Novo, novo, novo vreme, al' za malo... ;-P

Već izvesno vreme, šaltajući blagodeti kablovske televizije vidim da je kvazi izbor dirigovano segmentiran.

Jednu grupu programa čine televizije sa tzv. nacionalnom frekvencijom. Ovde nacionalno dislocira svaku svoju suštinu. U pitanju je samo geografska pokrivenost - mogu da zavire u najzabačenije domaćinstvo zemlje Srbije. Na ovim kanalima, izuzev Studija B, dominiraju jezivi naslovi na početku svakog informativnog programa.

Naime, više nisu u prvom planu političari i trivijalnosti pilićarskih zbivanja u tzv. skupštinskom domu. Političari se sada kupaju i sunčaju sa sve telohraniteljima o državnom, tj. narodnom trošku. Sada su u prvom planu vesti o svekolikim katastrofama. Uviđam da saopštavanje u javnosti o kataklizmama raznih sorti ima višestruke korisne efekte. Razume se, kako za koga.

Prvo, ničiji život više ne izgleda tako jadan i patetičan u poređenju sa užasnim događajima koji su svuda oko nas. Pa, čak iako nisu, ipak nas negde vrebaju iz prikrajka. Dakle, karta straha. I od goreg ima gore, te prema tome, budite srećni što ste uopšte živi. Drugo, i ne manje važno, to je sjajan mehanizam da se prebaci težište sa suštinskog na marginalno.

Negde usput, u bogatom filu o saobraćajnim nesrećama, H1N1 virusu kojim nas plaše i kojim nam prete iz sve snage (čitaj: pandemija - 2 miliona Srba će da oboli i tako to... a vakcine nema... ili će je biti... gle ironije... posle tzv. opsežnih istraživanja koja neće trajati duže od 6 meseci - sjajno, side effects će se tek videti nekoliko godina kasnije - buaaaaaaaaa), rodoskrvnućima, protivprirodnom i ostalom bludu, porodičnim tragedijama (čitaj: masovnim pokoljima ljubljenih bližnjih i samih sebe), tek tu i tamo se provuče da se u Srbiji veoma teško živi, da je pola Srbije u radničkim štrajkovima, dok se druga polovina trese i sere u gaće kada će da ostane bez posla. Kriva nam je svetska ekonomska kriza. Ranije smo za svoje nesreće personifikovali pojedince političare (diktatore, autokrate, demokrate, tehnokrate). Sada svako može da ustane i da kaže: "To je zbog svetske ekonomske krize!" I dok običan čovek ne mora da objašnjava žvaku koju je progutao i koja ne znači ništa, tek političarima dobro dođe da ne moraju nikada da preuzmu odgovornost za obaveze kojih su se latili, a koje nisu sposobni da ispune. Sa krizom, ili bez nje.

Dalje, tu je tzv. zabavni program. Ali ne i kulturni. Kultura je (prema mišljenju mnogih) smor, a i nekomercijalna je. Kulturom se bave tamo neki entuzijasti koji ne shvataju korporativnu nadmoć (n)ovog svetskog poretka. Ono što je zabavno to su raznorazni reality showovi, a u to spada Veliki brat, Survivori, Menjam ženu, 48 sati svadba, krvožedne ispovesti pojedinaca i sl. Dakle, (manje) 'leba i (više) igara! I to je oprobani recept. I uvek uspeva. Tu se narod delom odvaja (kako od samih sebe, tako i) od mračne svakodnevice i živi svoj paralelni život. Naravno, onda kada uspe da smogne snage da odlepi dupe od kompjuterskog monitora i na trenutak se disconnectuje iz svog virtuelnog života.

Dalje, tu su kanali koji za jedini cilj (a cilj je naravno profit i šišanje ovaca) ima da promoviše spojke za raznorazne kombinacije - tate, mame, udate, dame, same, aktivni, pasivni, bisex, trans - godine nebitne - navali narode. I to, rame uz rame sa prorocima novog vremena (ah, kako to samo gordo zvuči!!!) - astrolozi, tarotolozi, astro-tarot tumači, kojekakvi bajači, nadrilekari. E, danas su u'apsili jednog skota. On je kao lečio ljude od raka. Užas! Smatra se da je inkasirao blizu milju evrića. Da, da. A taj isti je mesecima šetao po televizijama i reklamirao se. I gde je za to vreme bio RATEL??? Bruka, sramota i tragedija pojedinaca koji su zahvaljujući sopstvenoj lakovernosti završili 2 metra ispod zemlje crnice. Ovde možemo da pridodamo i "genijalne" kvizove, koji imaju za cilj da te nikada ne uključe u program, nego da te drže bar 10-ak minuta na vezi, i dok ti cupkaš i nadaš se, a svaki minut košta u proseku 50 din + PDV (od 18%), oni te isključe. I tako, opet, neki su probali da se obogate preko noći, ali avaj. Više sreće sledeći put.

Tu su naravno i hard i soft pornići. Pričamo o niskobudžetnim, naravno. Da bar znaju da se jebu, pa još i nekako da ih puste u etar. Međutim, ovako, scenario je uvek isti, osim lezbejki tu i tamo koje se karaju sa dildoićima, radnja se odvija tako što on njoj liže, pa ona njemu puši, pa se onda heftaju - ona na njemu spreda, pa s leđa ga uzjaše, pa se makazaju, pa sa strane, pa s guza, pa u guzu, pa red guze, pa red pice (and what about STD?!?!?! - a kondoma ni u najavi!!!). Pa onda ona polumazno prozbori koketirajući sa kamerom: "Fuck my ass, fuck my ass!". I moja omiljena scena. Dakle, ona onako u kučećem položaju, on je hefta, a pri tom svojom desnom rukom pridržava sopstveni desni guz. Mislim, ne kapiram, šta? Ritam (sekcija), ravnoteža, whatever. Konačno, on svršava u hiljade mlazeva po njenoj faci. Ona se kao topeći od zadovoljstva davi u njegovoj spermi i oblizuje vrhove usana, pa njegove kite u zumiranom kadru. A, a, a, a, mogla bi da pišem ove dirty pričice?!?!?! Mislim, pa kako onda da ti se ne digne na sve to ili da ne ovlažiš skroz?!?!?! A, onda se prešaltaš na neki od onih hot programa i ugovoriš spojku - garant dobijaš neku SPV gratis. Jer danas, ne zna se ko koga jaše. Jaše ko koga stigne. Bez ikakvih kriterijuma. Valjda se to zove demokratija i sloboda izbora!!!

Za one koji nisu skloni jeftinom i degradirajućem eskapizmu nađe se tu i tamo po koja dobra emisija na History-iju, Exploreru, National Geographicu. Travel Channel više nemam - zlikovac, kablovski operator ga je izbacio, pa ne mogu ni da komentarišem. A, sviđale su mi se neke emisije. A, od svih silnih kanala koji prikazuju filmove, pa i tu se 1-2 mesečno nađe po koji dobar filmić. E, zbog toga uopšte nije loše upaliti komp i vući torrentse - možeš da ćapiš i pogledaš brdo, ali brdo kvalitetne kinematografije.

Prema tome, izbor je samo Vaš! A najlepši izbor je što postoji izbor! Uzmeš daljinski i isključiš TV! Tu su knjige, muzika, umetnost, priroda, čitavi svetovi koji nemaju veze sa gore navedenim. I to su mnogo lepi svetovi. Tu nekako uvek izađeš nov(a) i drugačij(i)/a, oplemenjen(ija), saznajno i spoznajno bogatij(i)/a. Imaš osećaj da si svoje vreme potroši(o)/la tako što si svom duhu priušti(o)/la jedno uvek novo, nepredvidivo i uzbudljivo putovanje. A, onda, ponekad, kada možeš to sebi da priuštiš, sa mentalnog odeš i na fizičko putovanje, i to je vrhunski. I ne zaboraviš da sitnice život čine. I da svaki dan treba sebe i sebi drage da obraduješ tim nekim sitnicama. Čini drugima ono što želiš da drugi tebi čine! I negde, nekada, od nekoga, u trenutku nekog krhkog ovozemaljskog ili izvanzemaljskog balansa osetićeš zahvalnost za svoja dela - jer sve što činiš biće ti vraćeno.

La Vita É Bella! Čak iako meni sada ne izgleda tako. Ali, sutra je (kao što reče u "Prohujalo sa vihorom" Scarlet O'Hara) Novi Dan! Raduj mu se!