Svima vam je poznato da iza Future Plus d.o.o. stoji Stanko Subotić – Cane.
Podaci o kapitalu govore da upisani i uplaćeni novčani kapital iznosi 12.219.252,95 EUR, dok ne-novčani iznosi 10.780.747,05 EUR.
Vlasnička struktura je takva da je 72,35% u vlasništvu tzv. kompanije Emerging Markets Investments ApS C/O, registrovane u Kopenhagenu, Danska – pretpostavka je da iza ove kompanije stoji Subotić. Podatke o ovoj kompaniji nije moguće naći na netu. Preostalih 27,65% je u vlasništvu D-TRADE d.o.o. (a koja je u 100% vlasništvu Emerging Markets Investments ApS C/O). Dakle, sve je u vlasništvu pomenute kompanije registrovane u Danskoj. To je off-shore kompanija, za koje je karakteristično da ime vlasnika ostaje u potpunoj tajnosti, a prema domicilnoj zakonskoj regulativi Danske. Oznaka "Aps" čiji je puni naziv "Anpartsselskab" znači na engleskom "Private Limited Company".
U prilog tome, Stanko Subotić ima svoj profil na sajtu LinkedIn. Takođe, ima čitav traktat o njemu na Wikipedia-ji. Cane je i na poternici Interpola. Često se pitam zašto su tako loše fotografije begunaca na sajtu Interpola, kada fakat, raspolažu sa mnogo boljim prikazima.
I svima vam je poznata priča od pre nekoliko godina unazad kako preduzeće posluje sjajno i bajno. Međutim, finansijski izveštaji govore da to nije tako.
Preduzeće ima iskazan gubitak u 2008. godini od 353.224.000 dinara. Prema ponderisanoj vrednosti evra za 2008. godinu (1 EUR = 81.9092 dinara) to je gubitak od 4.312.385 evra.
U 2007. godini iskazani gubitak je 455.814.000 dinara. Prema ponderisanom iznosu evra za 2007. godinu (1 EUR = 80.0858 dinara) gubitak iznosi 5.691.570 evra.
U 2006. godini iskazan je smešno mali iznos dobiti preduzeća od nepunih 20.000 evra.
nastaviće se...
Wednesday 14 October 2009
Wednesday 7 October 2009
Štrajk glađu uzaludnih i dokonih
Ovih dana je B92 pokrenuo kampanju koja se sastoji u tome da potencijalni pojedinci i kompanije odšetaju na website Štrajk glađu i da tamo glasaju protiv gladi. A, naravno, dobrodošli su svi koji hoće da kešnu 100 dinara bez svih poreza putem slanja SMS-a na broj 2500 (važi za sve mreže).
Interesantno je koliko je B92 licemerna televizija. Ovamo truju narod sa Velikim bratom, a onda se bacaju u neke nazovi značajne društvene angažmane. No, to je sve ionako samo privid.
I šta to uopšte znači "solidarisanje"???
Nije meni problem da jedan dan ne jedem ništa, ni pet dana da ne jedem ništa! Šta konkretno imaju od toga ljudi koji gladuju svakodnevno??? Nije problem dobrovoljno gladovati, problem je u tome kada ne znaš da li ćeš sutra imati šta da jedeš!!!
A da se zapitamo koliko nas stvarno gladuje prema statistici Svetske banke (koja je takođe diskutabilna)?! Ukoliko npr. ja kao neko ko živi u Beogradu trošim manje od 8300 dinara mesečno na hranu (a trošim manje) o čemu mi onda pričamo? I koliko nas ima koji stvarno gladujemo?
Zašto državni aparat ne preuzme brigu? Zašto ne hrane gladne u svojim skupštinskim odajama, gde se prežderavaju i prelokavaju svaki dan za sitne novce?
P. S. I nemam nameru da stavim banner na svoj blog iz milion razloga. Prvo, muka mi je od defanzive i pasivne rezignacije! Drugo, brojač glasova je neregularan, jer fakat možeš da se "pridružiš" štrajku kao pojedinac koliko puta hoćeš (bez da uneseš svoje ime i prezime) - ne registruje se IP adresa računara i nije regulisano da sa jednog kompa može samo jednom da se glasa. A, onda se udobno zavališ u fotelju i do besvesti klikćeš na opciju "Pošalji podatke". I to se zove podrška sitih gladnima??? Tako se obično broje i glasački listići, ko što B92 broji glasove tzv. štrajkača!
Interesantno je koliko je B92 licemerna televizija. Ovamo truju narod sa Velikim bratom, a onda se bacaju u neke nazovi značajne društvene angažmane. No, to je sve ionako samo privid.
I šta to uopšte znači "solidarisanje"???
Nije meni problem da jedan dan ne jedem ništa, ni pet dana da ne jedem ništa! Šta konkretno imaju od toga ljudi koji gladuju svakodnevno??? Nije problem dobrovoljno gladovati, problem je u tome kada ne znaš da li ćeš sutra imati šta da jedeš!!!
A da se zapitamo koliko nas stvarno gladuje prema statistici Svetske banke (koja je takođe diskutabilna)?! Ukoliko npr. ja kao neko ko živi u Beogradu trošim manje od 8300 dinara mesečno na hranu (a trošim manje) o čemu mi onda pričamo? I koliko nas ima koji stvarno gladujemo?
Zašto državni aparat ne preuzme brigu? Zašto ne hrane gladne u svojim skupštinskim odajama, gde se prežderavaju i prelokavaju svaki dan za sitne novce?
P. S. I nemam nameru da stavim banner na svoj blog iz milion razloga. Prvo, muka mi je od defanzive i pasivne rezignacije! Drugo, brojač glasova je neregularan, jer fakat možeš da se "pridružiš" štrajku kao pojedinac koliko puta hoćeš (bez da uneseš svoje ime i prezime) - ne registruje se IP adresa računara i nije regulisano da sa jednog kompa može samo jednom da se glasa. A, onda se udobno zavališ u fotelju i do besvesti klikćeš na opciju "Pošalji podatke". I to se zove podrška sitih gladnima??? Tako se obično broje i glasački listići, ko što B92 broji glasove tzv. štrajkača!
Subscribe to:
Posts (Atom)
