Duhovi Čilea nisu bili spašeni

Naslov originalnog teksta:
Chile's Ghosts Are Not Being Rescued
Napisao: John Pilger
Objavljeno na: NewStatesman, johnpilger.com,
Mapuche International Link, Dandelion Salad i
Truthout
13. i 14. oktobra 2010. godine

Spašavanje 33 rudara u Čileu je izuzetna drama puna patetike i junaštva. Ona je takođe medijski bum za čileansku vladu, čije je svako dobročinstvo snimljeno šumama kamera. Čovek ne može a da ne bude impresioniran. Međutim, kao i svi veliki medijski događaji, to je fasada.

Nesreća u kojoj su zarobljeni rudari nije neobična u Čileu i neizbežna je posledica nemilosrdnog ekonomskog sistema koji se jedva promenio od diktature generala Augusto-a Pinochet-a. Bakar je čileansko zlato, i učestalost rudarskih nesreća ide u korak sa cenama i profitom. Svake godine postoji, u proseku, 39 nesreća sa fatalnim ishodima u privatizovanim čileanskim rudnicima. Rudnik "San Jose", gde zarobljeni muškarci rade, postao je toliko nesiguran u 2007. i morao je da bude zatvoren – ali ne za dugo. 30. jula ove godine, izveštaj (Vladinog) Odeljenja za rad je ponovo upozorio na "ozbiljne sigurnosne nedostatke", ali ministar nije ništa preduzeo. Šest dana kasnije, muškarci su bili zarobljeni.

Za sav medijski cirkus na mestu spašavanja, savremeni Čile je zemlja neizgovorenog. U Vili Grimaldi (Villa Grimaldi), u predgrađu prestonice, Santiago, znak kaže: "Zaboravljena prošlost je puna sećanja". To je bio centar za mučenje gde je stotine ljudi ubijeno i nestalo, zbog suprotstavljanja fašizmu koji su general Pinochet i njegovi poslovni saveznici doneli u Čile. Njegova sablasna prisutnost nadvijena je lepotom Anda, a čovek koji otključava kapiju je nekada živeo u blizini i pamti krike.

Jednog zimskog jutra 2006. godine, tamo me je odvela Sara De Witt, koja je bila u zatvoru kao studentski aktivista i koja sada živi u Londonu. Bila je izlagana elektrošokovima i prebijana, ali je preživela. Kasnije, odvezli smo se do kuće Salvador-a Allende-a, velikog demokrate i reformiste koji je nestao kada je Pinochet preuzeo vlast 11. septembra 1973. godine – 11. septembar (9/11) Latinske Amerike. Njegova kuća je tiha bela zgrada bez znaka ili oznake.

Svuda, čini mi se, Allende-ovo ime je eliminisano. Samo na usamljenom spomeniku na groblju ugravirane su reči: "Predsednik Republike", kao deo sećanja na "ejecutados Politicos": oni koji su "pogubljeni zbog političkih razloga". Allende je digao ruku na sebe kada je Pinochet bombardovao predsedničku palatu britanskim avionima, dok je američki ambasador sve to posmatrao.

Danas, u Čileu je demokratija, mada se mnogi ne bi složili sa tim, naročito oni u barrios-ima (prim. prev. delovi grada gde žive siromašni ljudi, nama poznatiji pod nazivom favele) koji su prisiljeni da kopaju po kontejnerima da bi našli hranu i koji kradu struju. Tokom 1990. godine, Pinochet je zaveštao kompromitovani ustavnopravni poredak, kao uslov svog povlačenja i povlačenja vojske u političku pozadinu. Ovo je omogućilo da široko rasprostranjene reformističke stranke, poznate kao Concertación, budu stalno podeljene ili uvučene u legitimisanje ekonomskog dizajna naslednika diktatora. Na poslednjim izborima, desno orijentisana “Koalicija za promene”, kreacija Pinochet-ovog ideologa Jaime-a Guzman-a, preuzela je vlast pod vođstvom predsednika Sebastian-a Piñera-e. Krvavo izumiranje stvarne demokratije koje je počelo sa smrću Allende-a je, nevidljivo, završeno.

Piñera je milijarder koji kontroliše deo posla u rudarstvu, energetskom sektoru i industriji maloprodaje. On je stvorio svoje bogatstvo nakon Pinochet-ovog puča i tokom "eksperimenata" slobodnog tržišta fanatika sa Univerziteta u Čikagu, poznatih kao Čikaški momci (Chicago Boys). Njegov brat i bivši poslovni partner, Jose Piñera, ministar rada za vreme Pinochet-a, privatizovao je rudarstvo i državne penzije i uništio sindikate. To je pozdravljeno u Washingtonu kao "ekonomsko čudo", model novog kulta neoliberalizma koji će "pomeriti" kontinent i obezbediti kontrolu sa severa.

Danas, Čile je kritički nastrojen prema Obaminom vraćanju nezavisnih demokratija u Ekvador, Boliviju i Venecuelu. Piñera-in najbliži saveznik je glavni čovek Washington-a, Juan Manuel Santos, novi predsednik Kolumbije, „zemlje domaćina“ 7 američkih vojnih baza i zloglasnih ljudskih prava, poznatih Čileancima koji su trpeli za vreme Pinochet-ovog terora.

Čile posle Pinochet-a je zadržao sopstvene trajne zloupotrebe u senci. Porodice i dalje pokušavaju da se oporave od mučenja ili nestanka voljenih osoba podnoseći predrasude države i zaposlenih. Oni koji ne ćute su Mapuche narod, jedina autohtona nacija koju španski osvajači nisu porazili. Krajem 19. veka, evropski doseljenici nezavisnog Čilea vodili su svoj rasistički "Rat istrebljenja" protiv Mapuche naroda koji su ostavljeni kao osiromašeni autsajderi. Tokom 1000 dana Allende-ove vlasti, to je počelo da se menja. Pojedina zemlja koja je pripadala Mapuche-ima im je vraćena i dug pravde je prepoznat.

Od tada, žestok, u velikom obimu neprijavljen rat je bio vođen protiv Mapuche naroda. Šumarskim korporacijama je bilo dopušteno da uzmu njihovu zemlju, a njihov otpor je bio dočekan ubistvima, nestancima i proizvoljnim progonima pod "antiterorističkim" zakonima koje donosi diktatura. U svojim kampanjama građanske neposlušnosti, niko od Mapuche naroda nije povredio bilo koga. Puke optužbe vlasnika zemlje ili biznismena da je Mapuche "možda" nezakonito stupio na zemlju sopstvenih pradedova je često dovoljno za policiju da ih optuži za kaznena dela koja dovode do Kafkijanskih suđenja sa anonimnim svedocima i zatvorskim kaznama do 20 godina. Oni su, zapravo, politički zatvorenici.

Dok se svet raduje spektaklu spašavanja rudara, 38 Mapuche štrajkača glađu nisu vesti. Oni zahtevaju kraj Pinochet-ovih zakona koji se koriste protiv njih, kao što su "teroristička podmetanja požara", i pravdu stvarne demokratije. 9. oktobra, svi osim jednog štrajkača glađu završili su protest nakon 90 dana bez hrane. Mladi Mapuche, Luis Marileo, kaže da će nastaviti. 18. oktobra, predsednik Piñera treba da održi predavanje na temu "tekući događaji" na Londonskoj školi za ekonomiju (London School of Economics). On bi trebao da se podseti o njihovom iskustvu i zašto.

Kontroverze mamografije: rasprodaja žena?

Naslov originalnog teksta:
The Mammography Controversy: Selling Out Women?
Napisao/la: Cameron Salisbury
Objavljeno na: Dandelion Salad, Opedinfo.com i
Arthritis-Alternatives
5. oktobra 2010. godine 

Nedavno objavljena Švedska studija govori da mamogrami spašavaju žene u 40-tim godinama života. To je u suprotnosti sa brojnim studijama, izvedenim u proteklih 20 godina, kao i preporukama Američkog lekarskog koledža (The American College of Physicians) iz 2007. i stručnjaka iz Američke radne grupe za preventivne usluge (U.S. Preventive Services Task Force) iz 2009., koji su zaključili da dobrobit od mamografskih snimanja pre 50-te godine ne prevazilazi njene rizike; nešto što je široko priznato u javnim zdravstvenim krugovima, od kada je mamografija u kasnim 80-tim godinama prošlog veka postala unosan posao.

Prvo, Švedska studija (Swedish study). Nikada to ne biste saznali da slušate TV dokumentarce i njihovu navijačku sekciju, ali Švedsku studiju su naučnici naveliko kritikovali zbog nedostatka unutrašnje konzistentnosti. Istraživačka grupa kojoj je urađena mamografija nije slična sa uporednom grupom koja nije, i ne odvaja rizike od koristi. Nikakvi zaključci bilo koje vrste se ne mogu izvući iz takvih papazjanija.

Sledeće: navijačka sekcija. Razumljivo je da kanali koji 24 časa prenose vesti traže nešto da ispune etar i da će biti veoma zainteresovani za bilo šta što može da održi pažnju gledaoca. Nije tako razumljivo da bi ignorisali studiju koju je nedelju-dve ranije objavio Norway i Harvard (Norway and Harward) koja ne samo da potvrđuje otkrića Radne grupe, već ispituje da li mamogrami uopšte doprinose ženama bilo kog uzrasta. Drugačije rečeno, direktna kontradikcija Švedskoj studiji koja, takođe, izuzetno, ispituje vrednosti mamografskog skrininga za bilo koga i ne privlači nikakvu medijsku pažnju.

Najgori od vođe navijača Švedske studije je bio dr Richard Besser, bivši direktor Centra za kontrolu bolesti i prevenciju i sada stručnjak koji govori o svim medicinskim temama za ABC (prim. prev. američka televizijska mreža). U programu, njegovo mišljenje je bilo da treba da se rade mamogrami ženama u 40-tim godinama, zbog te očigledno “dobro urađene studije” koju on nikada nije pošteno ni pročitao, niti je proverena za njega. Rekao je da nema razloga da se dovode u pitanje saznanja švedskog članka i da žene treba da pitaju: “Zašto da ne? Zašto ja ne bih uradila mamogram?

U redu, doktore Besser. Hajde da pričamo o tome zašto ne.


Preuveličana dijagnoza (Overdiagnosis). Zato što su skrining testovi često zasnovani na nepreciznim merenjima i podložni su ljudskoj grešci, kao mamogram i PSA test za rak prostate, mnogo ljudi dobije pogrešne dijagnoze da im je život u opasnosti, a nije tako. Kada se dijagnostifikuje rak dojke, sledeći koraci su predodređeni. Ono što sledi je izuzetna uznemirenost pacijenta, razgovori sa radiolozima, onkolozima, hirurzima i drugim doktorima, kako da postupaju, redosled lečenja i nuspojave svakog koraka. U svaki nivo diskusije uključeni su i ogromni troškovi

I razmotrimo ovo: oko 1.300 žena preko 50 godina mora da bude podvrgnuto skriningu godinama, da bi se sprečila jedna smrt. U 40-tim godinama ta brojka iznosi 1.900 žena. To je na hiljade mamograma, stotine biopsija, i mnogo kancera tretiranih kao da ugrožavaju život, a nije tako.

Ono što niko neće reći pacijentkinji je da pojedini kanceri sporo napreduju, ili se neće proširiti, ili mogu da se očiste samostalno, kada imuni sistem žene priskače u pomoć. Takvi kanceri treba samo da se posmatraju, nikakva nepospredna akcija nije neophodna. Procenjeno je da 25-30% kancera dojke pronađenih na mamogramima predstavlja rezultat preuveličane dijagnoze. Dalje, kod oko 6% slučajeva detektovani kancer dojke na mamogramu je lažno pozitivan. Prevedeno, to znači da je više od 1-oj pacijentkinji od njih 20 rečeno da ima rak dojke, a nema ga.

Postoji veliki emocionalni i finansijski trošak povezan sa prekomernim i pogrešnim dijagnozama, deo obrazloženja Američke radne grupe za preventivne usluge iz 2009. Druga strana rizika povezanih sa mamogramima govori da su neodgovarajući za žene u 40-tim godinama koje ionako imaju nizak rizik da obole od raka dojke.

2. Zračenje: Svaka doza zračenja od RTG snimanja pluća, zuba, mamograma i ostalih izvora – je kumulativna. Kada govorimo o zračenju, ništa nije besplatno. Zračenje oštećuje DNK i poznato je po tome da uzrokuje ozbiljne bolesti, jer je i naučnica koja ih je otkrila, gospođa Curie, umrla od aplastične anemije. Promene koje nastaju u strukturi DNK, a posledica su RTG zraka mogu kasnije da prouzrokuju kancer. To je glavni razlog za duboku zabrinutost i kriticizam među mnogim naučnicima koji se tiče mamograma. To je razlog da se izbegne nepotrebno izlaganje RTG zracima (i da se eliminišu snimanja zuba kod rutinskih poseta zubaru). Jedna studija pokazala je mnogo veću incidencu invazivnog kancera dojke kod žena koje su bile izložene rutinskoj mamografiji u odnosu na žene koje nisu. Sumnja među pojedinim naučnicima je da je za to odgovorna mamografija.

Šta su stručnjaci rekli:

Dr Otis Brawley, medicinski direktor Američkog udruženja za kancer (American Cancer Society).

Ne želimo da ljudi paniče, ali priznajem da je američka medicina previše obećala kada govorimo o skriningu. Prednosti skrininga su preuveličane.

Dr Brawley je, pod pritiskom svog poslodavca, odmah povukao komentar, ali nije mogao da ga izbriše iz arhive.

Od doktora Epsteina (Kalifornijski univerzitet, Los Anđeles - UCLA) and Bertella, (Međunarodni doktori za humanitarnu medicinu - International Physicians for Humanitarian Medicine):

Činjenice o mamografiji su u potpunoj suprotnosti sa onim što je najviše objavljivano o skriningu, tj. da “mamografija spašava živote”.

Rutinska mamografija proizvodi nepriznato visoku dozu zračenja. Ako žena sledi tekuće smernice za zračenje u premenopauzi, tokom 10-godišenjeg perioda, primiće ukupnu dozu zračenja od 5 rada. To se približava nivou izloženosti zračenja Japanke koja je udaljena 1,6 kilometara od epicentra atomskih bombi bačenih na Hirošimu ili Nagasaki. (prim. prev. ovaj podatak treba proveriti)

Zašto jednostrani naglasak na skrining tako sumnjive vrednosti? Zato što je skrining unosan posao.

Ambulantni mamografi, i oni samostalni (prim. prev. putujući digitalni mamograf B92) i oni u bolnicama, generišu milijarde dolara svojim vlasnicima svake godine. Neke od ovih klinika mogu da pregledaju stotine hiljada žena godišnje. Zastupničke grupacije poput Američkog društva za kancer (American Society for Cancer - ACS) primaju značajna sredstva od proizvođača rentgena i mamograma i uporno odolevaju otporu za menjanjem preporuka za mamografske skrininge.

Doktori Epstein i Bertell, ponovo:

Mamografska industrija izvodi istraživanja za ACS i njihove stipendiste, služi u savetodavnim odborima i donira značajna sredstva.

DuPont (prim. prev. američki gigant za proizvodnju GMO hrane) je takođe značajan finansijer ACS-ovog programa za podizanje svesti o zdravlju dojki, sponzoriše televizijske emisije i druge medijske produkcije, nudeći ACS-ovu literaturu bolnicama, klinikama, medicinskim institucijama i doktorima, pravi obrazovne filmove i agresivno lobira (američki) Kongres za zakonodavstvo, promovišući opštenacionalnu dostupnost uslugama mamografije.”

Incidenca dijagnoze kancera dojke i smrt je u značajnom padu od 1999., oko 2% svake godine. Između 2000. i 2006., poslednja godina za koju mogu da pronađem podatke, stopa smrtnosti je pala za skoro 13%. Između 1990. i 2006., stopa mortaliteta je pala za skoro 30%.

Nekoliko stvari se desilo tokom tih godina koje su doprinele tome. Iako bi zastupničke grupacije volele da pripišu mamografiji ovakve trendove, činjenica je da je broj žena kojima su urađeni mamogrami u padu, u spoju sa promenom u dijagnozi i stopi smrtnosti. Tako nije moguće da je skrining uzrok pada mortaliteta. U stvari, stvarnost je možda sasvim suprotna, kao što pojedini naučnici veruju. Možda smanjen broj skrininga znači manje raka dojke.

Tokom 2002., glavna studija je objavljena, povezujući upotrebu hormonske supstitucione terapije (Hormone Replacement Therapy - HRT) sa rakom dojke, nakon čega je primena hormonske supstitucione terapije kod žena u menopauzi brzo opala. U tom trenutku, niko nije tačno znao kakve statističke efekte je ova promena imala na smrtne ishode kancera dojke, ali nema sumnje da je doprinela njenom padu.

Postoji i drugi značajan rizik i to je polikarbonatna plastika (polycarbonate plastics) koju srećemo kod flaširane vode, konzervirane hrane i na svakom drugom koraku. Neke od ovih plastika su kancerogene, a neke predstavljaju remetilačke faktore endokrinog sistema, izazivajući takve stvari kao što je pubertet kod naših ćerki koje imaju 7 godina, kao i rak dojke, i verovatno moguće reproduktivne probleme i ozbiljan pad u broju spermatozoida kod muškaraca, naročito u Sjedinjenim američkim državama.

Način da se pobedi rak dojke, izgleda mi, je da otklonimo iz naših života što više faktora koji uzrokuju rak, a to uključuje lekove, hemikalije iz prirodnog okruženja, kao što je plastika sa kojom živimo i nenamerno unosimo putem hrane i pića, kao i rentgenska zračenja iz svih izvora.

U ovom članku, postavio/la sam linkove ka svega nekoliko od mnogih izvora dostupnih na internetu koji diskutuju o mamografiji, raku dojke, polikarbonatima i razlozima za pad stope smrtnih ishoda. Nadam se da je poruka koju ćete poneti je da moramo da budemo oprezni sa poigravanjem osetljivog čuda, što je naše zdravo telo, i da odbijemo da dozvolimo drugima da potkopaju naše blagostanje.

The Corporation

Dokumentarac The Corporation snimljen 2003. godine predstavlja prikaz nastanka institucije korporacije, čiji je jedini cilj - bogaćenje preko svake mere.

Film je nastao prema knjizi Joel Bakana - The Corporation: The Pathological Pursuit of Profit and Power i traje 145 minuta.

Oficijelni site filma sa brojnim podacima