račun bio otkriven, celokupna prevara bi izašla na videlo. Izgleda da su sva pitanja ostavili nerešena, jer je Leeson proglašavao fantastične profite, i tako su svi u centrali bili zadovoljni. Bili su spremni da pređu preko nedostatka plaćanja margina iz tog razloga. Tako su jasno znali da se on malo bavio "kreativnim" računovodstvom, u najmanju ruku, ali su bili zadovoljni da nastave sa tim, sve dok Leeson ostvaruje dobit.

Škripac postaje sve veći
Do 1994. godine deficit na računu "pet 8-ica" je dostigao 160 miliona britanskih funti, ogroman iznos za ono vreme, a izraženo u današnjoj vrednosti preko 300 miliona britanskih funti. Potom je nastavio da kupuje fjučerse za svoj račun, koristeći ogromne iznose za plaćanje margine, koje je potraživao od centrale, po naduvanim cenama. Deponovao je gubitke na računu "pet 8-ica". On je napravio tako da izgleda kao da je ostvarivao još veću zaradu za Barings i postao je još veća zvezda u banci. Takođe je bio efektni kralj Singapurske berze, takva je bila njegova slava za stvaranje profita. Kako bi se obeležila 10-godišnjica Singapurske berze (SIMEX), 1994. godine održana je velika zabava povodom dodeljivanja nagrada, i očekivalo se da Barings, a posebno Leeson, bude glavna atrakcija. Kompanija je dobila 2 nagrade, ali je Leeson odbio da stane na pozornicu i preuzme i jednu od te dve nagrade, znak griže savesti. Tada je u septembru iste godine Barings, za svoje trgovce i bankare, održao najveće zajedničko okupljanje ikada, i opet je Leeson bio zvezda večeri. On je bio primer na koga svi treba da se ugledaju, ali pojedini članovi publike jednostavno nisu mogli da veruju da ovakav novac može da se napravi od niskorizičnih opcija na akcije (stock options). Izneli su da ne može biti dovoljno novčanih priliva koji pristižu od klijenata za pokriće dnevnih plaćanja margine, koji su bili poslati. Niko ih nije slušao, i do kraja 1994. godine Leeson je bio u minusu 330 miliona britanskih funti, a poslato mu je tri četvrtine Baringsovog ukupnog kapitala.

Kraj na vidiku
Za Božić 1994. godine, Leeson je otišao na odmor u Irsku i pokušao da ubedi svoju ženu Lisu da se ne vraćaju u Singapur. Bio je spreman da se preda uz kauciju, ali nije mogao to da kaže Lisi, i na kraju je pristao da se vrate, kao što je planirano. Na povratku, zemljotres u gradu Kobe je upravo pogodio Japan, što je kao nikada ranije stvorilo metež i iznenadni pad na singapurskom tržištu. To je bilo pogubno za njegovo stanje, tako da je odlučio da pokuša da prodrži tržište bez ičije pomoći, kupovinom 1000 terminskih ugovora, i to mu se nije isplatilo. Njegova situacija je samo postala gora. Zatim, 25. januara 1995. godine, Barings je prekoračio limit dopuštenog minusa sa Citibankom i održao sastanak višeg menadžmenta. Odlučili su, nekako na dokazima, da im je Leeson zapravo pravio dobit zbog zemljotresa u Kobeu, kao što je on i dalje govorio o velikim zaradama, i da treba da učine sve što je potrebno da bi pribavili novac koji mu treba i nastavili da ga šalju. Ali, jedan 50-milionski gubitak je skliznuo kroz pukotine, i privukao je pažnju računovodstvenog odeljenja. 17. februara napravili su neke provere i službenica je uočila da se neki od Leesonovih računa ne uklapaju. Pokušala je bez uspeha da ga kontaktira 6 dana zaredom, a u petak 24. februara rekao je kolegama da mu je bilo potrebno da ode kod supruge, na nekoliko minuta, jer se ona ne oseća dobro. Tada je otpočeo svoj sudbonosni beg.

Nick i Lisa Leeson u bekstvu
Leeson je rekao Lisi da mu je potrebno da ode, odmah, inače će doživeti nervni slom, zbog pritisaka na poslu. Nakon "vezivanja nekih labavih krajeva", otišli su za vikend u odmaralište u Singapuru i opustili se. Do sada, Barings je raspleo njegovu shemu i otkrio gubitke od 400 miliona britanskih funti koji su bili skriveni na računu "pet 8-ica". Njegova fotografija je bila objavljena na svim televizijskim vestima u nedelju 26. februara, i takođe su označeni detalji pozicije banke. Banka Engleske (Bank of England) je radila celu noć da vidi da li su mogli da pronađu spasonosno rešenje, kako bi sačuvali banku, ali nisu mogli da se dogovore ni oko čega. U ponedjeljak ujutru, trgovci su gurnuli tržište dole i ovih 400 miliona funti se gotovo odmah udvostručilo na oko 830 miliona, i Barings banka je bila potpuno uništena u trenutku. Najstarija britanska trgovačka banka je nestala, a sa njom i svi depoziti klijenata. Nick i Lisa Leeson su 2 dana kasnije otišli iz Malezije za Frankfurt, a uhapšeni su prilikom ulaska u Nemačku, gde se Nick borio sa optužbama za izručenje, dok nije poslat natrag u Singapur, da otpočne služenje zatvorske kazne od 6 i po godina. Takođe je bolovao od raka debelog creva i razveo se od Lise, ali je stekao diplomu iz psihologije, i sada savetuje kompanije o upravljanju rizicima. Nick je trenutno predsednik Galway Uniteda, fudbalskog kluba u zapadnoj Irskoj. Takođe je veoma tražen za držanje večernjih govora i objavio je dva bestselera, koja se bave njegovim iskustvima, Rogue Trader (Nevaljali trgovac) - ekranizovan je u istoimeni film u kome Leesona glumi Ewan McGregor i Back from the Brink, Coping with Stress (Povratak sa ivice, suočavanje sa stresom).

Završna reč bankarima
Šta je to što treba da upamtimo iz svega ovoga? To je potpuni nedostatak svesti ljudi koji su vodili banku o novcu deponenata. Ako je izgledalo da prave profit, to je bilo dovoljno da zataška bilo koje druge detalje. Da li neko pamti kreditnu krizu?

***Prevod članka sa engleskog, preuzetog sa sajta BlatantNews.

Moj P. S. Dokumentarac "25 miliona funti" je dobar podsetnik do čega sve propusti, pod čime se misli na odsustvo internih kontrola i merenja različitih rizika u bankarstvu, mogu da dovedu. Zapravo, moj utisak je da je glad za profitom investitora, ali pre svega investicione banke (odnosno glavnog brokera) bila jača od njihovog zdravog razuma. Ko god je ikada bio učesnik na finansijskom tržištu ili pak namerava da se uključi u isto, zna ili treba da zna da na tržištu vladaju samo dve sile:

1. panika i
2. pohlepa.

Na bazi ova 2 antipoda se gradi pozicija koja za svoj cilj ima trade-off između kupovne i prodajne cene, odnosno gradi se zarada, ali i potencijalni gubitak.

H1N1

B92 specijal - AH1N1





















InfoWars

Bioterrorism Evidence

Criminal Charges













The Flue Case


BELL TOLLING for the Swine Flu (CAMPANAS por la gripe A) subtitled from ALISH on Vimeo.

FDA Approval Decisions Report

Futura Plus Case Study II

Cane mi nije trenutno u fokusu, pa ako i kada nastavim priču o njemu...

Za sada, ono što je novo je totalni haos međ' redovima Future Plus. Trgovinski sud je 22. oktobra proglasio tzv. radni stečaj. To je staro i lepše ime za BANKROT. Na zaposlenima je sada da navedu pismeno koliko potražuju novaca od firme. Paralelno ide spika da će firma da nastavi sa poslovanjem i da će njihovi budući doprinosi i zarade od zvaničnog pokretanja stečaja, a to je poslednja dekada oktobra, biti isplaćivane iz redovnih prihoda od poslovanja. Pitanje je samo koji su to prihodi i od kog poslovanja, kada su više od pola godine unazad kiosci bez robe? Sad će da iskoče neki Robin Hudovi, jaki SOS igrači. Takođe, navedeno je da firma nema nikakvu zvaničnu listu dugovanja prema zaposlenima na osnovu zarada i doprinosa. Baš me zanima šta će onda i sa čime da se upoređuje u sprovođenju stečajnog postupka.

Suštinski, postoje dva scenarija koja su moguća da se odigraju. Po isteku mesec dana od pokretanja stečaja, stečajni upravnik je u obavezi da poveriocima iznese plan koji može biti:

1. bankrot i likvidacija (tj. rasprodaja imovine firme)
2. reorganizacija

Razume se, prva osoba koja se "debelo" namiruje iz stečajne mase je stečajni upravnik, jer ta suma ide u procentualnom iznosu od iznosa stečajne mase i procenta uspešnosti prebačaja naplate potraživanja preko 50%. Mene zanima ko je dotični Budimir Mrdović koji je proglašen za stečajnog upravnika.

Čini mi se da je više verovatno da dođe do likvidacije, s obzirom da iako je Futura Plus društvo sa ograničenom odgovornošću, poseduje pozamašni novčani i nenovčani kapital koji se meri milionima evra. Ujedno, to je i najbrži način da poverioci ostvare svoja potraživanja. Ostvarenjem ove opcije bilo bi više nego zanimljivo videti ko su "najveći" poverioci i ko će da digne lovu.

Reorganizacija je moguća, ali to je pitanje interesa. Čijeg i/ili čijih, ne znam.

Izgleda mi da će ovo da bude zanimljiva "trgovina".

Bilo kako bilo, dosadašnja statistika pokazuje da je prosečno vreme trajanja stečaja koji se privede kraju oko 2,5 godine, a onih koji se u međuvremenu obustave nešto više od 1 godine. Dakle, ne lipši magarče do zelene trave!

Za one koji nisu obavešteni, na sajtu Future Plus su i dalje otvorena radna mesta.

Kakva besmislica!

P. S. Inače, Zakon o stečajnom postupku je veoma zanimljivo nedorečen, pun propusta i prostora za "kreativna" tumačenja. A, evo i novog Predloga Zakona o stečaju, koji sedi i kiseli se u Skupštini. Da li se namerno požurilo sa otvaranjem stečajnog postupka po aktuelnom Zakonu o stečaju?

Futura Plus Case Study I

Svima vam je poznato da iza Future Plus d.o.o. stoji Stanko Subotić – Cane.

Podaci o kapitalu govore da upisani i uplaćeni novčani kapital iznosi 12.219.252,95 EUR, dok ne-novčani iznosi 10.780.747,05 EUR.

Vlasnička struktura je takva da je 72,35% u vlasništvu tzv. kompanije Emerging Markets Investments ApS C/O, registrovane u Kopenhagenu, Danska – pretpostavka je da iza ove kompanije stoji Subotić. Podatke o ovoj kompaniji nije moguće naći na netu. Preostalih 27,65% je u vlasništvu D-TRADE d.o.o. (a koja je u 100% vlasništvu Emerging Markets Investments ApS C/O). Dakle, sve je u vlasništvu pomenute kompanije registrovane u Danskoj. To je off-shore kompanija, za koje je karakteristično da ime vlasnika ostaje u potpunoj tajnosti, a prema domicilnoj zakonskoj regulativi Danske. Oznaka "Aps" čiji je puni naziv "Anpartsselskab" znači na engleskom "Private Limited Company".

U prilog tome, Stanko Subotić ima svoj profil na sajtu LinkedIn. Takođe, ima čitav traktat o njemu na Wikipedia-ji. Cane je i na poternici Interpola. Često se pitam zašto su tako loše fotografije begunaca na sajtu Interpola, kada fakat, raspolažu sa mnogo boljim prikazima.

I svima vam je poznata priča od pre nekoliko godina unazad kako preduzeće posluje sjajno i bajno. Međutim, finansijski izveštaji govore da to nije tako.

Preduzeće ima iskazan gubitak u 2008. godini od 353.224.000 dinara. Prema ponderisanoj vrednosti evra za 2008. godinu (1 EUR = 81.9092 dinara) to je gubitak od 4.312.385 evra.

U 2007. godini iskazani gubitak je 455.814.000 dinara. Prema ponderisanom iznosu evra za 2007. godinu (1 EUR = 80.0858 dinara) gubitak iznosi 5.691.570 evra.

U 2006. godini iskazan je smešno mali iznos dobiti preduzeća od nepunih 20.000 evra.

nastaviće se...

Štrajk glađu uzaludnih i dokonih

Ovih dana je B92 pokrenuo kampanju koja se sastoji u tome da potencijalni pojedinci i kompanije odšetaju na website Štrajk glađu i da tamo glasaju protiv gladi. A, naravno, dobrodošli su svi koji hoće da kešnu 100 dinara bez svih poreza putem slanja SMS-a na broj 2500 (važi za sve mreže).

Interesantno je koliko je B92 licemerna televizija. Ovamo truju narod sa Velikim bratom, a onda se bacaju u neke nazovi značajne društvene angažmane. No, to je sve ionako samo privid.

I šta to uopšte znači "solidarisanje"???

Nije meni problem da jedan dan ne jedem ništa, ni pet dana da ne jedem ništa! Šta konkretno imaju od toga ljudi koji gladuju svakodnevno??? Nije problem dobrovoljno gladovati, problem je u tome kada ne znaš da li ćeš sutra imati šta da jedeš!!!

A da se zapitamo koliko nas stvarno gladuje prema statistici Svetske banke (koja je takođe diskutabilna)?! Ukoliko npr. ja kao neko ko živi u Beogradu trošim manje od 8300 dinara mesečno na hranu (a trošim manje) o čemu mi onda pričamo? I koliko nas ima koji stvarno gladujemo?

Zašto državni aparat ne preuzme brigu? Zašto ne hrane gladne u svojim skupštinskim odajama, gde se prežderavaju i prelokavaju svaki dan za sitne novce?

P. S. I nemam nameru da stavim banner na svoj blog iz milion razloga. Prvo, muka mi je od defanzive i pasivne rezignacije! Drugo, brojač glasova je neregularan, jer fakat možeš da se "pridružiš" štrajku kao pojedinac koliko puta hoćeš (bez da uneseš svoje ime i prezime) - ne registruje se IP adresa računara i nije regulisano da sa jednog kompa može samo jednom da se glasa. A, onda se udobno zavališ u fotelju i do besvesti klikćeš na opciju "Pošalji podatke". I to se zove podrška sitih gladnima??? Tako se obično broje i glasački listići, ko što B92 broji glasove tzv. štrajkača!

Stidi se Srbijo – zemljo huliganskih ubica! Stidi se Beograde – prestonico mafijaških bosova i nalogodavaca!

Sada je ostala samo tuga...

Danas u 10 časova pre podne preminuo je Bris Taton u Urgentnom centru u Beogradu.

Neka mu je večna slava!

Bris, 28-godišnji francuski državljanin je 17. septembra u popodnevnim časovima, već nekoliko dana za redom sa svojim drugarima, ispijao piće u kafiću Irish pub na Oblilićevom vencu, pred početak utakmice Patizan-Tuluz. Iz čista mira, pojavila se grupa od oko 30 naoružanih zveri i krenula da kidiše, divlja i prebija Brisa i njegove drugove. Dvojica Brisovih drugara su tom prilikom zadobila lakše telesne povrede. Brisov život je počeo da se gasi onoga trenutka kada ga je huliganska rulja, naoružana bejzbol palicama, šipkama i bakljama, izdvojila iz gomile i počela divljački da bije. Pokušao je da pobegne, ali nije uspeo. Pao je (ili su ga bacili?) preko ograde sa visine od 6 metara na pločnik i tada je zadobio prelom karlice, a teške povrede grudne aorte i glave nastale su od prebijanja šipkom.

Toga dana, na žalost, ipak je održana utakmica između Partizana i Tuluza – bez obzira na ovaj nečovečni napad i bez obzira na to što održavanje utakmice nije smelo da se dopusti.

17. septembar je bio početak kraja Brisove borbe za sopstveni život. Lekari su narednog dana uradili veoma složenu operaciju grudne aorte. Tada smo se svi nadali da će se Brisova volja za životom i mladost izboriti sa ovako teškim povredama. Sledećeg dana, međutim, došlo je do ozbiljnih krvarenja u mozgu i tom prilikom je urađena još jedna operacija.

Narednih 10 dana ogledalo se, bar za mene, u neopisivoj tuzi s jedne strane, i velikoj nadi da će Bris preživeti, s druge strane. Međutim, to čudo se nije desilo.

Gledaj Srbijo: Ovo je lice koje su unakazili nečiji sinčići, pod parolom čega i zbog čega???

19. septembra uhapšeno je 11 siledžija, starosti između 18 i 22 godine i jedan od 27 godina. Određen im je pritvor od 30 dana. Ali, jedan je pušten da se brani sa slobode. Zašto? I zašto se ne objave njihova prezimena? Svi su punoletni. Od koga ih ova država štiti? Ko su njihovi roditelji? Ko su njihovi nalogodavci? Sada će im se suditi za krivično delo teškog ubistva. Maksimalna zaprećena kazna iznosi 40 godina. Da li je to dovoljno? Mislim da nije. Utamničiti zlikovce, a ključeve baciti u Dunav. I tačka! Da ne vide svetlo dana do kraja svojih bioloških života.

A kako je sada njegovoj porodici? Da li postoji išta na ovome svetu što može da uteši neutešne roditelje? Mislim da ne postoji. Oni su izgubili svoga sina. Izgubili su svoga sina na način koji nijedno civilizovano ljudsko biće ne može da pojmi.

Dragi Brise, počivaj u miru i neka ti je laka zemlja!

Svo moje saučešće porodici preminulog Brisa.

Jednog dana svi ćete opet biti zajedno, a...

sada je ostala samo tuga...

Prodana duša

Dobro Vam veče dragi prethodni, sadašnji i budući čitaoci!

Pa, kako, ali kako da ne prokomentarišem ovako nešto. Dakle, pre 5 minuta uključim ti ja komp i rekoh 'ajd' da vidimo koji vrli kapitalista je uploadovao da traži radnu snagu preko Infostudovog portala. Kad ja tamo, a ono međutim. Imam šta da vidim. Među morem kojekakvih sumnjivih poslodavaca, eto baš sam naletela na jednog koji nudi platu za sekretaricu od 50.000 dinara, a meni se čini da je u opisu posla da dotična u stvari bude animir dama. Nemojmo se lagati. Ali, ono što je mene "očaralo" je zapravo sledeće - obrati pažnju, ta-na-na-na Branislav Lečić featuring Donald Trump - guess where? - pa na najružičanstvenijoj televiziji - ups... Moja prva reakcija je bila, da nije žalosno, stvarno bi bilo smešno, a ovako mu dođe tragikomično. Ali, žalosno je u pičku lepu materinu. Mislim da fotka ispod govori puno (a kada link koji vodi ka portalu Infostuda nestane i bude neaktivan, da se razumemo, B. L. glumi Velikog brata, possibly his best role ever (or not), u mega-čoban-kič Reality-ju koji spada u kategoriju "How to kiss employer's ass and the ass of the whole nation? or "How to persuade the herd to leave their money by SMS voting?" or "How to become famous even if you are a total idiot?" or "How to hummiliate yourself even more than in reality show called 'The Moment of Thruth'? - also broadcasted under license which Pink television have paid for).

Pa, nabij sebi u dupe taj znak Pinka. Kako te bre nije sramota da nosiš majicu sa Che-ovim likom i mašeš novim bračnim ugovorom sa Željkom Mitrovićem. Dno dna, dno dna, šta drugo da kažem!!!

Da li je to onaj čovek koji je 1991. godine bio na čelu studentskih demonstracija kod Terazijske česme, dok je gladio plišanog Pandu? Da li je to onaj čovek koji je pričao nešto kao mnogo pametno u noći 5. oktobra 2000. godine na terasi Skupštine grada? Da li je to onaj čovek koji je u prvoj demokratskoj vladi pokojnog premijera Zorana Đinđiđa bio ministar kulture? Da li je to onaj što se učlanio u DS 6 meseci posle ubistva premijera Zorana Đinđića? Da li je to onaj što je bio jedan od osnivača LDP-a? Da li je to onaj što je, kad je napustio Čedinu autokratiju, osnovao pokret "Moja Srbija" koji je bućnuo na dno pre nego što je i zatalasao? Da li smo ga smatrali ili ga i dalje smatramo dobrim glumcem? Da li je on nekada bio čovek? Da, to je taj.

P. S. Ovu Johnny-jevu pesmu od sveg srca posvećujem Branislavu Lečiću. Ako imaš vremena, a i ako ga baš i nemaš, poslušaj je od početka do kraja (tekst pesme za lakše praćenje i pamćenje).

Cena za mučenike per capita (a biće ih mnoooooooogooooooo) koji se prijavljuju na ovo govno od takozvanog konkursa je 600 dinara + porez na mobilnu telefoniju + PDV (18%), što izađe nešto manje od 800 dinara ukupno. Mene zanima kolika je tvoja cena Branislave Lečiću???

Zeitgeist - nahranite svoj um!

Zato što je buđenje važno!

Hrana za dušu...

Za uživanje, opuštanje, prefinjeno, senzualno, sexy...

Za sve ostalo detalji su na site-u Gotan Project

Zašto?

I odjednom me je spopala neviđena nostalgija za zemljom u kojoj sam rođena i u kojoj sam odrasla...

Da li je povod bitan?

Često se pitam zašto me tangira ljudska bezosećajnost? Zašto ljudi više nisu sposobni da ni za milimetar odstupe od svojih planova, dok se oko njih dešava stvarnost? Ili meni to izgleda kao stvarnost?

Sve češće suočena sam sa brojnim nepobitnim činjenicama. Jedna od njih je da zapravo razgovora i dogovora nema. A meni to često zna da predstavlja problem. Zapravo, nemam strpljenja da se ubeđujem sa ljudima. Pa, čak iako su mi oni imalo bliski. Ne previše, ali malo.

Primer je sledeći. Pre dva dana pozvala sam jednu moju drugaricu telefonom. Razlog je bio ne da bih trućala satima, jer mi pripadne neopisiva muka od toga, već da bih se sa njom dogovorila nešto konkretno. Međutim, razgovor je išao drugim tokom. Zašto?

Očigledno i sama imam problem, da za 2 nanosekunde ispljunem iz svojih usta ono što hoću. No, dakle, ne mislim da je problem samo u meni. Zapravo, imam utisak da danas ljudi prosto koriste druge ljude, njihovo vreme i pažnju da saspu sve iz sebe, jer ih ionako niko ne sluša i slabo dele svoje misli i osećanja sa drugim individuama. U konkretnom slučaju problem je što na jedno moje pitanje, dobijam toliko iscrpne odgovore koji su 1. besmisleno dugački i 2. beskrajno dosadni. Ako sam je već pitala kako joj je na poslu, to ne znači da sam htela da čujem celokupnu analizu događaja koji sami po sebi nemaju nikakav smisao. Jednostavno, reč je o preterivanju. Mislim da to preterivanje upravo proističe iz želje da te neko čuje, sasluša, razume, prihvati, odobri itd.

Rekla mi je da je mislila da je zovem da idemo u neki život. Da, ovih dana u Beogradu je aktuelan Beer Fest. Okay, bila sam na svim prethodnim do 2007-me, pre nego što se preselio na Ušće. Rekla sam joj da ne računa na mene, jer jednostavno, zbog iscrpljenosti (usled mononukleoze) jednostavno nemam snage za sve to. Mislim da misli da lažiram. Ali, dobro. To mislim, i ne znači da je tako. Ali, mene najviše nervira indirektnost u obraćanju. Pa, kao, da li sam videla program, pa u subotu nastupaju ovi, pa u nedelju oni. Ona mene jednostavno ne čuje. Dakle, nije problem u u programskoj koncepciji festivala, već u tomu što sam zdravstveno indisponirana. Međutim, koga je za to briga, osim mene?

I konačno, posle nekih pola sata, a i više, kažem joj da je zovem da bih je pitala da li hoće da dođe kod mene u nedelju na ručak. Ona je bila zatečena - bar tako kaže. Pa, ona ima planove. I pita me jedno pitanje koje je za mene, stvarno, ali stvarno, vrhunac imbecilnosti. "Da li postoji neki povod?" Smrzla sam se momentalno. U sebi razmišljam, da li mora da postoji bilo kakav povod za bilo šta na ovom svetu. Ne mora. Jednostavno, to sam htela, to joj nudim. I kažem joj da povoda nema, jednstavno ideja, i to je to. I kažem joj da ima vremena da mi kaže da li joj to odgovara. Bar do subote uveče, da bih i ja koncipirala svoje vreme. I sad ona kreće da mi objašnjava. Bespotrebno. Ona je planirala da ide na Adu, pa eto, to je plan od ne znam ti ni ja kad, pa ona nije išla na Adu ni jednom ove godine, i gomila takvih budalaština. I još doda kako je eto mislila da ide i prošlog vikenda, ali je prošlog vikenda bila u Petrovaradinu. Verovatno misleći da ću ljubopitljivo da krenem da rondam po njenoj vikend akciji. Ali, ja ćutim. Bar 5 puta me je pitala da li postoji povod. Meni se jednostavno sve smučilo. Pa, kao da se ne ljutim, pa bla-bla-bla... Sve u svemu, ona je planirala nešto i tu je kraj svake priče. Jebiga. Posle toga me je davila još 15 minuta sa pitanjima kako da smanji veličinu digitalnih fotografija da bi mogla da ih šalje mailom. I tu sam popizdila navigirajući je kroz Photoshop o kome nema pojma. Sve u svemu, razgovor se završio sa tim da ćemo da se čujemo, i to je to.

Imala sam samo dobru nameru da provedemo jedno prijatno popodne u mojoj kući, da klopamo, da pričamo, da gledamo njene fotke sa letovanja i da radimo tako neke obične stvari. Ali, ona to nije razumela. A, meni nije bilo važno da joj objašnjavam. I znam da će Ade i Pere i Mike i Žike biti, ali mene (za nju) neće biti. Tako to ide u životu.

P. S. Oko 3 sata popodne javila se već pomenuta da mi saopšti kako je bila na času tenisa i kako sada ide na Adu. Eto, da se javi da mi kaže, potvrdi da će i sutra da ide na Adu. Rekoh joj da smo to već utvrdile prilikom prethodnog razgovora. I rekla je da se nada da će poziv ostati otvoren. Rekoh joj da, ali istovremeno razmišljajući da ne znam kada će to biti. Mislim, zašto bi se ona meni javljala, ako već nema neki truo osećaj u sebi da nije uradila nešto prema sopstvenom unutrašnjem glasu???

Novo, novo, novo vreme, al' za malo... ;-P

Već izvesno vreme, šaltajući blagodeti kablovske televizije vidim da je kvazi izbor dirigovano segmentiran.

Jednu grupu programa čine televizije sa tzv. nacionalnom frekvencijom. Ovde nacionalno dislocira svaku svoju suštinu. U pitanju je samo geografska pokrivenost - mogu da zavire u najzabačenije domaćinstvo zemlje Srbije. Na ovim kanalima, izuzev Studija B, dominiraju jezivi naslovi na početku svakog informativnog programa.

Naime, više nisu u prvom planu političari i trivijalnosti pilićarskih zbivanja u tzv. skupštinskom domu. Političari se sada kupaju i sunčaju sa sve telohraniteljima o državnom, tj. narodnom trošku. Sada su u prvom planu vesti o svekolikim katastrofama. Uviđam da saopštavanje u javnosti o kataklizmama raznih sorti ima višestruke korisne efekte. Razume se, kako za koga.

Prvo, ničiji život više ne izgleda tako jadan i patetičan u poređenju sa užasnim događajima koji su svuda oko nas. Pa, čak iako nisu, ipak nas negde vrebaju iz prikrajka. Dakle, karta straha. I od goreg ima gore, te prema tome, budite srećni što ste uopšte živi. Drugo, i ne manje važno, to je sjajan mehanizam da se prebaci težište sa suštinskog na marginalno.

Negde usput, u bogatom filu o saobraćajnim nesrećama, H1N1 virusu kojim nas plaše i kojim nam prete iz sve snage (čitaj: pandemija - 2 miliona Srba će da oboli i tako to... a vakcine nema... ili će je biti... gle ironije... posle tzv. opsežnih istraživanja koja neće trajati duže od 6 meseci - sjajno, side effects će se tek videti nekoliko godina kasnije - buaaaaaaaaa), rodoskrvnućima, protivprirodnom i ostalom bludu, porodičnim tragedijama (čitaj: masovnim pokoljima ljubljenih bližnjih i samih sebe), tek tu i tamo se provuče da se u Srbiji veoma teško živi, da je pola Srbije u radničkim štrajkovima, dok se druga polovina trese i sere u gaće kada će da ostane bez posla. Kriva nam je svetska ekonomska kriza. Ranije smo za svoje nesreće personifikovali pojedince političare (diktatore, autokrate, demokrate, tehnokrate). Sada svako može da ustane i da kaže: "To je zbog svetske ekonomske krize!" I dok običan čovek ne mora da objašnjava žvaku koju je progutao i koja ne znači ništa, tek političarima dobro dođe da ne moraju nikada da preuzmu odgovornost za obaveze kojih su se latili, a koje nisu sposobni da ispune. Sa krizom, ili bez nje.

Dalje, tu je tzv. zabavni program. Ali ne i kulturni. Kultura je (prema mišljenju mnogih) smor, a i nekomercijalna je. Kulturom se bave tamo neki entuzijasti koji ne shvataju korporativnu nadmoć (n)ovog svetskog poretka. Ono što je zabavno to su raznorazni reality showovi, a u to spada Veliki brat, Survivori, Menjam ženu, 48 sati svadba, krvožedne ispovesti pojedinaca i sl. Dakle, (manje) 'leba i (više) igara! I to je oprobani recept. I uvek uspeva. Tu se narod delom odvaja (kako od samih sebe, tako i) od mračne svakodnevice i živi svoj paralelni život. Naravno, onda kada uspe da smogne snage da odlepi dupe od kompjuterskog monitora i na trenutak se disconnectuje iz svog virtuelnog života.

Dalje, tu su kanali koji za jedini cilj (a cilj je naravno profit i šišanje ovaca) ima da promoviše spojke za raznorazne kombinacije - tate, mame, udate, dame, same, aktivni, pasivni, bisex, trans - godine nebitne - navali narode. I to, rame uz rame sa prorocima novog vremena (ah, kako to samo gordo zvuči!!!) - astrolozi, tarotolozi, astro-tarot tumači, kojekakvi bajači, nadrilekari. E, danas su u'apsili jednog skota. On je kao lečio ljude od raka. Užas! Smatra se da je inkasirao blizu milju evrića. Da, da. A taj isti je mesecima šetao po televizijama i reklamirao se. I gde je za to vreme bio RATEL??? Bruka, sramota i tragedija pojedinaca koji su zahvaljujući sopstvenoj lakovernosti završili 2 metra ispod zemlje crnice. Ovde možemo da pridodamo i "genijalne" kvizove, koji imaju za cilj da te nikada ne uključe u program, nego da te drže bar 10-ak minuta na vezi, i dok ti cupkaš i nadaš se, a svaki minut košta u proseku 50 din + PDV (od 18%), oni te isključe. I tako, opet, neki su probali da se obogate preko noći, ali avaj. Više sreće sledeći put.

Tu su naravno i hard i soft pornići. Pričamo o niskobudžetnim, naravno. Da bar znaju da se jebu, pa još i nekako da ih puste u etar. Međutim, ovako, scenario je uvek isti, osim lezbejki tu i tamo koje se karaju sa dildoićima, radnja se odvija tako što on njoj liže, pa ona njemu puši, pa se onda heftaju - ona na njemu spreda, pa s leđa ga uzjaše, pa se makazaju, pa sa strane, pa s guza, pa u guzu, pa red guze, pa red pice (and what about STD?!?!?! - a kondoma ni u najavi!!!). Pa onda ona polumazno prozbori koketirajući sa kamerom: "Fuck my ass, fuck my ass!". I moja omiljena scena. Dakle, ona onako u kučećem položaju, on je hefta, a pri tom svojom desnom rukom pridržava sopstveni desni guz. Mislim, ne kapiram, šta? Ritam (sekcija), ravnoteža, whatever. Konačno, on svršava u hiljade mlazeva po njenoj faci. Ona se kao topeći od zadovoljstva davi u njegovoj spermi i oblizuje vrhove usana, pa njegove kite u zumiranom kadru. A, a, a, a, mogla bi da pišem ove dirty pričice?!?!?! Mislim, pa kako onda da ti se ne digne na sve to ili da ne ovlažiš skroz?!?!?! A, onda se prešaltaš na neki od onih hot programa i ugovoriš spojku - garant dobijaš neku SPV gratis. Jer danas, ne zna se ko koga jaše. Jaše ko koga stigne. Bez ikakvih kriterijuma. Valjda se to zove demokratija i sloboda izbora!!!

Za one koji nisu skloni jeftinom i degradirajućem eskapizmu nađe se tu i tamo po koja dobra emisija na History-iju, Exploreru, National Geographicu. Travel Channel više nemam - zlikovac, kablovski operator ga je izbacio, pa ne mogu ni da komentarišem. A, sviđale su mi se neke emisije. A, od svih silnih kanala koji prikazuju filmove, pa i tu se 1-2 mesečno nađe po koji dobar filmić. E, zbog toga uopšte nije loše upaliti komp i vući torrentse - možeš da ćapiš i pogledaš brdo, ali brdo kvalitetne kinematografije.

Prema tome, izbor je samo Vaš! A najlepši izbor je što postoji izbor! Uzmeš daljinski i isključiš TV! Tu su knjige, muzika, umetnost, priroda, čitavi svetovi koji nemaju veze sa gore navedenim. I to su mnogo lepi svetovi. Tu nekako uvek izađeš nov(a) i drugačij(i)/a, oplemenjen(ija), saznajno i spoznajno bogatij(i)/a. Imaš osećaj da si svoje vreme potroši(o)/la tako što si svom duhu priušti(o)/la jedno uvek novo, nepredvidivo i uzbudljivo putovanje. A, onda, ponekad, kada možeš to sebi da priuštiš, sa mentalnog odeš i na fizičko putovanje, i to je vrhunski. I ne zaboraviš da sitnice život čine. I da svaki dan treba sebe i sebi drage da obraduješ tim nekim sitnicama. Čini drugima ono što želiš da drugi tebi čine! I negde, nekada, od nekoga, u trenutku nekog krhkog ovozemaljskog ili izvanzemaljskog balansa osetićeš zahvalnost za svoja dela - jer sve što činiš biće ti vraćeno.

La Vita É Bella! Čak iako meni sada ne izgleda tako. Ali, sutra je (kao što reče u "Prohujalo sa vihorom" Scarlet O'Hara) Novi Dan! Raduj mu se!