Između redova - Milan Beko

Jugoslav Ćosić predstavlja dotičnog kao da su duvali u istu tikvu. Dakle, on je za njega - Miša Beko, a ne Milan Beko. Dobro. Možda bi i za mene bio Miša, kad bi imali nekih zajedničkih interesa.

Na početku intervjua Beko povlači paralele o nastupu Tadića a pro po "nepristojno bogatih", poredeći Ameriku, Rusiju i Čaveza vs. Srbija i zaključuje da Tadićeva ideja nije razrađena, ali i tokom intervuja prca sa pričom da je Tadić najjača figura u ovoj zemlji. Hahahahaha. Zatim kreće priča o Luci Beograd, gde Beko odmah kaže da je novi Zakon o izgradnji neustavan - jer potire prava koja su za njega kao vlasnika stečena prethodnim Zakonom, pozivajući se pri tom na konstantne pokušaje ispravljanja "istorijskih nepravdi" na otomanski način. I apostrofira da ispada da je investicioni put Srbije praćen "leševima investitora" na putu... Skoro da sam se rasplakala nad Bekom. Je li sporan ili ne način privatizacije? Po svemu sudeći nije. Jer, u stvari, to i nije bila privatizacija. Luka Beograd je bila a.d. i pre 6,5 godina kada je bila u vlasništvu države i 4.500 malih akcionara - Beko je to samo "transparentno" preuzeo. To što je Beko kupio akcije ispod cene i obmanuo male investitore to nije problem. Jer, logično, biznis - na kapitalistički način, a pre svega prvobitna akumulacija kapitala ne poznaju nikakvu moralnu komponentu. Bitno je dakle, da je svaki organ vlasti uradio svoj posao (prema zakonu i kako treba) i da je utvrdio da nema elemenata za pokretanje krivične prijave. Vericu Barać je okarakterisao skoro kao poluludu ženu, tako da ona treba da ima to u vidu i da se mane igranja sa vetrenjačama.

Onda se postavlja pitanje kako to da investicioni fond koji je kupio Luku Beograd za 40 miliona evra, to uradio, a da je je pri tom imao samo 30.000 dolara na računu. Beko to jednostavno objašnjava. Ko se oglasio da je procedura ispoštovana? Komisija za hartije od vrednosti, Akcijski fond, Agencija za privatizaciju i dekan Pravnog fakulteta. Zanimljivo, naročito za dekana, čiji je stav irelevantan i nema nikakvu zakonsku snagu. I kako to privredni subjekt koji praktično nema nikakva sredstva na računu može da dobije bankarsku garanciju? Na šta, za šta? Bankarska garancija košta i to mora da se plati. Lepo. Sve ovde može. I sve je to plaćeno odakle? Iz kredita koji je dobijen tek pošto je kupovina obavljena. Zanimljivo, je l' da? To znači da je bilo ko od nas mogao da kupi Luku Beograd, pod pretpostavkom da je registrovan kao pravno lice, zar ne? Naravno da ne, to je kategorija za povlašćene, kao što je Milan Beko. Sve po zakonu, naravno. Spekuliše se da je vrednost akcija koje je platio malim akcionarima (800 dinara po akciji) upola niža od procenjene tržišne vrednosti (Institut ekonomskih nauka - IEN je procenio vrednost akcije na 1774 dinara). Da ne pričam koliko se drkao, po sistemu, pa je l' malim akcionarima podeljena iscepkana bankarska garancija ili cash? Beko, nismo svi nepismeni, kredit ti je odobren posle kupovine tj. posle čina potpisivanja Ugovora, i od toga si isplatio male akcionare. I sam Beko se pita: "Da li je Srbiji nešto oduzeto?" Rekla bih da nije, mnogo smo dobili sa tobom, Miškovićem, Drakulićem, Peconijem, Kostićem, Canetom, Matićem, itd. Ljudi, inače, "dobrovoljno" odlaze iz ove zemlje, zato što su besni i razmaženi i neće da vam duvaju za neto 200 evra mesečno. I naravno, Beko je rekao da male akcionare niko nije terao da prodaju akcije. Jedino je problem što običan čovek veze nema šta su akcionarska društva, akcionarski kapital i koja su njihova prava - samo to, ništa više. Inače, nisu obmanuti, slažem se. Ko ih jebe što nemaju dovoljno znanja i informacija, je l' tako? Ćosić onda kaže da Luka Beograd ima 196 hektara zemljišta sa pravom korišćenja i da je za to plaćeno 2.000 evra po aru, što je bezobrazno niska cena. Beko mu je onda lepo rekao da podriva pravni i ekonomski sistem ove države. Pravni sistem, reče Beko i ostade živ. Pravni sistem koji ide na ruku samo tebi i onima koje sam navela prethodno. Za vas se prave zakoni sa zakonskim rupama, prema vama se šteluju uslovi. Ili možda grešim? Kaže i da Ćosić širi govor mržnje. Sve je to Beko fino reprodukovao, kao iz udžbenika. Da, i dva puta tokom intervjua je pomenuo kako će blogeri da ga napadnu. Eto, a verovatno je mislio na blogere sa B92. Ja sam se ljubazno odazvala njegovoj prozivci i provokaciji, iako ne pripadam toj grupaciji i trošim svoje vreme besplatno, jer želim da se nađe i kod mene na blogu. I onda tu kreću da se spominju razna povezana fizička i pravna lica. La Derma International, Mrđa, Vuk Delibašić, pominje se i Dulić. Naravno, sve uz saradnju sa neizbežnom Hypo-Alpe-Adria bankom koja uopšte nije nepoznata po brojnim finansijskim malverzacijama (čitaj: pranju para) na teritoriji ex YU. I naravno, sva ta fizička lica su na neki volšeban način imala funkcije u Agenciji za privatizaciju. Slučajnost, sasvim sigurno. Beko tvrdi: "Neće biti da smo bili vlasnici povlašćene radnje!" Skoro da me je ubedio, al' za malo. I onda kaže, pa da, biće konverzije zemljišta, i gradićemo, nego šta ćemo. Konačno na pitanje da li biste prodali svoje akcije akcionarima nazad, Beko kaže: "Ne bih prodao!"

Onda malo prelazimo na temu nestašice mleka i na investicioni fond Salford (koji je u vlasništvu Danube Foods Group). Beko nam je onda lepo objasnio ko je tu ko, i čija majka prede, a čija ne prede crnu vunu. Pomenuo te neke silne harvardske đake, stručnjake, moćnike, itd. I objasnio da tu postoje u različitim državama i različita lica koja su ekonomski povezana. Jedino što nam nije rekao kojih su to 5 takvih lica u Srbiji, a rekao je da ima 5 takvih lica u Srbiji. Konačno, Jugoslav jeste promašio pitanje, implicirajući da li je on vlasnik ili ima udeo u vlasništvu Salforda, jer to i nije bitno. Beko je na kraju rekao da ima učešće u Upravnom odboru, da ih savetuje i tako. Znači, pozadinski čovek. Za pismene, dovoljno rečeno.

Onda prelazimo na temu privatizacije Večernjih novosti i vezu između WAZ-a, Beka i Stanka Subotića - Caneta. Beko ima i danas ugovor sa WAZ-om. Mislim, šta će, oni se ljudi nisu snašli ovde, pa eto. Tu se (kada je preuzimanje bilo u toku) pominje i veza između izvesnog Draga Mićovića i Dejana Mihajlova (saziv Vlade Vojislava Koštunice). To se inače vodi pod zanimljivim nazivom koji se zove "prijateljska medijacija". I onda smo otkrili rupu na saksiji, a to je da je Beko vlasnik, tj. njegove 3 firme, tako da B92 i mediji imaju o čemu da zvone ovih dana. Spominje se i Miodrag Đorđević, koji je opet sasvim slučajno u to vreme bio zaposlen u Agenciji za privatizaciju, a sad je zamenik generalnog direktora u Večernjim novostima, i kako Beko kaže tamo je kao "kontrolni" kadar. I da se razumemo, nema uopšte veze što je Olivera Savović bila nekadašnji direktor u Bekovoj firmi DIBEK, pa je onda u vreme preuzimanja Večernjih novosti bila na poziciji sekretara u Komisiji za hartije od vrednosti. Beko kaže, pa ona je bila administrativni sekretar, a članovi Komisije za hartije od vrednosti odlučuju. Na čelu sa Milkom Štimcem, koji je onomad padao u nesvest i hteo da otegne papke u vreme spornih dešavanja tokom privatizacije u Knjazu Milošu. Inače, Komisija za hartije od vrednosti je samostalna institucija, čije imenovanje potiče od Vlade Srbije. Prema tome, vrlo je nezavisna i jasno je da je Milko Štimac jako dobar kadar, praktično nezamenljiv čovek za poslove koji su mu povereni. Moramo da uočimo i da je je Beko imao vrlo blakonaklon odnos prema pitanjima koje je Ćosić postavio u vezi Caneta, kada se onomad Cane javio sa Marsa i optužio Beka i Miškovića da su njegovim parama kupovali. Dakle, reklo bi se da 'štuje Caneta. Sigurno ne bez razloga. I tu je pokazao svoju vanrednu humanističku crtu, jer ipak Canetu nije lako da se sad potuca kojekude. To je bilo obzirno sa njegove strane. Konačno, rekao nam je ono što svi znamo, a to je da su Mišković i on u prijateljskim odnosima. Što i ne bi bili? Svako otima i ždere svoj deo kolača.

Analiza bi mogla da potraje, ali već sam iscprela dosta toga, a ponešto i nisam, pa analizirajte i sami. Zahvaljujem se B92 na reklamnoj kampanji za Mišu Beka. Bilo mi je zadovoljstvo da čujem šta je imao da kaže i to 12 godina nakon svog poslednjeg pojavljivanja u javnosti. Time se ovaj intervju može smatrati ekskluzivnim.