Wednesday, 16 December 2009

Jugohemija Case Study - Deltina ćerkica ljubimica

O istorijatu pogledati ovde - mada "pobednik" piše istoriju, je l' tako?

Dakle, nas zanima period za koji koliko-toliko imamo dostupne informacije, a to je od privatizacije do današnjih dana.

Ono što mene zanima da pogledam, za početak je kako je tekao proces svojinske transformacije. Na sajtu Agencije za privatizaciju tih podataka nema, što me u navodi na pomisao da je na drugi način Mišković kupio kontrolni paket akcija. O tome nešto više ovde.

Krećemo od ukrštanja podataka dostupnih na sajtu Agencije za privatizaciju (APR).

Dakle, gledajte, upit pravim danas, a to nije prvi put, i nailazim na sledeće: LJUDI, NEMA PODATAKA KO STOJI IZA OVE FIRME!!! Samo piše Akcijski kapital je toliki i toliki. Šta reći?!?!?!




To ne može biti slučajno. Inače su podaci koji se nalaze na ovom sajtu diskutabilne prirode, kao uostalom i rad APR-a.

Prema mojim prethodnim upitima, od kojih je poslednji rađen 6. februara ove godine, stajao je podatak da je Delta Star d.o.o. jedan od vlasnika, ali ključni, sa učešćem od 68,11737%.

Ono što je isto, kao što je i bilo je ko je to generalni direktor Jugohemije a.d. To je Smiljka Mileusnić-Adžić.
Dotična je rođena mlađa sestra Milke Forcan. Dakle, Mileusnić je devojačko prezime obema - nešto kasnije nešto više o tome.

Ostaje nam da uradimo upit na sajtu Centralnog registra hartija od vrednosti. Odatle proizlazi da je na današnji dan, vlasnik 77,08048% akcija Delta Star d.o.o.

Kako je ta cifra narasla sa prethodnih 68,11737%? Evidentno je da su se od početka februara do današnjeg dana, dešavale promene, što možete da pogledate na sajtu Beogradske berze. Ono što je zanimljivo je da je u prethodnih 10 meseci Akcijski fond Republike Srbije utopio svojih poslednjih 11,79155% udela u vlasništvu Jugohemije, u korist Miroslava Miškovića, jer više nema ni promila vlasništva države. Jedini podatak kojim raspolažem je ovaj - a koji kaže da je to samo oko 1/3 vlasništva države od preostalih nepunih 12%. Šta se sve dešavalo "na terenu", to mi nije dostupno. "Istorija" seže od 2002. godine, a pre toga ne postoji!

Dakle, da se vratimo na Smiljku Mileusnić-Adžić. Osim što je rođena sestra Milke Forcan, ništa manje nije zanimljiv podatak da je njihov otac Jovan Mileusnić 25 godina bio direktor Jugohemije. Kakva slučajnost, hahahahaha. Ovaj intervju je tako "dirljiv". Uspešna poslovna žena, jebote.

Predsednica Upravnog odbora Jugohemije a.d. je pogađate već ko, Milka Forcan. Istovremeno, Milka Forcan je i direktor Delta Star d.o.o. koje se nalazi u 60% vlasništvu Delta Holdinga d.o.o.  i 40% vlasništva ima Form Communication LLC, 25 Greystone Manor Lewes, Delaware, SAD. Treba obratiti pažnju da je Delta Star d.o.o. prema kriterijumu razvrstavanju preduzeća po veličini, klasifikovana kao srednje preduzeće u 2007. i 2008. godini, iako je tada imala 1, tj. 2 zaposlena.

Nas zanima kako to posluje Jugohemija a.d. u poslednje 3 godine.



Struktura ukupnih prihoda
Ako se naslonimo na klasičnu teoriju Analize bilansa, svaki privredni subjekt treba da ima dominantno učešće poslovnih prihoda (preko 90%) u ukupnim prihodima - izuzev ako se radi o banci ili nekoj drugoj finansijskoj instituciji. Vidljivo je da kod Jugohemije a. d. ovo nije slučaj i da ona ima učešće poslovnih prihoda u ukupnim prihodima: 2006. (34%), 2007. (48%), 2008. (65%). To govori da se firma ne izdržava od svoje osnovne delatnosti, tj. trgovine na veliko farmaceutskim proizvodima (šifra delatnosti: 51460).

Preduzeće ima relativno visok udeo finansijskih prihoda (što je opet karakteristično za banke ili druge finansijske institucije). S jedne strane, ova pojava može da se tumači kao visoka finansijska snaga preduzeća. Tada preduzeće investira u druga preduzeća (to su dugoročni finansijski plasmani) ili pak kratkoročno pozajmljuje višak likvidnih sredstava (to su kratkoročni finansijski plasmani - rok vraćanja je do godinu dana). Udeo ovih sredstava u ukupnoj aktivi u 2007. godini iznosi 26%, a u 2008. godini to je 24%, s tim da je dominantno učešće u kapitalu drugih pravnih lica u obe godine, što je i logično jer je isto osnivač najmanje 5 privrednih subjekata koja su povezana lica. S druge strane, ova pojava može da se tumači i kao relativno visoka prodaja na robni kredit, te otuda ta prividna finansijska snaga, na račun kupaca.

Udeo ostalih prihoda u ukupnim prihodima kod tipičnog preduzeća treba da bude zanemarljivo nizak, tj. manji od 1%. Ako to nije slučaj, onda najveći deo ostalih prihoda potiče pre svega iz neurednog poslovanja (prihodi od viškova, ostvareni prihodi u tekućoj godini iz prethodne godine, itd.). Evidentno je da Jugohemija a. d. ima abnormalno visoko učešće ostalih prihoda u ukupnim prihodima, koji doduše opadaju iz godine u godinu: 2006. (43%), 2007. (13%) i 2008. (10%). Svejedno, to nam ukazuje na aljkavo i "kreativno" poslovanje.

Struktura ukupnih rashoda
Bilo bi logično da poslovni rashodi najviše opterećuju ukupne prihode kod tipičnog preduzeća. Međutim, kod Jugohemije a. d. to je samo uslovno rečeno tako.

Ukoliko pogledamo opterećenje ukupnog prihoda finansijskim rashodima, mi vidimo da je to znatno veća cifra od jednocifrenog procenta, što se smatra za neki standard u finansijama. Po godinama to iznosi: 2006. (12%), 2007. (21%) i 2008. (31%). To nam govori da se iz godine u godinu preduzeće zadužuje po sve nepovoljnijim kamatnim stopama i da generalno posmatrano nivo zaduženja preduzeća raste.

Ostali rashodi kod tipičnog preduzeća terete ukupan prihod neznatno, tj. ispod 1%. Kod Jugohemije a. d. to takođe nije slučaj, odnosno raspodela je sledeća: 2006. (24%), 2007. (3%) i 2008. (8%). Kao što sam već pomenula reč je o neurednom poslovanju, što se ogleda u manjkovima i naknadno utvrđenim troškovima iz prethodne fiskalne godine, ali i na slabu ili nikakvu brigu o kreditnom bonitetu dužnika, što se konačno ogleda u otpisu potraživanja. Takva situacija se može kreirati i na veštački način i to može biti jedan od načina da se izvlači cash iz preduzeća preko povezanih lica.

Opšti zaključak je da su sukcesivno posmatrano, poslovni prihodi stabilno rasli iz godine u godinu, međutim, učešće finansijskih rashoda u ukupnim prihodima je imalo potpuno nenormalan rast.

Takođe, treba se zapitati kako je moguće da za 1 godinu (tj. ako posmatramo 2007. u odnosu na 2006.) preduzeće uveća svoju dobit preko 30 puta, odnosno preko 3000%. To nema nigde na svetu!!! A pri tom je preduzeće zaduženo do guše i sve manje solventno, odnosno na dugi rok sposobno da izmiruje sopstvene obaveze. To zaključujem iz podataka dostupnih u prospektu Jugohemije a. d.

Stepen zaduženosti = Ukupne obaveze / Ukupna aktiva

Ovaj odnos pokazuje u kojoj meri je preduzeće sposobno da pokrije svoje obaveze svojom imovinom. To znači da je svaka cifra od 50% i više učešća ukupnih obaveza u ukupnoj aktivi signal za povlačenje ručne kočnice. Preduzeće se neracionalno mnogo zadužuje iz godine u godinu. Drugim rečima preduzeće nije u stanju da pokrije svoje ukupne obaveze, bez dodatnih zaduživanja, što je začarani krug.




Još dva pokazatelja nam govore o nivou zaduženosti Jugohemije a. d.

Odnos sopstvenog kapitala i ukupne aktive = Sopstveni kapital / Ukupna aktiva

Da bi ovde stvari štimale i da bi govorili o finansijskom zdravlju preduzeća sopstveni kapital treba da učestvuje sa najmanje 50%, što nije slučaj. Ovde imamo situaciju da iz godine u godinu nivo sopstvenog kapitala u odnosu na ukupnu aktivu rapidno opada - dakle opet ukazuje na značajnu zavisnost od spoljnih faktora.




Odnos duga i glavnice = Ukupne obaveze / Sopstveni kapital

Odnos ove dve veličine ne treba da prelazi odnos 1 : 1. U prevodu, nijedno preduzeće ne treba da se zadužuje preko vrednosti sopstvenog kapitala. Podaci iz tabele govore sve. Preduzeće je zaduženo preko svake racionalne mere, sa tendencijom sve većih disproporcija.




to be continued...

8 comments:

  1. tebi nista ne moze da promakne.obaveze,aktiva,kapital...
    u sve si upucena

    ReplyDelete
  2. Daleko od toga da sam u sve upućena. A što se tiče ove priče, nedostaje mi cash-flow koji vrlo bezočno otkriva podatke. Zato ih i nema na sajtu Beogradske berze ni za jednu firmu.

    ReplyDelete
  3. Dakle, svaka čast. Ovakvu analizu ne rade ni profesionalci za debele pare, a imala sam posla sa njima veruj mi.
    Još nešto, uvek su mi bile, da tako kažemo, inspirativne, uspešne poslovne žene i muškarci, kojima je slučajno tata, muž ili ko god već bio, vlasnik firme, a oni se probiše sopstvenim trudom i radom. Čekam nastavak!

    ReplyDelete
  4. Pa, hvala, hvala, blink, blink... Milo mi je da znam da ti ceniš moj trud! E, kada bih se bacila na posao da uradim full finansijsku analizu bilo bi mi potrebno mnogo više vremena, tj. bar jedno 7-10 dana konstantnog rada. To je stvarno ozbiljan posao. A, još ga radim pro bono. :-)
    Da ne obećavam unapred, ali potrudiću se za nastavak priče u narednim danima, tj. dok se narod obloče na slavi. :-)

    ReplyDelete
  5. To je još jedna od onih - neko je isključio struju na berzi na pet minuta, za to vreme se istrgavalo, struja je puštena ponovo i - nikome ništa- privatizacija :-). Jedino mi je žao što kada su proglašavali ustav 2006. nisu u preambuli umesto onih sranja o Kosovu napisali lepo da se Srbija zove Delta Srbija, da znamo na čemu smo i u koga da upremo prstom.

    ReplyDelete
  6. Ma jok, na Berzi još nema struje. Oni su u mračnome mraku. Evo, sa' će o'ma da oživi kad poštanski nadribrokeri krenu da utapaju NIS-ove akcije. Dakle nije nerealno da 1700 din. bude 1000 evra (u perspektivi života). Kako? Lako. Jedan nalog menja sve. Mislim, bar je do sada tako bilo na BG Berzi.

    Inače, zanimljiva ti je ta ideja o utemeljenju Hemslade Trading Ltd. u vrli nam Ustav. Razume se, čim Kipar i Srbija budu jedna država. ;-)

    ReplyDelete
  7. s tobom nema zajebancije!

    nakon par procitanih tekstova skapirao sam da si nezaposlena?

    jebem te drzavo...

    ReplyDelete
  8. Šta ćeš, ne volim monopoliste, a ni oni ne vole mene. Da, baš u razdeljak razdrljeni ljubim ovu našu pametnu državu i njene organe.

    ReplyDelete

Note: only a member of this blog may post a comment.

Related Posts with Thumbnails