Sada je ostala samo tuga...
Danas u 10 časova pre podne preminuo je Bris Taton u Urgentnom centru u Beogradu.
Neka mu je večna slava!
Bris, 28-godišnji francuski državljanin je 17. septembra u popodnevnim časovima, već nekoliko dana za redom sa svojim drugarima, ispijao piće u kafiću Irish pub na Oblilićevom vencu, pred početak utakmice Patizan-Tuluz. Iz čista mira, pojavila se grupa od oko 30 naoružanih zveri i krenula da kidiše, divlja i prebija Brisa i njegove drugove. Dvojica Brisovih drugara su tom prilikom zadobila lakše telesne povrede. Brisov život je počeo da se gasi onoga trenutka kada ga je huliganska rulja, naoružana bejzbol palicama, šipkama i bakljama, izdvojila iz gomile i počela divljački da bije. Pokušao je da pobegne, ali nije uspeo. Pao je (ili su ga bacili?) preko ograde sa visine od 6 metara na pločnik i tada je zadobio prelom karlice, a teške povrede grudne aorte i glave nastale su od prebijanja šipkom.
Toga dana, na žalost, ipak je održana utakmica između Partizana i Tuluza – bez obzira na ovaj nečovečni napad i bez obzira na to što održavanje utakmice nije smelo da se dopusti.
17. septembar je bio početak kraja Brisove borbe za sopstveni život. Lekari su narednog dana uradili veoma složenu operaciju grudne aorte. Tada smo se svi nadali da će se Brisova volja za životom i mladost izboriti sa ovako teškim povredama. Sledećeg dana, međutim, došlo je do ozbiljnih krvarenja u mozgu i tom prilikom je urađena još jedna operacija.
Narednih 10 dana ogledalo se, bar za mene, u neopisivoj tuzi s jedne strane, i velikoj nadi da će Bris preživeti, s druge strane. Međutim, to čudo se nije desilo.
Gledaj Srbijo: Ovo je lice koje su unakazili nečiji sinčići, pod parolom čega i zbog čega???
19. septembra uhapšeno je 11 siledžija, starosti između 18 i 22 godine i jedan od 27 godina. Određen im je pritvor od 30 dana. Ali, jedan je pušten da se brani sa slobode. Zašto? I zašto se ne objave njihova prezimena? Svi su punoletni. Od koga ih ova država štiti? Ko su njihovi roditelji? Ko su njihovi nalogodavci? Sada će im se suditi za krivično delo teškog ubistva. Maksimalna zaprećena kazna iznosi 40 godina. Da li je to dovoljno? Mislim da nije. Utamničiti zlikovce, a ključeve baciti u Dunav. I tačka! Da ne vide svetlo dana do kraja svojih bioloških života.
A kako je sada njegovoj porodici? Da li postoji išta na ovome svetu što može da uteši neutešne roditelje? Mislim da ne postoji. Oni su izgubili svoga sina. Izgubili su svoga sina na način koji nijedno civilizovano ljudsko biće ne može da pojmi.
Dragi Brise, počivaj u miru i neka ti je laka zemlja!
Svo moje saučešće porodici preminulog Brisa.
Jednog dana svi ćete opet biti zajedno, a...
sada je ostala samo tuga...
