Wednesday, 16 December 2009

Jugohemija Case Study - Deltina ćerkica ljubimica

O istorijatu pogledati ovde - mada "pobednik" piše istoriju, je l' tako?

Dakle, nas zanima period za koji koliko-toliko imamo dostupne informacije, a to je od privatizacije do današnjih dana.

Ono što mene zanima da pogledam, za početak je kako je tekao proces svojinske transformacije. Na sajtu Agencije za privatizaciju tih podataka nema, što me u navodi na pomisao da je na drugi način Mišković kupio kontrolni paket akcija. O tome nešto više ovde.

Krećemo od ukrštanja podataka dostupnih na sajtu Agencije za privatizaciju (APR).

Dakle, gledajte, upit pravim danas, a to nije prvi put, i nailazim na sledeće: LJUDI, NEMA PODATAKA KO STOJI IZA OVE FIRME!!! Samo piše Akcijski kapital je toliki i toliki. Šta reći?!?!?!




To ne može biti slučajno. Inače su podaci koji se nalaze na ovom sajtu diskutabilne prirode, kao uostalom i rad APR-a.

Prema mojim prethodnim upitima, od kojih je poslednji rađen 6. februara ove godine, stajao je podatak da je Delta Star d.o.o. jedan od vlasnika, ali ključni, sa učešćem od 68,11737%.

Ono što je isto, kao što je i bilo je ko je to generalni direktor Jugohemije a.d. To je Smiljka Mileusnić-Adžić.
Dotična je rođena mlađa sestra Milke Forcan. Dakle, Mileusnić je devojačko prezime obema - nešto kasnije nešto više o tome.

Ostaje nam da uradimo upit na sajtu Centralnog registra hartija od vrednosti. Odatle proizlazi da je na današnji dan, vlasnik 77,08048% akcija Delta Star d.o.o.

Kako je ta cifra narasla sa prethodnih 68,11737%? Evidentno je da su se od početka februara do današnjeg dana, dešavale promene, što možete da pogledate na sajtu Beogradske berze. Ono što je zanimljivo je da je u prethodnih 10 meseci Akcijski fond Republike Srbije utopio svojih poslednjih 11,79155% udela u vlasništvu Jugohemije, u korist Miroslava Miškovića, jer više nema ni promila vlasništva države. Jedini podatak kojim raspolažem je ovaj - a koji kaže da je to samo oko 1/3 vlasništva države od preostalih nepunih 12%. Šta se sve dešavalo "na terenu", to mi nije dostupno. "Istorija" seže od 2002. godine, a pre toga ne postoji!

Dakle, da se vratimo na Smiljku Mileusnić-Adžić. Osim što je rođena sestra Milke Forcan, ništa manje nije zanimljiv podatak da je njihov otac Jovan Mileusnić 25 godina bio direktor Jugohemije. Kakva slučajnost, hahahahaha. Ovaj intervju je tako "dirljiv". Uspešna poslovna žena, jebote.

Predsednica Upravnog odbora Jugohemije a.d. je pogađate već ko, Milka Forcan. Istovremeno, Milka Forcan je i direktor Delta Star d.o.o. koje se nalazi u 60% vlasništvu Delta Holdinga d.o.o.  i 40% vlasništva ima Form Communication LLC, 25 Greystone Manor Lewes, Delaware, SAD. Treba obratiti pažnju da je Delta Star d.o.o. prema kriterijumu razvrstavanju preduzeća po veličini, klasifikovana kao srednje preduzeće u 2007. i 2008. godini, iako je tada imala 1, tj. 2 zaposlena.

Nas zanima kako to posluje Jugohemija a.d. u poslednje 3 godine.



Struktura ukupnih prihoda
Ako se naslonimo na klasičnu teoriju Analize bilansa, svaki privredni subjekt treba da ima dominantno učešće poslovnih prihoda (preko 90%) u ukupnim prihodima - izuzev ako se radi o banci ili nekoj drugoj finansijskoj instituciji. Vidljivo je da kod Jugohemije a. d. ovo nije slučaj i da ona ima učešće poslovnih prihoda u ukupnim prihodima: 2006. (34%), 2007. (48%), 2008. (65%). To govori da se firma ne izdržava od svoje osnovne delatnosti, tj. trgovine na veliko farmaceutskim proizvodima (šifra delatnosti: 51460).

Preduzeće ima relativno visok udeo finansijskih prihoda (što je opet karakteristično za banke ili druge finansijske institucije). S jedne strane, ova pojava može da se tumači kao visoka finansijska snaga preduzeća. Tada preduzeće investira u druga preduzeća (to su dugoročni finansijski plasmani) ili pak kratkoročno pozajmljuje višak likvidnih sredstava (to su kratkoročni finansijski plasmani - rok vraćanja je do godinu dana). Udeo ovih sredstava u ukupnoj aktivi u 2007. godini iznosi 26%, a u 2008. godini to je 24%, s tim da je dominantno učešće u kapitalu drugih pravnih lica u obe godine, što je i logično jer je isto osnivač najmanje 5 privrednih subjekata koja su povezana lica. S druge strane, ova pojava može da se tumači i kao relativno visoka prodaja na robni kredit, te otuda ta prividna finansijska snaga, na račun kupaca.

Udeo ostalih prihoda u ukupnim prihodima kod tipičnog preduzeća treba da bude zanemarljivo nizak, tj. manji od 1%. Ako to nije slučaj, onda najveći deo ostalih prihoda potiče pre svega iz neurednog poslovanja (prihodi od viškova, ostvareni prihodi u tekućoj godini iz prethodne godine, itd.). Evidentno je da Jugohemija a. d. ima abnormalno visoko učešće ostalih prihoda u ukupnim prihodima, koji doduše opadaju iz godine u godinu: 2006. (43%), 2007. (13%) i 2008. (10%). Svejedno, to nam ukazuje na aljkavo i "kreativno" poslovanje.

Struktura ukupnih rashoda
Bilo bi logično da poslovni rashodi najviše opterećuju ukupne prihode kod tipičnog preduzeća. Međutim, kod Jugohemije a. d. to je samo uslovno rečeno tako.

Ukoliko pogledamo opterećenje ukupnog prihoda finansijskim rashodima, mi vidimo da je to znatno veća cifra od jednocifrenog procenta, što se smatra za neki standard u finansijama. Po godinama to iznosi: 2006. (12%), 2007. (21%) i 2008. (31%). To nam govori da se iz godine u godinu preduzeće zadužuje po sve nepovoljnijim kamatnim stopama i da generalno posmatrano nivo zaduženja preduzeća raste.

Ostali rashodi kod tipičnog preduzeća terete ukupan prihod neznatno, tj. ispod 1%. Kod Jugohemije a. d. to takođe nije slučaj, odnosno raspodela je sledeća: 2006. (24%), 2007. (3%) i 2008. (8%). Kao što sam već pomenula reč je o neurednom poslovanju, što se ogleda u manjkovima i naknadno utvrđenim troškovima iz prethodne fiskalne godine, ali i na slabu ili nikakvu brigu o kreditnom bonitetu dužnika, što se konačno ogleda u otpisu potraživanja. Takva situacija se može kreirati i na veštački način i to može biti jedan od načina da se izvlači cash iz preduzeća preko povezanih lica.

Opšti zaključak je da su sukcesivno posmatrano, poslovni prihodi stabilno rasli iz godine u godinu, međutim, učešće finansijskih rashoda u ukupnim prihodima je imalo potpuno nenormalan rast.

Takođe, treba se zapitati kako je moguće da za 1 godinu (tj. ako posmatramo 2007. u odnosu na 2006.) preduzeće uveća svoju dobit preko 30 puta, odnosno preko 3000%. To nema nigde na svetu!!! A pri tom je preduzeće zaduženo do guše i sve manje solventno, odnosno na dugi rok sposobno da izmiruje sopstvene obaveze. To zaključujem iz podataka dostupnih u prospektu Jugohemije a. d.

Stepen zaduženosti = Ukupne obaveze / Ukupna aktiva

Ovaj odnos pokazuje u kojoj meri je preduzeće sposobno da pokrije svoje obaveze svojom imovinom. To znači da je svaka cifra od 50% i više učešća ukupnih obaveza u ukupnoj aktivi signal za povlačenje ručne kočnice. Preduzeće se neracionalno mnogo zadužuje iz godine u godinu. Drugim rečima preduzeće nije u stanju da pokrije svoje ukupne obaveze, bez dodatnih zaduživanja, što je začarani krug.




Još dva pokazatelja nam govore o nivou zaduženosti Jugohemije a. d.

Odnos sopstvenog kapitala i ukupne aktive = Sopstveni kapital / Ukupna aktiva

Da bi ovde stvari štimale i da bi govorili o finansijskom zdravlju preduzeća sopstveni kapital treba da učestvuje sa najmanje 50%, što nije slučaj. Ovde imamo situaciju da iz godine u godinu nivo sopstvenog kapitala u odnosu na ukupnu aktivu rapidno opada - dakle opet ukazuje na značajnu zavisnost od spoljnih faktora.




Odnos duga i glavnice = Ukupne obaveze / Sopstveni kapital

Odnos ove dve veličine ne treba da prelazi odnos 1 : 1. U prevodu, nijedno preduzeće ne treba da se zadužuje preko vrednosti sopstvenog kapitala. Podaci iz tabele govore sve. Preduzeće je zaduženo preko svake racionalne mere, sa tendencijom sve većih disproporcija.




to be continued...

Thursday, 10 December 2009

Važno obaveštenje za nezaposlena lica sa teritorije Beograda koja su na evidenciji NSZ

Od ponedeljka, 14. decembra startuje novi princip redovnog (mesečnog (za korisnike novčane nadoknade) ili tromesečnog javljanja) Nacionalnoj službi za zapošljavanje na teritoriji Beograda.

Naime, zaključno sa sutrašnjim danom, nezaposlena lica koja se nalaze na evidenciji NSZ su se javljala prema kriterijumu zanimanja (tj. struke) (koje imaju evidentiranu u radnoj knjižici) po filijalama NSZ.

Od ponedeljka, pravila igre su sledeća: nezaposlena lica treba da se jave filijali koja ih kači po mestu prebivališta (tj. opštini na kojoj su u ličnoj karti prijavljena da stanuju), bez obzira na njihovo zanimanje.

Dakle, podela je sledeća:
  • nezaposlena lica sa prijavom boravka na opštinama Stari grad, Vračar, Savski venac i Palilula od 14. decembra javljaće se NSZ u službi Beograd centar, Gundulićev venac 23-25, tel.: 2929-000;
  • sa prijavom boravka u opštini Novi Beograd, u službi Novi Beograd, Goce Delčeva 42, tel.: 2606-790 i 2696-095;
  • sa prijavom boravka u opštini Zemun, u službi Zemun, Prvomajska 8, tel.: 2611-590
  • sa prijavom boravka u opštini Voždovac, u službi Voždovac, Koste Abraševića 10, tel.: 2411-487 i 2412-721;
  • sa prijavom boravka u opštini Zvezdara, u službi Zvezdara, Vojvode Šupljikca 31a, tel.: 2447-047;
  • sa prijavom boravka u opštini Rakovica, u službi Rakovica, Bogdana Žerajića 24a, tel.: 3510-533;
  • sa prijavom boravka u opštini Čukarica, u službi Čukarica, Turgenjevljeva 12, tel.: 3541-886 i 3541-850;
  • sa prijavom boravka u opštini Mladenovac, u službi Mladenovac, Kralja Petra 188, tel.: 8240-130 i 8230-121;
  • sa prijavom boravka u opštini Lazarevac, u službi Lazarevac, Karađorđeva 38, tel.: 8123-276 i 8121-951;
  • sa prijavom boravka u opštini Obrenovac, u službi Obrenovac, Vojvode Mišića 190, tel.: 8721-120 i 8720-608;
  • sa prijavom boravka u opštini Grocka, u službi Grocka, Bulevar oslobođenja 22, tel.: 8500-982;
  • sa prijavom boravka u opštini Sopot, u ispostavi Sopot, Kneza Miloša 78, tel.: 8251-402;
  • sa prijavom boravka u opštini Barajevo, u ispostavi Barajevo, Miodraga Vukovića 2, tel.: 8301-380 i
  • sa prijavom boravka u opštini Surčin, u ispostavi Surčin, Kosovska 2, tel.: 8443-501
Draga Saveta vam ovo piše, jer misli da ova promena nije slučajna baš na kraju jedne kalendarske godine, tj. samo 2 nedelje do njenog isteka.

Pretpostavimo da na teritoriji Beograda ima evidentiranih 100.000 nezaposlenih lica. Pretpostavimo da se ta lica u više od 80% slučajeva javljaju NSZ-u jednom u 3 meseca. Tri meseca imaju u proseku 65 radnih dana. To znači, u grubim pretpostavkama, da se svakog dana NSZ-u radi produženja evidencije javi nešto više od 1500 ljudi.

Pretpostavimo da će se desiti sledeća situacija. U ponedeljak će se bar 1/3 ljudi javiti u "pogrešnu filijalu" i zbog npr. nedostatka vremena neće stići da odu u filijalu na drugi kraj grada. Time se oni automatski brišu iz evidencije naredna 3 meseca. I tako, iz dana u dan, dok se ljudi ne informišu i ne odu gde treba. Šta je poenta priče?

Poenta je našminkana statistika koja će da kaže da se u decembru mesecu smanjio broj nezaposlenih lica za toliko i toliko, što je u odnosu na decembar prošle godine toliko i toliko i za celu godinu toliko i toliko. I? Time establishment dobija potporu da nešto čini i da naša privreda zaista oživljava. Jedino što niko neće pomenuti da je posledica smanjenja broja nezaposlenih njihovo brisanje iz evidencije. Mislite o tome.

P. S. Isti princip važi i za poslodavce, dakle prema sedištu firme.

Sunday, 6 December 2009

Peticija za pokretanje javne rasprave o vakcinaciji protiv gripa H1N1

Ovde možete da pogledate kako izgleda Poziv na javnu raspravu o vakcinaciji protiv gripa H1N1. Ukoliko želite možete da se priključite svojim glasom i da podržite ovu peticiju.

P. S. Mali tip: kod registrovanja tražiće vam ime i prezime koje može ali i ne mora da bude prikazano. Naravno da ne morate da upišete ime i prezime, osim ako to zaista ne želite. Ja sam se potpisala kao Retka Zverka. Zemlja iz koje dolazimo je još uvek Srbija i Crna gora, ali avaj, šta da se radi. Od podataka koje treba da popunite biće vam traženo (po algoritmu) da unesete adresu i grad u kome živite. Moj topli savet je da tu napišete bilo šta, jer niko nema pravo da do te mere zadire u vaše lične podatke. Ja sam u polje adresa unela "None of your business", a u polje grad "Same as above". Poštanski kod očigledno nije if po algoritmu, tako da će vas aplikacija "pustiti" da se registrujete i bez tog podatka.

Saturday, 5 December 2009

H1N1 Addendum

30. novembra je na HRT-u2 u okviru emisije Na rubu znanosti emitovan intervju sa novinarkom Jane Burgermeister. Nekoliko klipova Janenih intervjua već postoje u okviru posta H1N1, ali smatram da treba pogledati narednih 5 klipova, s obzirom da je sve što je Jane rekla titlovano na hrvatski jezik. Stoga je i razumljivije za sve ljude koji ne vladaju dobro engleskim jezikom. Pogledajte.









Friday, 4 December 2009

Lament nad H1N1

Besomučno čitam sve i svašta a pro po H1N1 virusa. I u jednom trenutku mi padne na pamet, a što ne bih pogledala kada je TV Bastilja (RTS) poslednji put pravila neki okrugli sto na tu temu. Naravno, ispostavilo se da je to bilo u emisiji Oko još 27. aprila ove godine, kada su tek počele priče na tu temu (prilog). Mene zanima da baš TV Bastilja ponovo pokrene priču, iz razloga što to gleda cela Srbija (manje ili više).

I tako, naletim na blog Zorana Stanojevića na sajtu RTS-a i užasno me iznervira post Ko je jači od novog gripa, a posebno nekoliko nedotupavnih rečenica koje (blago je reći) podilaze establishmentu.

Naravno, a kao i obično, nisam odolela, a da ne napišem komentar. Naravno da moj komentar TV Bastilja nije objavila, iako niti vređa, niti ima nepristojnog govora, rasne i nacionalne mržnje i bilo koje vrste netolerancije. Netolerancija je jedino u tome što su dobrodošli samo komentari koji su dupeuvlakačkog karaktera.

Ovo je moj komentar:

Poštovani gospodine Stanojeviću,

citat: "Иако је потврдио да је Х1Н1 доминантан, није се сложио да га сигурно имам, односно објаснио ми је да то може само лабораторијски да се докаже, а и то се ради само у тежим случајевима, искључиво на Торлаку." - kraj citata

Kao vrsnom novinaru, zar Vam nije palo na pamet da postavite pitanje: "Na osnovu čega uopšte lekari donose zaključke da je neko oboleo ili nije oboleo od H1N1 virusa?"

Nezvanično sam saznala da je ministar zdravlja Tomica Milosavljević upravo taj koji je zaslužan (čitajte: naredio) da se ne rade laboratorijske analize na Torlaku (pošto to konačno pada na teret zdravstvenog osiguranja!!!), kada se posumnja na prisustvo virusa H1N1 kod pacijenata. Prema tome?

citat: То значи да ако немате лабораторијску потврду да сте имали и прегрмели вирус, не би било лоше да се ипак вакцинишете, неће бити штете све и да сте претходно стекли имунитет. - kraj citata

Ovakva izjava je apsolutno neprihvatljiva. Uz dužno poštovanje, Vi niste kompetentni da delite savete da li neko treba ili ne treba da se vakciniše.

Od sveg srca Vam želim da se u najskorije vreme potpuno oporavite. A onda, zasučete rukave, napravite jedan okrugli sto i pitate nadležne npr. sledeće:

1. Zašto u Ugovoru sa Novartisom postoji klauzula koja proizvođača oslobađa od svake odgovornost za sve eventualne komplikacije nakon vakcinacije?

2. Zašto se stanovnicima Srbije plasiraju netačne statističke informacije o broju obolelih? (ako nema analiza, onda nema ni potvrda o broju obolelih i sve se svodi na puko nagađanje), itd.

Mislim da gosti ne treba da budu samo oni koje država plaća! Bilo bi zanimljivo videti u studiju i nekog (relativno) nezavisnog stručnjaka koji ima drugačiji ugao gledanja na stvari. A, zašto da ne npr. i direktora predstavništva Novartisa za Srbiju.

Srdačan pozdrav i svako dobro Vam želim!

P. S. Citat: За разлику од здравих, ни у шта не сумњате, ни у фармацеуте, ни у медије, ни у лекаре, ни у вакцине. - kraj citata
Related Posts with Thumbnails